Nje­go­vo pe­de­se­to­mi­nut­no ostva­re­nje „Ab­dul i Ham­za” na­sta­lo sa­mo par mje­se­ci pri­je po­čet­ka naj­ve­će iz­bje­glič­ke kri­ze od Dru­gog svjet­skog ra­ta go­vo­ri o mi­gran­ti­ma iz So­ma­li­je ko­ji su na­pu­sti­li za­vi­čaj u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom
Do­ku­men­tar­ni film je­di­ni ima mo­guć­nost da di­rekt­no i otvo­re­no pro­go­vo­ri o naj­ak­tu­el­ni­jim te­ma­ma i pro­ble­mi­ma. Upra­vo se ta fak­to­graf­ska, i go­to­vo pro­roč­ka oso­bi­na do­ku­men­tar­ca po­tvr­di­la u ostva­re­nju mla­dog Mar­ka Gr­be Sin­ga, be­o­grad­skog re­di­te­lja ko­ji nam se pred­sta­vio na In­ter­na­ci­o­nal­nom film fe­sti­va­lu An­der­hil i osvo­jio ži­ri i pu­bli­ku.
Nje­go­vo pe­de­se­to­mi­nut­no ostva­re­nje „Ab­dul i Ham­za” na­sta­lo sa­mo par mje­se­ci pri­je po­čet­ka naj­ve­će iz­bje­glič­ke kri­ze od Dru­gog svjet­skog ra­ta go­vo­ri o mi­gran­ti­ma iz So­ma­li­je ko­ji su na­pu­sti­li za­vi­čaj u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom. Film „Ab­dul i Ham­za” na­stao kao rad za ma­ster stu­di­je od­veo je ovog mla­dog re­di­te­lja na naj­po­zna­ti­je fe­sti­va­le ši­rom re­gi­o­na i svi­je­ta, pa i do sce­ne mla­dog pod­go­rič­kog fe­sti­va­la.
Film je sni­man pri­je iz­bje­glič­kog ta­la­sa, u de­cem­bru 2014. go­di­ne. Ta­da je u Sr­bi­ji, u iz­bje­glič­kim cen­tri­ma bi­lo ot­pri­li­ke po tre­ći­na Si­ri­ja­ca, So­ma­li­ja­ca i Av­ga­ni­sta­na­ca, iz­ja­vio je Gr­ba Sing za „Dan”. Od­lu­čio se za So­ma­lij­ce, jer u nji­ho­voj ze­mlji bje­sni gra­đan­ski rat već 30 go­di­na, a svi su od ove ze­mlje na Ro­gu Afri­ke okre­nu­li gla­vu, kao da ne po­sto­ji – ka­že re­di­telj. To su mu i po­tvr­di­li Ab­dul Akin i Ham­za Amaš, ju­na­ci ovog po­tre­snog fil­ma.
Do Ab­du­la i Ham­ze je do­šao na­kon ne­ko­li­ko audi­ci­ja, pri­vu­ki su ga jer su to­tal­no dru­ga­či­ji.
- Ab­dul je za­vr­šio so­ci­o­lo­gi­ju i pred­sta­vlja so­ma­lij­skog in­te­lek­tu­a­ca, a Ham­za je sto­lar ko­ji je ži­vio u Tur­skoj dvi­je go­di­ne. To­tal­no dru­ga­či­ji, ali za­jed­no stva­ra­ju za­ni­mlji­vu ener­gi­ju – ob­ja­snio je Mar­ko Gr­ba Sing za­što je nje­gov iz­bor pao na Ab­du­la i Ham­zu, ju­na­ke nje­go­vog du­go­me­tra­žnog pr­vjen­ca.
Na­kon što je Bal­kan­skom ru­tom pre­šla mi­li­on­ska ri­je­ka iz­bje­gli­ca mo­že­mo se svi, na ne­ki na­čin, na­zva­ti struč­nja­ci­ma za iz­bje­gli­ce. Ali, ka­da je Mar­ko Gr­ba Sing od­lu­čio da sni­mi do­ku­men­ta­rac o mi­gran­ti­ma u Sr­bi­ji ni­je bi­lo ta­ko. Iz­bje­gli­ce su ta­da bi­li ne­vi­dlji­ve. Is­ku­stvo sa sni­ma­nja fil­ma i vi­še­mje­seč­no dru­že­nje sa Ab­du­lom i Ham­zom pro­mi­je­ni­lo je nje­go­va sa­zna­nja, otvo­ri­lo oči i „iz­li­je­či­lo” mno­ge pred­ra­su­de ko­je je imao.
- Me­đu mi­gran­ti­ma za­i­sta ima mno­go, mno­go že­na i dje­ce. Na­i­me, na­kon što sam sni­mio film za­in­te­re­so­vao sam se za iz­bje­glič­ke sud­bi­ne i bio ne­ko­li­ko pu­ta na ma­ke­don­skoj gra­ni­ci. Te pri­če da me­đu iz­bje­gli­ci­ma ima 90 od­sto mu­ška­ra­ca ni­je isti­ni­te. To su lju­di ši­ro­kog spek­tra za­ni­ma­nja. Ima ne­pi­sme­nih, a ima i dok­to­ra, sve­ge i sva­če­ga. Na­rav­no, ve­li­ka je šan­sa da me­đu nji­ma ima i spa­va­ča Islam­ske dr­ža­ve (ISIS). Je­zi­va je to si­tu­a­ci­ja i stah me je za sve nas. Ali, i da­lje osje­ćam so­li­dar­nost za njih – po­ru­ču­je mla­di re­di­telj.
Film „Ab­dul i Ham­za” do­nio je Mar­ku Gr­bi Sin­gu neo­če­ki­va­ni uspjeh. To je po­tvr­di­la i pod­go­rič­ka pu­bli­ka apla­u­zi­ma na­kon špi­ce. Re­ak­ci­ja na­še pu­bli­ke je bi­la pod­jed­na­ko po­zi­tiv­na kao i gle­da­la­ca na svim fe­sti­va­li­ma na ko­ji­ma je do sa­da film pri­ka­zan, od ču­ve­nog FID fe­sta u Mar­se­ju gdje je do­bio spe­ci­jal­no pri­zna­nje, pre­ko To­ri­na, pa do svih re­gi­o­nal­nih smo­tri do­ku­men­tar­no­ge ki­ne­ma­to­gra­fi­je.
S.Ć.