Pri­god­nim pro­gra­mom, ugod­nom mu­zi­kom, ple­som i za­ba­vom u sve­ča­noj sa­li po­slov­nog cen­tra „Vuk­šić“ u Ra­da­no­vi­ći­ma, uz sla­vlje­nič­ku tor­tu ko­ju su pri­pre­mi­li raz­red­ne star­je­ši­ne tri odje­lje­nja de­ve­tog raz­re­da, uče­ni­ci Osnov­ne ško­le „Na­rod­ni he­roj Sa­vo Ilić“ iz Do­bro­te, obi­lje­ži­li su kraj de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja. Za­ba­vi je pret­ho­dio sve­ča­ni de­fi­le od fon­ta­ne na ri­vi do Tr­ga od oruž­ja i na­zad do fon­ta­ne, gdje su ovaj tre­nu­tak mla­do­sti i lje­po­te ove­ko­vje­či­li fo­to­a­pa­ra­ti­ma.
- Sa­vr­šen je osje­ćaj, žao mi je što se ra­sta­je­mo, a opet, sreć­na sam što će­mo ovu noć pro­ve­sti za­jed­no, bi­će nam li­je­po, a to je ono što se pam­ti. Ovu go­di­nu pam­ti­ću po li­je­pom dru­že­nju, svi smo bi­li jed­ni uz dru­ge kad je tre­ba­lo, bi­li smo po­ve­za­ni u svim pri­li­ka­ma svo vri­je­me. Li­je­po nam je bi­lo na pe­to­dnev­nom iz­le­tu u od­ma­ra­li­štu Iva­no­va Ko­ri­ta pod­no Lov­će­na. Že­lim svi­ma sre­ćan upis u sred­nju ško­lu, sa­mo ta­ko da na­sta­vi­mo sa do­brim ocje­na­ma, a pro­fe­so­ri­ma že­lim još do­brih ge­ne­ra­ci­ja - po­ru­či­la je Jo­va­na De­lić, jed­na od če­ti­ri lu­čo­no­še. Po­red nje, di­plo­mu Lu­ča1 po­ni­je­li su i Ni­ko­la Po­po­vić, Ivan Ka­šće­lan i Mi­loš Ka­šće­lan.
Ne­ma po­no­sni­jeg dje­da od me­ne, ka­zao je Raj­ko Te­šo­vić, či­ja je unu­ka So­nja Te­šo­vić jed­na od 21 od­lič­nih uče­ni­ka ško­le, da­ro­vi­ta mla­da gi­ta­rist­ki­nja i pje­sni­ki­nja, ko­ja je svo­je sti­ho­ve re­ci­to­va­la u okvi­ru sve­ča­nog pro­gra­ma. Po­no­sna na svo­je đa­ke je i pro­fe­sor Smi­lja Sin­dik, raz­red­na star­je­ši­na IX-1, ko­ja će kra­jem ove škol­ske go­di­ne oti­ći u pen­zi­ju. U OŠ Sa­vo Ilić pro­ve­la je 20 go­di­na pro­svjet­nog ra­da.
- Di­van je osje­ćaj bi­ti sa ovom dje­com, vje­či­to ste mla­di kad ste sa nji­ma. Ovo je mo­ja po­sljed­nja ge­ne­ra­ci­ja, ge­ne­ra­ci­ja jed­nih do­brih lju­di pri­je sve­ga, pa on­da i đa­ka.Če­ti­ri go­di­ne sam dru­go­va­la sa nji­ma, je­dan je­di­ni eks­ces oni na­pra­vi­li ni­su. Pu­no smo raz­go­va­ra­li ovih go­di­na, ve­če­ras se ra­sta­je­mo, šta da ra­di­mo, ži­vot ide da­lje, oni ga­ze na­pri­jed. Sva­ku ge­ne­ra­ci­ju sam opla­ka­la, po­tru­di­ću se da ve­če­ras ne bu­de su­za. Ne­ka im je sre­ćan put, pred nji­ma je bu­duć­nost, na­dam se svi­je­tla. Do­bra su dje­ca i ne­ka osta­nu to do kra­ja, po­ru­či­la je prof. Sin­dik. Is­ku­sni pe­da­gog Do­bri­lo Bo­jo­vić, raz­red­ni star­je­ši­na IX-2, iza se­be ima 38 ge­ne­ra­ci­ja, idu­će go­di­ne, ka­že, oče­ku­je ga pen­zi­ja. Ova, 39. ge­ne­ra­ci­ja po­seb­na je na svoj na­čin, „dje­ca su ko­rekt­na, po­štu­ju auto­ri­tet, za de­vet go­di­na ni­kad ni­jed­no di­je­te ni­je ka­žnje­no, do­bra su, sa­mo ma­lo vi­še da ra­de, osta­lo je sve u re­du- po­ru­ču­je prof. Bo­jo­vić. Ka­že da mu sa­da mno­go te­že pa­da ra­sta­ja­nje sa uče­ni­ci­ma, ne­go ka­da je bio mlad pro­fe­sor. Sve­ča­ni de­fi­le bio je pri­li­ka da se prof. Da­li­ja Lju­tić, raz­red­ni star­je­ši­na IX-3, ne­ka­da­šnja uče­ni­ca OŠ Sa­vo Ilić, podsje­ti da­na ka­da je pro­fe­sor Do­bri­lo Bo­jo­vić, njen sa­da­šnji ko­le­ga, ne­ka­da bio njen raz­red­ni star­je­ši­na. Ta smje­na ge­ne­ra­ci­ja je ne­mi­nov­na, a njoj je ovo pr­vo star­je­šin­stvo u pro­svjet­noj ka­ri­je­ri.
-Li­je­po je kad če­ti­ri go­di­ne pro­ve­de­te sa tom dje­com, upo­zna­te ih ka­kvi su, nji­ho­va osje­ća­nja, dru­gar­stva iz­me­đu njih, bu­de i ma­lih sva­đa, ali sve se to ri­je­ši iz­me­đu njih i li­je­po je kad zna­te da svi za­jed­no za­vr­ša­va­ju de­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje, da su ne­ki od njih po­sta­li pri­ja­te­lji i da će se mo­žda i da­lje dru­ži­ti. Svi oni će upi­sa­ti gim­na­zi­ju ili Po­mor­sku ško­lu, či­ja je zgra­da tik po­red na­še ško­le, ta­ko da će­mo se ne­mi­nov­no i da­lje su­sre­ta­ti i vi­đa­ti - ka­za­la je Lju­tić. M.D.P