STRA­ZBUR - Ko­mi­tet Sa­vje­ta Evro­pe za za­šti­tu na­ci­o­nal­nih ma­nji­na po­zvao je ju­če zva­nič­ni Za­greb da hit­no osu­di na­ci­o­na­li­stič­ku i an­ti­ma­njin­sku re­to­ri­ku na po­li­tič­koj sce­ni i u me­di­ji­ma, da spro­ve­de efi­ka­sne is­tra­ge i sank­ci­o­ni­še sve slu­ča­je­ve zlo­či­na iz mr­žnje i go­vo­ra mr­žnje.
Ko­mi­tet ape­lu­je na hr­vat­ske vla­sti da za­poč­ne ula­ga­nje u in­fra­struk­tu­ru i to u di­je­lo­vi­ma ze­mlje gdje se na­sta­nju­ju po­vrat­ni­ci i Ro­mi, kao i da po­ve­ća za­po­šlja­va­nje pri­pad­ni­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u jav­nim slu­žba­ma.
„Uspon na­ci­o­na­li­zma i po­li­tič­ke ra­di­ka­li­za­ci­je ima ne­ga­ti­van uti­caj na pra­va ma­nji­na, po­seb­no u onim obla­sti­ma ko­je su bi­le te­ško po­go­đe­ne kon­flik­tom 90-ih go­di­na”, na­vo­di se u naj­no­vi­jem mi­šlje­nju Sa­vje­to­dav­nog ko­mi­te­ta Sa­vje­ta Evro­pe o okvir­noj kon­ven­ci­ji za za­šti­tu na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.
U iz­vje­šta­ju je po­hva­ljen, ka­ko se na­vo­di, po­vo­ljan za­kon­ski okvir za na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Hr­vat­skoj i ko­ra­ke pred­u­ze­te na pro­mo­vi­sa­nju ostva­re­nju pra­va na­ci­o­nal­nih ma­nji­na na na­ci­o­nal­nim i lo­kal­nim ni­vo­i­ma, ali iho­va pri­mje­na če­sto iz­o­sta­je.
Ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju SE, u jav­nim slu­žba­ma za­po­sle­no je pre­ma­lo pred­stav­ni­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, a pra­vo na upo­tre­bu ma­njin­skih je­zi­ka i pi­sma ne pri­mje­nju­je se u ne­kim obla­sti­ma.
Kao pri­mjer, Ko­mi­tet na­vo­di po­ve­ćan broj in­ci­de­na­ta go­vo­ra mr­žnje ko­ji je, ka­ko se na­vo­di, po­stao pri­hva­tlji­vi­ji u me­di­ji­ma i po­li­tič­kom dis­kur­su.
An­ti­ma­njin­ska re­to­ri­ka i pred­ra­su­de do­mi­ni­ra­ju ve­li­kim di­je­lom jav­ne de­ba­te o na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma, što re­zul­ti­ra ti­me da mno­gi po­je­din­ci se uz­dr­ža­va­ju od ostva­ri­va­nja svo­jih pra­va iz stra­ha od ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca.
Ko­mi­tet uka­zu­je i na pre­pre­ke za eko­nom­sku in­te­gra­ci­ju sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju po­vrat­ni­ci, iz­bje­gli to­kom su­ko­ba 1991–1995. go­di­ne, uklju­ču­ju­ći i one ko­je se ti­ču dr­ža­vljan­stva.
Pri­li­kom po­sje­te Ko­mi­te­ta obla­sti­ma u ko­je su se Sr­bi vra­ti­li, kon­sta­to­va­no je da su osnov­ne jav­ne uslu­ge po­put stru­je, ga­sa i vo­de do­stup­ne sa pre­ki­di­ma. Ta­ko­đe se na­vo­di da se sti­če uti­sak da od kra­ja su­ko­ba ni­je bi­lo ni­jed­ne in­ve­sti­ci­je u ozbilj­no ošte­će­nu in­fra­struk­tu­ru.
Dok su po­zi­tiv­ni ko­ra­ci pred­u­ze­ti na pro­mo­vi­sa­nju in­te­gra­ci­je Ro­ma, ocje­nju­je Ko­mi­tet, u iz­vje­šta­ju se kri­ti­ku­je kon­ti­nu­i­ra­na dis­kri­mi­na­ci­ja Ro­ma na­vo­de­ći da u ško­la­ma rom­ska dje­ca i da­lje na­i­la­ze na se­gre­ga­ci­ju u ne­kim slu­ča­je­vi­ma. Upr­kos to­me, sve ve­ći broj rom­skih stu­de­na­ta ušao je u vi­so­ko­škol­ske usta­no­ve.
(Tan­jug)


Ka­ra­mar­ko hr­vat­ski Še­šelj

Nje­mač­ki list Špi­gel u svo­joj ve­li­koj re­por­ta­ži o evrop­skoj de­sni­ci osvr­nuo se na isto­ri­ju HDZ-a i ak­tu­el­nu vlast.
„Vla­da­ju­ći kon­zer­va­tiv­ni HDZ po­kri­va ve­li­ki dio po­li­tič­kog spek­tra, od cen­tra do kraj­nje de­sni­ce”, pi­še Špi­gel, ko­ji je ukrat­ko opi­sao isto­ri­ju HDZ-a, pre­no­si hr­vat­ski por­tal In­deks.
„Osno­van 1989. kao na­ci­o­nal­ni po­kret, HDZ se na pre­la­zu mi­le­ni­ju­ma pre­tvo­rio u mo­der­ne kon­zer­va­tiv­ce hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske ori­jen­ta­ci­je, ali je da­na­šnji šef stran­ke To­mi­slav Ka­ra­mar­ko na­pra­vio oštar za­o­kret ude­sno”, pi­še Špi­gel.
List na­vo­di da je HDZ „po­stao na­ci­o­na­li­stič­ka, kraj­nje de­sna i kle­ri­kal­na stran­ka”, ali da ni­su po­sta­li evro­skep­ti­ci. U tek­stu se do­da­je da je va­žnu ulo­gu u tran­sfor­ma­ci­ji pre­ma de­sno od­i­gra­lo sim­pa­ti­zer­stvo pre­ma usta­škom po­kre­tu.
Špi­gel pi­še i da kraj­nje de­sne stran­ke u Hr­vat­skoj za­u­zi­ma­ju ma­li dio po­li­tič­kog spek­tra, a na­slov­ni­ce pu­ne tek fud­bal­ski hu­li­ga­ni i na­ci­o­na­li­stič­ki mu­zič­ki do­ga­đa­ji kao što su kon­cer­ti Mar­ka Per­ko­vi­ća Tomp­so­na.
U kon­tek­stu su­sjed­ne Sr­bi­je, nje­mač­ki list pi­še o Vo­ji­sla­vu Še­še­lju.
„Srp­skom po­li­ti­kom tra­di­ci­o­nal­no do­mi­ni­ra­ju na­ci­o­na­li­stič­ke stran­ke. Tre­nut­no je ak­tu­el­na Srp­ska ra­di­kal­na stran­ka ko­ju vo­di Vo­ji­slav Še­šelj. Ri­ječ je o eks­trem­nim na­ci­o­na­li­sti­ma i evro­skep­ti­ci­ma ko­ji sa­nja­ju Ve­li­ku Sr­biju”, pi­še Špi­gel ko­ji je na ovaj na­čin u isti koš sta­vio „ak­tu­el­nu vlast u Hr­vat­skoj i čet­nič­ke eks­tre­mi­ste iz su­sjed­ne Sr­bi­je”.(RTS)