Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić


Da se ra­zu­mi­je­mo, ni­su ”pr­vo do­šli po ko­mu­ni­ste, a ja se ni­sam po­bu­nio jer ni­sam bio ko­mu­ni­sta”. Ne­go su pr­vo – do­šli na vlast. Sve po­sle je bi­lo lo­gič­na po­sle­di­ca tog pr­vog. Do­la­ska na vlast. I to što su do­la­zi­li po jed­nu, dru­gu, tre­ću gru­pa­ci­ju ko­ja im ni­je bi­la po vo­lji, a i to što su oni ko­ji ni­su spa­da­li u te gru­pa­ci­je – ću­ta­li.
Po­kra­jin­ski iz­bo­ri se još ni­su ni ohla­di­li, ni­ti su po­kra­jin­ski or­ga­ni vla­sti for­mi­ra­ni, a Uprav­ni od­bor je već do­šao po pro­gram­skog di­rek­to­ra voj­vo­đan­ske ra­dio-te­le­vi­zi­je. Što, na­rav­no, sa­mo po se­bi uop­šte ni­je čud­no. Ču­di sa­mo što je taj isti Uprav­ni od­bor i ra­ni­je bio na vla­sti pa je i pri­je iz­bo­ra mo­gao da smi­je­ni ne­ko­ga či­jim ra­dom ni­je za­do­vo­ljan. I ču­di na­rav­no to što Uprav­ni od­bor iz­gle­da je­di­ni ni­je bio uvje­ren da će Srp­ska na­pred­na stran­ka pre­u­ze­ti vlast u po­kra­ji­ni ne­go je za sva­ki slu­čaj sa­če­kao zva­nič­no pro­gla­še­nje po­bjed­ni­ka.
No, bi­lo ka­ko bi­lo, ni­ka­da ni­je ka­sno, od­no­sno, u ovom slu­ča­ju – ni­ka­da ni­je ra­no da se za­poč­ne sa to­plim pre­po­ru­či­va­njem se­be no­vim vla­sti­ma jer ni­ka­da ne zna­te ka­da će da do­đu i po vas. Ni­ti je no­vim vla­sti­ma su­vi­še ra­no da i pri­je zva­nič­nog for­mi­ra­nja za­poč­nu to­li­ko obe­ća­va­ni i pri­želj­ki­va­ni opo­ra­vak po­kra­ji­ne či­jom su de­va­sta­ci­jom če­ti­ri pu­ne go­di­ne ne­u­mor­no (i bez­u­spje­šno) pri­zi­va­li van­red­ne iz­bo­re.
A, kao što smo već na­u­či­li, taj na­ja­vlji­va­ni opo­ra­vak mo­že do­ći sa­mo kroz bol­ne re­for­me. Za po­če­tak, re­for­me jav­nog ser­vi­sa ko­ji ta­ko re­for­mi­san tre­ba da iz­vje­šta­va o re­for­ma­ma ko­je sli­je­de. A ne da po­sle mo­ra pred­sjed­nik dr­ža­ve ili vla­de da ih opo­mi­nje kao što sad opo­mi­nju se­strin­ski jav­ni ser­vis RTS. Ko­ji ne­ma ni upo­la ono­li­ko ana­li­tič­kih pro­gram­skih sa­dr­ža­ja ko­li­ko ih ima, par­don, ko­li­ko ih je imao RTV. (Do­du­še, mo­žda bi ih RTS imao vi­še, sa­mo kad ih ne bi iz ne­dje­lje u ne­dje­lju iz­o­sta­vljao zbog pre­no­sa be­lo­svjet­skih fud­bal­skih utak­mi­ca?)
Osim to­ga, ka­ko vlast da bez re­for­mi­sa­ne Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­ne bu­de si­gur­na da će jav­nost bi­ti pra­vo­vre­me­no i pra­vo­vjer­no oba­vi­je­šte­na o svim bu­du­ćim ras­krin­ka­va­nji­ma ne­po­čin­sta­va ko­ja je pret­hod­ni re­žim po­či­nio u po­kra­ji­ni? Ko će da iz­vje­šta­va o to­me šta će, sad kad naj­zad ima tu mo­guć­nost, no­va vlast ot­kri­ti u ”pa­non­skim pa­pi­ri­ma”?
Do­du­še, vlast je i do sa­da mo­gla da kroz, ka­ko vo­le da ka­žu – ”nad­le­žne in­sti­tu­ci­je” is­tra­ži i pro­ce­su­i­ra sve što joj je iole bi­lo sum­nji­vo, ali, šta bi joj to vri­je­dje­lo ako bi o to­me iz­vje­šta­vao onaj sta­ri, ne­re­for­mi­sa­ni RTV? Pa vi­di­te i sa­mi ka­ko me­di­ji iz­vje­šta­va­ju o opo­zi­ci­ji. Čim ni­ste vlast, čak i na ono ma­lo mje­sta i op­šti­na po Sr­bi­ji, od­mah se na­đe ne­ko da ob­ja­vi snim­ke ka­ko ba­ca­te ku­ti­je, ču­pa­te mi­kro­fo­ne i lar­mom op­stru­i­ra­te for­mi­ra­nje lo­kal­ne skup­šti­ne. A da ste vlast, to se ne bi de­ša­va­lo. Pr­vo, ne bi­ste kr­ši­li i lo­mi­li po skup­šti­ni jer bi­ste vi bi­li vlast. I dru­go, čak i da to ra­di­te, me­di­ji ne bi iz­vi­je­sti­li jer bi­ste ih upo­do­bi­li. Jer bi­ste bi­li vlast.
Pe­šča­nik.net