U iz­vje­šta­ju o ra­du Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Nik­šić na­ve­de­no je da su u ci­lju pro­mo­ci­je tu­ri­stič­ke po­nu­de gra­da do­sad re­a­li­zo­va­ne mno­ge ak­tiv­no­sti, ipak or­ga­ni­zo­va­nih gru­pa po­sje­ti­la­ca ni­je bi­lo. U iz­vje­šta­ju ne­ma ni po­me­na o va­lo­ri­za­ci­ji tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la gra­da, kao i ak­tiv­no­sti­ma na istim, iako je to na­ja­vlje­no još pri­je de­set go­di­na ka­da je ova or­ga­ni­za­ci­ja i osno­va­na. U iz­vje­šta­ju, ko­ji je pot­pi­sao pred­sjed­nik Skup­šti­ne LTO i pot­pred­sjed­nik op­šti­ne Nik­šić Ra­doš Šu­ćur, na­vo­di se da su pro­gra­mi bi­li pro­mo­tiv­no-edu­ka­tiv­ni do­ga­đa­ji, ra­di­o­ni­ce, se­mi­na­ri, kao i or­ga­ni­zo­va­nje iz­lo­žbi ko­je, ipak, ni­je­su iza­zva­le ve­će in­te­re­so­va­nje gra­đa­na.
Na­ža­lost LTO ne­ma pro­mo­tiv­ni ma­te­ri­jal tu­ri­stič­ke po­nu­de gra­da – bro­šu­re, raz­gled­ni­ce sa mo­ti­vi­ma kul­tu­nih, isto­rij­skih i ugo­sti­telj­skih po­ten­ci­jal­na i slič­no.
Iz­vr­šni di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić ka­že da op­šti­na Nik­šić ima zna­čaj­ne pri­rod­ne po­ten­ci­ja­le ko­ji, ka­da je tu­ri­stič­ka po­nu­da u pi­ta­nju, ni­je­su ade­kvat­no va­lo­ri­zo­va­ni. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, to je ne­do­pu­stiv pro­pust pri­je sve­ga lo­kal­ne upra­ve, ali i iz­o­stan­ka struč­ne po­dr­ške sa dr­žav­nog ni­voa.
– Naš grad je ga­še­njem in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje tre­ba­lo da se pre­o­ri­jen­ti­še na raz­voj po­ljo­pri­vre­de i is­ko­ri­sti pri­rod­ne re­sur­se, kli­mat­ske uslo­ve, ge­o­graf­ski po­lo­žaj i po­sto­je­ću in­fra­struk­tu­ru i po­sta­ne po­želj­na tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja i to pre­ko ci­je­le go­di­ne. Za sve to, na­rav­no, neo­p­hod­na je i stra­te­gi­ja ko­jom bi se do­šlo do rje­še­nja na ko­ji je na­čin mo­gu­će kroz pra­vil­nu i odr­ži­vu va­lo­ri­za­ci­ju is­ko­ri­sti­ti sve ono što se na­la­zi na te­ri­to­ri­jal­no naj­ve­ćoj op­šti­ni u re­gi­o­nu. Na­ža­lost, ka­da je Nik­šić u pi­ta­nju, pot­pu­no je pot­ci­je­njen ovaj iz­u­zet­no vri­je­dan po­ten­ci­jal, što se mo­že tu­ma­či­ti i kao ne­do­sta­tak vi­zi­je, pa i zna­nja kod do­no­si­o­ca od­lu­ka, jer ne­ka­ko se či­ni da je glav­ni pro­blem ta ne­str­plji­vost i tra­že­nje ne­kih br­zih pri­ho­da, umje­sto da se ra­di na du­go­traj­nim pla­no­vi­ma ko­ji su ute­me­lje­ni na do­brom po­zna­va­nju sve­ga što je mo­gu­će pra­vil­no va­lo­ri­zo­va­ti i gdje će se ula­ga­nji­ma po­sti­ći odr­ži­vi re­zul­ta­ti – Ka­že Pe­ro­vić i na­vo­di ko­ji su to po­ten­ci­ja­li ko­ji su u Nik­ši­ću ne­is­ko­ri­šće­ni.
– Ima­mo za­šti­će­ni pri­rod­ni pre­dio Tre­bje­su, ko­ja je uz to i sim­bol gra­da, za­ko­nom za­šti­će­ni Gor­njo­polj­ski vir, naj­ve­ću esta­ve­lu na Bal­ka­nu u či­joj se bli­zi­ni na­la­zi i po­taj­ni­ca Vi­dov po­tok, Ar­bo­re­tum po­ro­di­ce Ko­va­če­vić na Gra­ho­vu, Za­bran kra­lja Ni­ko­le, Or­jen sa Bi­je­lom go­rom, Stu­de­nač­ke gla­vi­ce, Lu­ka­vi­cu sa Ma­lim i Ve­li­kim Žu­ri­mom, sta­ni­šte ma­log Mr­molj­ka na Ve­li­koj Osje­če­ni­ci kod Gra­ho­va, va­žni ar­he­o­lo­ški obje­kat Cr­ve­nu sti­je­nu, Voj­nik i pla­ni­ne Go­li­je ko­je ima­ju po­ten­ci­jal za NA­TU­RA 2000 mre­žu za­šti­će­nih pred­je­la. Uz sve to ima­mo i vod­no bo­gat­stvo ri­je­ka i je­ze­ra, ali Nik­šić je ipak tu­ri­stič­ki mr­tav grad – ka­že Pe­ro­vić.
On is­ti­če da ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja­ju i raz­li­či­ti vi­do­vi de­va­sta­ci­je ko­ji su pri­sut­ni na go­to­vo svim na­ve­de­nim lo­ka­li­te­ti­ma, kao što su ne­le­gal­na sje­ča, ne­kon­tro­li­sa­no od­la­ga­nje ot­pa­da, di­vlja i ne­plan­ska grad­nja, kri­vo­lov, što je po­sle­di­ca lo­šeg upra­vlja­nja i iz­o­stan­ka efi­ka­sne i ne­se­lek­tiv­ne pri­mje­ne za­ko­na.
– Ne­shva­tlji­vo je da lo­kal­na upra­va i Vla­da Cr­ne Go­re i da­lje ,,ma­šta­ju“ o ne­kom in­du­strij­skom vas­kr­snu­ću u Nik­ši­ću, po­go­to­vo ako se zna ko­li­ko je rad­ni­ka za­po­sle­no u pro­iz­vod­nji i pod ka­kvim uslo­vi­ma po­slu­ju ma­lo­broj­ne pre­o­sta­le fa­bri­ke, umje­sto da se stra­te­ški opre­di­je­li za po­dr­šku tu­ri­zmu, na­ro­či­to onom ko­ji pod­ra­zu­mje­va pra­vil­nu va­lo­ri­za­ci­ju pri­rod­nih bo­gat­sta­va. Iako su po­sto­ja­le sjaj­ne ide­je za sta­vlja­nje pod raz­li­či­te vi­do­ve za­šti­te zna­čaj­nog di­je­la na­bro­ja­nih pred­je­la, čak i us­po­sta­vlja­nje no­vog na­ci­o­nal­nog par­ka ,,Or­jen“, što je bio i dio pr­vog lo­kal­nog eko­lo­škog ak­ci­o­nog pla­na op­šti­ne Nik­šić, ko­ji je na­ža­lost ostao mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, sve je to zlo­u­op­tre­blje­no od stra­ne do­no­si­la­ca od­lu­ka ko­ji ka­ko ko­ja gar­ni­tu­ra do­la­zi sve svo­je vi­zi­o­nar­stvo ba­zi­ra na be­to­ni­ra­nju ko­ri­ta ri­je­ka, de­va­sta­ci­ji pro­sto­ra, ukla­nja­nju ze­le­nih zo­na u ur­ba­nom je­zgru gra­da, ko­je ta­ko­đe ima­ju zna­čaj­nu tu­ri­stič­ku vri­jed­nost – pod­vla­či Pe­ro­vić.
On is­ti­če da Eko­lo­ški po­kret ,,Ozon“ već 10 go­di­na uka­zu­je na sta­nje pri­rod­nih vri­jed­no­sti i va­žnost nji­ho­ve za­šti­te kroz pra­vil­nu va­lo­ri­za­ci­ju, a ne kon­zer­va­ci­ju, pa im je ne­shva­tlji­vo za­što iz­o­sta­je in­sti­tu­ci­o­nal­na sprem­nost na sa­rad­nju.
– Ja­sno je da po­sle­di­ce vi­še­de­ce­nij­skog lo­šeg upra­vlja­nja tre­ba sa­ni­ra­ti na na­čin da se obez­bi­je­di si­stem­ska po­dr­ška, kao što je i ja­sno da su ne­ki pred­je­li, po­put re­ci­mo Stu­de­nač­kih gla­vi­ca, Voj­ni­ka i pla­ni­na Go­li­je, Za­bra­na kra­lja Ni­ko­le, ko­ji su ima­li po­ten­ci­jal za sta­vlja­nje pod za­šti­tu, zna­čaj­no de­va­sti­ra­ni i ta­ko im sma­nje­na eko­lo­ška i eko­nom­ska vri­jed­nost, ali isto ta­ko smo si­gur­ni da pri­ro­da ima sna­gu i mo­guć­nost opo­rav­ka, a da pra­vil­nim upra­vlja­njem i ula­ga­njem in­sti­tu­ci­je si­ste­ma mo­gu da­ti zna­ča­jan do­pri­nos ka tom hu­ma­nom i sa sva­kog asp­ke­ta oprav­da­nom ci­lju. Ono što je kri­stal­no ja­sno je­ste da naš grad mo­ra­ju da vo­de lju­di ko­ji ga ne sa­mo vo­le i ne sa­mo ima­ju vi­zi­ju već že­le i da ži­ve i ra­de u nje­mu i svo­joj i dje­ci svo­jih su­gra­đa­na omo­gu­će pri­li­ku da ako že­le osta­nu i na­sta­ve da ra­de po­sve­će­no na to­me da Nik­šić po­sta­ne pre­po­zna­ta i po­želj­na de­sti­na­ci­ja – ka­že Pe­ro­vić.
L.N. - B.B.

Od sve­ga po­ne­što,
a tu­ri­zma naj­ma­nje

U pro­gra­mu ra­da TO Nik­šić za ovu go­di­nu ne­ma ni po­me­na o va­lo­ri­za­ci­ji tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la. Po­mi­nju se sa­mo ma­ni­fe­sta­ci­je či­ji or­ga­ni­za­to­ri su ne­ke dru­ge or­ga­ni­za­ci­je, a LTO sa­mo po­dr­ška: „Bi­jeg na sni­jeg“, „Svi na ski­je – ča­rob­na zi­ma”, kao „Sep­tem­bar­ski da­ni“ ko­ji će bi­ti obo­ga­će­ni pro­gra­mi­ma obi­lje­ža­va­na Svjet­skog da­na tu­ri­zma, 27. sep­tem­bra.
Na spi­sku ma­ni­fe­sta­ci­ja LTO na­šli su se i „Lejk fest“ „Džip re­li“, „Da­ni dre­nji­na“, Tak­mi­če­nje u tri­a­tlo­nu, Me­đu­na­rod­ni dan jo­ge...
U LTO se na­da­ju da će za­vr­šet­kom re­kon­struk­ci­je ba­ze­na u Nik­ši­ću bi­ti stvo­re­ni pred­u­slo­vi za kva­li­te­tan raz­voj pli­vač­kog i va­ter­po­lo spor­ta, te da će uz mo­gu­će rje­ša­va­nje pro­ble­ma sa HTP Ono­gošt bi­ti stvo­re­ne mo­guć­no­sti za or­ga­ni­zo­va­nje tak­mi­če­nja naj­ve­ćeg ran­ga i bo­ra­vak sport­skih eki­pa u Nik­ši­ću.