Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski i mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je po­ru­čio je oni­ma ko­ji vo­de Cr­nu Go­ru da je ne vo­de u ne­do­đi­ju ne­go u pra­vu ze­mlju i vječ­no ljud­sko do­sto­jan­stvo. On je ju­če pred­vo­dio li­ti­ju ko­ja je pra­će­na vjer­ni­ci­ma sa mo­šti­ma pre­po­dob­nog Si­me­o­na Daj­bab­skog, po­vo­dom pra­zni­ka Sve­tog apo­sto­la i je­van­đe­li­sta Mar­ka, Kr­sne sla­ve i za­štit­ni­ka Pod­go­ri­ce, tra­di­o­ci­o­nal­no pro­šla uli­ca­ma grav­nog gra­da iz cr­kve Sve­tog Đor­đa pod Go­ri­com do ku­ća Đe­če­vi­ća gdje se ne­ka­da na­la­zio ma­na­stir po­sve­ćen Sve­tom Mar­ku. Li­ti­ju je na Dra­ču do­če­kao Mir­sad Đe­če­vić, sin po­koj­nog Ha­li­ta Đe­če­vi­ća, ko­ji je sa Mi­tro­po­li­jom pri­je 20 go­di­na oži­vio li­ti­ju.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ka­zao je da lav u cr­no­gor­skom gr­bu pred­sta­vlja sim­bol je­van­đe­li­ste i apo­sto­la Mar­ka i da se sto­ga na­da da će taj sve­ti­telj ura­zu­mi­ti sve nas, a po­seb­no one ko­ji vo­de Cr­nu Go­ru.
– Da je ne vo­di­mo u ze­mlju ne­do­đi­ju ne­go u pra­vu ze­mlju, vo­de­ći i se­be i dru­ge onom vječ­nom ljud­skom do­sto­jan­stvu, te­me­lje­ći svoj ži­vot sva­ki­da­šnji na onim mo­ral­nim i vječ­nim vri­jed­no­sti­ma na ko­ji­ma je je­van­đe­li­sta i apo­stol Mar­ko ute­me­ljio sve ono od ka­da mi zna­mo ov­dje u Cr­noj Go­ri. I za­to ili ne­ka Cr­no­gor­ci mi­je­nja­ju grb, ne­ka iz­ba­ce la­va du­hov­nog je­van­đe­li­stu Mar­ka, ili ne­ka poč­nu da se vra­ća­ju Sve­tom Mar­ku i vječ­nim ne­pro­la­znim du­hov­nim vri­jed­no­sti­ma i na to­me gra­de svo­ju bu­duć­nost – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je na­kon obi­la­ska gra­da i do­la­ska do Đe­če­vi­ća ka­zao da je li­ti­ja po­vo­dom Mar­kov­da­na oži­vje­la pri­je 20 go­di­na za­hvlju­ju­ći Mi­tro­po­li­ji i pre­mi­nu­lom Ha­li­tu, za či­ji se po­koj po­mo­lio.
– Ko­ri­stim pri­li­ku da se po­mo­lim Bo­gu za po­koj Ha­li­ta ča­snog Đe­če­vi­ća ko­ji je za­jed­no sa na­ma ob­no­vio ovu li­ti­ju pri­je dva­de­se­tak go­di­na, a u isto vri­je­me se mo­lim za nje­go­vo i po­tom­stvo ov­dje pri­sut­nog Mir­sa­da da ih Go­spod utvr­di u vje­ri, na­di i lju­ba­vi i da pam­će­nje ko­je ču­va­ju i ča­sna po­ro­di­ca Đe­če­vić osta­ne i za bu­du­ća po­ko­lje­nja. Ovaj su­sret i mje­sto su mje­sto ko­je nas bra­ti­mi i ob­je­di­nju­je ime­nom sve­to­ga apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Mar­ka – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
On je re­kao da tre­ba ima­ti u vi­du da je lav na cr­no­gor­skom sim­bol apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Mar­ka, što zna­či da on ni­je sa­mo po­kro­vi­telj i za­štit­nik Pod­go­ri­ce, ne­go i ci­je­le Cr­ne Go­re.
– Ina­če, ka­ko bi­smo mo­gli da ob­ja­sni­mo ka­ko da se nje­gov sim­bol na­đe na gr­bu Cr­ne Go­re. Ona si­la ko­ju po­svje­do­ču­je da lav ni­je ži­vo­tinj­ska, ne­go si­la ve­li­ke isti­ne ko­ju je svje­do­čio apo­stol i je­van­đe­list Mar­ko o vječ­nom ži­vo­tu i ljud­skom do­sto­jan­stvu ute­me­lje­nom na Hri­stu vas­kr­slom i na vje­ri u be­smrt­nost i ne­pro­la­znost ljud­skog ži­vo­ta – iz­ja­vio je Am­fi­lo­hi­je.
Is­ta­kao je da je u na­še vri­je­me do­šlo do du­hov­ne kri­ze, ko­ja re­zul­ti­ra svim osta­lim.
– Mi vi­di­mo sa­mo eko­nom­sku kri­zu ko­ja vla­da i kod nas i ši­rom Evro­pe i svi­je­ta i vi­di­mo kri­zu čo­vječ­no­sti. Ot­kud te dvi­je kri­ze? Upra­vo za­to što je njen te­melj du­hov­na kri­za. Iz­gu­blje­no osje­ća­nje da je mo­ral­ni za­kon vje­čan i ne­pro­la­zan jer sa­mo na onom što je vječ­no ako se te­me­lji ljud­sko dru­štvo i za­jed­ni­ca ono mo­že bi­ti vječ­no i plo­do­vi su nje­go­vi vječ­ni – na­gla­sio je Am­fi­lo­hi­je, do­da­ju­ći da su lju­di da­nas stvo­ri­li svo­je za­ko­ne ko­ji su kao i oni pro­la­zni i pri­vre­me­ni, te se tre­ba­ju ute­me­lji­ti na Bož­jem za­ko­nu ko­ji dr­ži ze­mlje i gra­do­ve.
Mi­tro­po­lit je bla­go­da­rio Mir­sa­du Đe­če­vi­ću i nje­go­voj po­ro­di­ci po­že­liv­ši da iza njih osta­ne du­bok i ve­lik trag.M.S.

Kul­tu­ra bez kul­ta je ni­šta
Kul­tu­ra bez kul­ta je ni­šta i pred­sta­vlja no­vo ido­lo­po­klon­stvo, ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ju­če na Du­klji kod Pod­go­ri­ce, na­kon li­tur­gi­je ko­ju je sa sve­šten­stvom slu­žio na osta­ci­ma ra­no­hri­šćan­skog hra­ma u ko­jem se po pre­da­nju Sve­ti Jo­van Vla­di­mir vjen­čao sa Ko­sa­rom. Go­vo­re­ći o vje­kov­nom kon­ti­nu­i­te­tu ove drev­ne sve­ti­nje, on je re­kao da ovom slu­žbom cr­kva na pra­vi i istin­ski na­čin ob­na­vlja taj kon­ti­nu­i­tet.
– To je pra­va i istin­ska ob­no­va i pra­vo i istin­sko oču­va­nje ono­ga što se da­nas na­zi­va kul­tur­no na­sle­đe – ka­zao je mi­tro­po­lit.
Is­ta­kao je da mno­gi od onih ko­ji se ba­ve tim na­sle­đem za­bo­ra­vlja­ju ili ne zna­ju, jer ni­je­su ni na­u­či­li da kul­tu­ra do­la­zi od kul­ta.
– A kult je ova Sve­ta slu­žba Bož­ja. I sve ono što je gra­đe­no kroz vje­ko­ve, na­ro­či­to sve­ti hra­mo­vi, gra­đe­ni su ne se­be ra­di ne umjet­no­sti ra­di, ne ta­ko­zva­ne kul­tu­re ra­di, ne­go upra­vo kul­ta ra­di, bo­go­slu­že­nja ra­di, slu­žbe Bož­je ra­di, sa­bi­ra­nja na­ro­da Bož­je­ga ra­di oko Go­spo­da, oko ti­je­la i kr­vi Nje­go­ve, oko sve­to­ga pri­če­šća – ob­ja­snio je vla­di­ka.
On je re­kao da zbog ta­kvog po­i­ma­nja kul­tu­re od stra­ne dr­žav­ne upra­ve za kul­tur­no na­sle­đe, ili zbog ne­zna­nja onih ko­ji u njoj ra­de Cr­kva ima pro­ble­me u od­no­si­ma sa dr­ža­vom. Do­dao je da bi kul­tu­ra bez kul­ta jed­no­stav­no bi­la go­mi­la ne­ka­kvog drev­no­ga ka­me­nja ko­je su tu lju­di po­sta­vi­li i ko­je sa­mo po se­bi ne­ma ni­ka­kvo­ga smi­sla ni zna­če­nja.

Čir­gi­li­ča­ri ne kra­di­te ći­ri­li­cu
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je, go­vo­re­ći o pred­sto­je­ćoj pro­sla­vi 600 go­di­na ma­na­sti­ra Kom, jed­ne od za­du­žbi­na Cr­no­je­vi­ća, re­kao da su i cr­no­je­vić­ke sve­ti­nje svje­dok da je ći­ri­li­ca vje­kov­no pi­smo ovog na­ro­da.
– To go­vo­rim zbog ovih sa­da što su ukra­li tri­de­set slo­va Vu­ka Ka­ra­dži­ća, pri­do­dav­ši im ne­ka svo­ja dva slo­va, pa to pri­svo­ji­li za ne­ka­kvu čir­gi­li­cu – re­kao je Am­fi­lo­hi­je.
Vla­di­ka je po­ru­čio da oni mo­gu da stva­ra­ju svo­je pi­smo.
– Ne­ka im bu­de. Ali ne­moj da kra­de­te tu­đe. Slo­va Vu­ka Ka­ra­dži­ća su srp­ska ći­ri­li­ca srp­sko­ga je­zi­ka i ona pri­pa­da­ju oni­ma ko­ji su nji­ma i pi­sa­li. A ovi ako ho­će ne­ko svo­je pi­smo – ne­ka ga stva­ra­ju. Ali ne­moj da stva­ra­ju kra­du­ći tu­đe - po­ru­čio je mi­tro­po­lit.