Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Sve­ti Đor­đe je ubio ažda­ju i ti­me do­pri­nio pre­ki­du pro­go­na hri­šća­na i od­lu­ci ca­ra Kon­stan­ti­na da pro­gla­si hri­šćan­stvo zva­nič­nom re­li­gi­jom.
Đur­đev­dan je je­dan od naj­ljep­ših ci­gan­skih i srp­skih pra­zni­ka. „Đur­đev da­nak-haj­duč­ki sa­sta­nak!“ za Sr­be je i pra­vi do­la­zak pro­lje­ća. Sta­ra­maj­ka sta­vlja pod ru­žu lo­nac sa vo­dom, us­kr­šnjim ja­jem ču­va­r­ku­ćom i pro­leć­nim trav­ka­ma - dren, zdra­vac, gra­bež. Na Đur­đev­dan se od­la­zi na ura­nak u pri­ro­du. Be­re se ra­zno bi­lje, ple­tu vi­jen­ci, igra, pje­va.
I Ci­ga­ni sla­ve Đur­đev­dan kao do­la­zak pro­lje­ća, i za njih je to ve­li­ki pra­znik. Ukra­ša­va­ju ku­će cvi­je­ćem i ras­cvje­ta­lim gran­či­ca­ma. Či­tav dan se igra i pje­va uz jag­nje sa ra­žnja.
I Ci­ga­ni i Sr­bi na Đur­đev­dan sla­ve slič­no, po­ve­zu­je ih pan­te­i­zam vi­dljiv u nji­ho­vom ri­tu­a­lu sla­vlja, jer su Ci­ga­ni i Sr­bi sta­ri na­ro­di, sta­ri­ji od hri­šćan­stva, a ge­net­ski su pan­te­i­sti i ve­o­ma bli­ski sa pri­ro­dom. To je jed­na od ta­jan­stve­nih ve­za iz­me­đu Sr­ba i Ci­ga­na. Ali, ot­kud ve­za Đur­đev­da­na i Ci­ga­na?
Je­zu­i­ti su 1902. go­di­ne osno­va­li Ve­li­ku lo­žu Sr­bi­je i nje­ni Ma­so­ni su Ci­ga­ne u Sr­bi­ji pro­gla­si­li za Sr­be, pre­ko srp­ske vla­de ko­jom su ta­da upra­vlja­li. Jed­noj ci­gan­skoj po­ro­di­ci iz oko­li­ne Be­o­gra­da da­li su ma­tič­na do­ku­men­ta, pre­zi­me Pe­tro­vić i sla­vu Đur­đev­dan. Za­to i da­nas Hr­va­ti, ko­je su Je­zu­i­ti pro­gra­mi­ra­li da bu­du ka­kvi je­su, Sr­be na­zi­va­ju Ci­ga­ni­ma. Da­kle, Sr­bi su Ci­ga­ni, a Ci­ga­ni su Sr­bi. Me­đu­tim, Ci­ga­ni su i Ro­mi – lju­di. A i Sr­bi su lju­di. Za­to su Ci­ga­ni i Sr­bi bra­ća - lju­di. Za­to je u Ja­se­nov­cu ubi­je­no naj­vi­še Sr­ba i Ro­ma, jer su oni bi­li lju­di, za raz­li­ku od nji­ho­vih ubi­ca.
Za­što su Ci­ga­ni sa­da i Ro­mi? Za­to što vo­de po­ri­je­klo od in­dij­skog na­ro­da Dom. Otu­da na­ziv Rom, od san­skrit­kog do­ma, pri­pad­ni­ka naj­ni­že ka­ste. Rom i Dom ima­ju isto zna­če­nje: muž, mu­ška­rac. Nji­hov na­ziv Ci­ga­ni po­ti­če od grč­ke ri­je­či at­sin­ga­nos/tsin­ga­nos (Ατσίγγανος/Τσίγγανος) ko­ja zna­či: ne­do­dir­lji­vi. Po­što je Hi­tler po­bio pre­ko mi­li­on Ro­ma i po­što su bi­li pro­go­nje­ni ši­rom svi­je­ta, UN su 1979. pri­zna­le Ro­me kao na­rod. Dža­va­har­lal Ne­hru i In­di­ra Gan­di su kru­ni­sa­li Ci­ga­ni­na-Sr­bi­na Ša­ba­na Baj­ra­mo­vi­ća za Kralja Ro­ma i rom­ske Mu­zi­ke, a nje­go­va pje­sma „Đe­lem, Đe­lem“ iza­bra­na je za him­nu svih Ro­ma svi­je­ta. Za­sta­va Ro­ma (ci­gan­ska za­sta­va) – sim­bo­li­zu­je ta­ko­zva­nu cr­ve­nu ča­kru - cr­ve­ni to­čak ko­ji pu­tu­je iz­me­đu pla­vog ne­ba i ze­le­ne ze­mlje.
„E, ne­moj da ka­žeš Ro­mi, na­pi­ši Ci­ga­ni. Mi smo, bre, Ci­ga­ni. Šta sad ne­ku mo­du pra­te ovi što tra­že da se pri­ča Ro­mi! Šta je Rom, to zna­či čo­vjek. Pa ja već je­sam čo­vjek, što opet da me na­zi­va­ju ta­ko, zo­vi­te nas Ci­ga­ni, mi ne­će­mo da se lju­ti­mo”, - ka­že Ra­do­slav Ibrić, gla­va sed­mo­čla­ne po­ro­di­ce iz Ma­rin­ko­ve Ba­re.
Naj­ve­ća kon­cen­tra­ci­ja Ci­ga­na-Ro­ma u svi­je­tu je u Sr­bi­ji. „Raz­log je - ka­že pred­sjed­nik Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Ro­ma Vi­to­mir Mi­haj­lo­vić - što Ro­mi u Sr­bi­ji ima­ju ve­ća pra­va ne­go u dru­gim dr­ža­va­ma u Evro­pi, pa oni op­sta­ju ta­mo gdje ima­ju mo­guć­no­sti za ži­vot“.
Bri­sel­ske de­mo­no­kra­te su na­lo­ži­le da se Ci­ga­ni iz ra­znih ze­ma­lja EU de­por­tu­ju i smje­šta­ju u Sr­bi­ju pod „pro­gra­mom in­klu­zi­je“ (uklju­či­va­nja) u srp­sku za­jed­ni­cu, iako za mno­ge od njih ne po­sto­je ni­ka­kvi do­ka­zi da su ika­da bi­li dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je. Sr­bi na sre­ću ne­ma­ju na­ci­stič­ki gen, kao evro­kra­te iz Bri­se­la, pa pri­ma­ju te Ro­me ko­je su prog­na­li EU ra­si­sti. U EU pre­zi­ru Ro­me, pro­tje­ru­ju ih u Sr­bi­ju u ko­joj Sr­bi vo­le Ci­ga­ne, jer Sr­bi, sre­ćom, ni­su evro­pej­ci. Na­rav­no, Sr­bi­ja je maj­ka za Ro­me ko­ji su u njoj ro­đe­ni.
Mi Ci­ga­ni i mi Sr­bi sla­vi­će­mo za­jed­no Đur­đev­dan od pe­tog do osmog ma­ja! Pe­tog se pe­ku pra­sad i jag­njad, še­stog je sla­va, sed­mog dru­gi dan sla­ve, a osmog je is­pra­ćaj sla­ve i Mar­kov­dan, ka­da se pe­če ja­re.
Ama­ro di­ve, Er­de­le­zi...

(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)