Go­di­na­ma una­zad, sta­na­ri če­ti­ri ula­za zgra­de u Uli­ci Velj­ka Vla­ho­vi­ća 38-44, na Sta­rom aero­dro­mu, ša­lju do­pi­se i kon­tak­ti­ra­ju nad­le­žne or­ga­ne da ri­je­še pro­blem sa za­če­plja­va­njem at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je zbog če­ga im uli­ca kon­stant­no pla­vi i pro­blem sa ra­svje­tom. Kad ki­ša pa­da, is­pred zgra­de se stvo­ri bu­kval­no je­ze­ro dok na stu­bo­vi­ma ra­svje­te var­ni­či. Iz Ra­svje­te su ne­dav­no do­bi­li od­go­vor da je utvr­đe­no da se ra­di o svje­tilj­ka­ma sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je, te da se mo­ra iz­vr­ši­ti kom­plet­na re­kon­struk­ci­ja. Ura­đen je pred­mjer i pred­ra­čun ra­do­va te da će čim do­bi­ju sa­gla­snost po­če­ti sa re­kon­struk­ci­jom. Iz Vo­do­vo­da ima­ju sa­mo usme­na sa­zna­nja.
Sta­nar Ivan Je­vrić is­ti­če da su ne­dav­no do­la­zi­le eki­pe iz Vo­do­vo­da da sni­me sta­nje na te­re­nu.
- Ka­ko nam je re­če­no, u to­ku je ten­der za ko­pa­nje upojnog bu­na­ra, ne­gdje pre­ko pu­ta uli­ce, da se sa­ni­ra ovaj naš dio da ne pla­vi vi­še. Čim se ta pro­ce­du­ra za­vr­ši kroz de­se­tak da­na bi po­če­li da ra­de, ta­ko nam je bar re­če­no. Vri­je­me je da se pro­blem sa pla­vlje­njem u uli­ci ri­je­ši jed­nom za svag­da. Evo sad je pre­ko pu­ta Fud­bal­ski sa­vez sa­gra­dio obje­kat, do­la­zi­će tu lju­di iz UEFA i dru­gih bit­nih in­sti­tu­ci­ja a ka­ko će kad je vo­da do ko­lje­na. Svi se ču­de ka­ko funk­ci­o­ni­še­mo ova­ko, kad do pro­dav­ni­ce ode­mo u onu da­lju umje­sto bli­žu jer ne mo­že­mo kroz ba­re pro­la­zi­ti. Evo da­nas je sun­ča­no pa opet je ba­ra pre­kri­la osam­de­set od­sto uli­ce, uvi­jek je ta­ko, zna čak i da pre­đe pre­ko tro­to­a­ra - pri­ča Je­vrić.
Ka­ko ka­že, ni si­tu­a­ci­ja im sa ra­svje­tom ni­je ni­šta bo­lja.
- Obra­ća­li smo se i nad­le­žni­ma iz Ra­svje­te i re­če­no nam je da bi kom­plet­ne stu­bo­ve tre­ba­li pro­mje­ni­ti te da ih tre­nut­no ne­ma­ju na ras­po­la­ga­nju. Bar za po­če­tak ove si­ja­li­ce da za­mi­je­ne jer ih vi­še od po­la ne ra­di. Zna i vo­da da uđe u njih pa da var­ni­če, za­i­sta zna da bu­de je­zi­vo- na­vo­di Je­vrić.
Pre­ko tri­de­set go­di­na Adil Bek­ta­še­vić ži­vi u Uli­ci Velj­ka Vla­ho­vi­ća i na­vo­di da pam­ti da je bi­lo i lo­ši­jih pe­ri­o­da sa sta­njem u uli­ci ali bo­ljih ne.
- Evo sad li­je­po vri­je­me, pa se na­ku­pi vo­de ko­li­ko ho­će­te, po ki­ši su to pra­va je­ze­ra. Tač­no se vi­di mulj do kog ni­voa vo­da do­đe, a če­sto pre­đe tro­to­ar. Znam da su se kom­ši­je obra­ća­le nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma al ko­li­ko vi­dim ni­su re­a­go­va­le, sve je osta­lo isto. Kad se zgra­da ra­di­la, ne­što ni­je od­ra­đe­no ka­ko tre­ba i od ta­da sa­mo pro­ble­mi za pro­ble­mom. Šta ja kao gra­đa­nin obi­čan mo­gu da pre­du­zmem, ni­šta. Ni­je mi ni zbog me­ne i mo­je ge­ne­ra­ci­je ali je­ste zbog dje­ce ko­ja sva­ko­dnev­no cir­ku­li­šu u ovih par uli­ca, ne­da­le­ko je i vr­tić, osnov­na ško­la, sva­šta ne­što. Ka­ko svi ga­ze, ga­zim i ja. Ima­mo pro­blem i sa ra­svje­tom, psi­ma lu­ta­li­ci­ma, pre­pa­da­ju dje­cu, za dje­cu je si­tu­a­ci­ja naj­go­ra. Tre­ba ne­što ra­di­ti po tom pi­ta­nju, ali ne­ko či­ja je to nad­le­žnost, ne mi gra­đa­ni- ka­že Bek­ta­še­vić. S.R.