Od­re­đe­ni broj ima­ma iz plav­ske op­šti­ne po­sta­vio je osno­ve za ši­re­nje ide­ja na ko­ji­ma se za­sni­va dje­lo­va­nje te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Islam­ska dr­ža­va (ISIL), što je mno­go opa­sni­je od ono­ga što či­ne sa­mi bor­ci ISIL-a ko­ji su se iz Si­ri­je vra­ti­li u Cr­nu Go­ru, upo­zo­rio je u raz­go­vo­ru za „Dan” ute­me­lji­vač po­li­ti­ko­lo­gi­je re­li­gi­je na svjet­skom ni­vou i re­dov­ni pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du (FPN) Mi­ro­ljub Jev­tić. On sma­tra da lju­di ko­ji su sa pod­ruč­ja Cr­ne Go­re oti­šli u Si­ri­ju i Irak i pri­dru­ži­li se voj­sci ha­li­fa Abu Ba­kr al-Bag­da­di­ja ša­lju ja­sne pri­je­te­će po­ru­ke po­li­tič­kom po­ret­ku i gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, od­no­sno nji­ho­voj fi­zič­koj eg­zi­sten­ci­ji.
– Onaj ko te pri­jet­nje ne bi uzeo za ozbilj­no, grd­no bi se ogri­je­šio. Vla­sti ni­je­su do­volj­no svje­sne te či­nje­ni­ce, kao ni nad­le­žni u Sr­bi­ji, Bu­gar­skoj i Grč­koj... Op­šti trend ko­ji ne shva­ta su­šti­nu pro­ble­ma za­hva­tio je Cr­nu Go­ru i ne vo­di se ra­ču­na o to­me da je ono što je oti­šlo iz dr­ža­ve do­volj­no ra­di­ka­li­zo­va­no i sprem­no da na nje­noj te­ri­to­ri­ji po­či­ni stva­ri ko­je su svr­sta­ne u ono što se na­zi­va te­ro­ri­zam – oci­je­nio je Jev­tić u raz­go­vo­ru za naš list.
On na­gla­ša­va da se to naj­bo­lje vi­dje­lo uoči po­sled­njih iz­bo­ra za re­i­sa Islam­ske za­jed­ni­ce (IZCG).
– Ko god je pa­žlji­vo pra­tio cr­no­gor­sku štam­pu, mo­gao je da vi­di ko­li­ko je no­vo­i­za­bra­ni sta­ri-no­vi re­is Ri­fat Fej­zić bio ne­spre­man da od­go­va­ra na vr­lo kon­kret­na pi­ta­nja no­vi­na­ra – šta je sa onim ima­mi­ma ko­ji su iz IZ CG, ko­je on pla­ća, a za ko­je je vi­še ne­go ja­sno da mo­gu da pred­sta­vlja­ju iz­vor te­ro­ri­stič­kih ak­tiv­no­sti u Cr­noj Go­ri. On ni­je imao hra­bro­sti i sna­ge da go­vo­ri o ime­ni­ma tih lju­di, što sa­mo po se­bi po­ka­zu­je da je nji­hov broj da­le­ko ve­ći ne­go što su i sa­mi no­vi­na­ri bi­li svje­sni. To zna­či da je nji­ho­va sna­ga to­li­ko ve­li­ka da on mo­ra da je po­štu­je jer vo­di ra­ču­na ka­ko će se to od­ra­zi­ti unu­tar IZ i da li će on u ne­kom na­red­nom „iz­vla­če­nju ka­ra­ta” mo­ći da bu­de po­no­vo iza­bran za re­i­sa uko­li­ko jed­na ta­kva op­ci­ja bu­de ja­ča. Sma­tram da je na to po­treb­no obra­ti­ti ve­ću pa­žnju ne­go na one ko­ji su oti­šli u Si­ri­ju i de­kla­ri­sa­li se kao ra­di­kal­ni. Me­đu nji­ma mo­že bi­ti pa­ra­no­i­ka, lu­da­ka ko­ji je­su opa­sni, ali ko­ji ne pred­sta­vlja­ju dio or­ga­ni­zo­va­ne ma­ši­ne­ri­je. Ali sa­ma či­nje­ni­ca da se to ši­ri i u okvi­ru le­gal­ne Islam­ske za­jed­ni­ce je ve­o­ma opa­sno i IZ ne­ma sna­ge da otvo­re­no pro­go­vo­ri o tim stva­ri­ma – upo­zo­ra­va Jev­tić.
On ka­že da je od­re­đe­ni broj ima­ma iz plav­ske op­šti­ne po­sta­vio pret­po­stav­ku za ši­re­nje ta­kvih ide­ja.
– Cr­no­gor­ski re­is je ne­ko­li­ko pu­ta že­sto­ko na­pao san­džač­kog muf­ti­ju Mu­a­me­ra Zu­kor­li­ća, op­tu­žu­ju­ći ga da je pret­hod­no uda­rio te­me­lje ci­je­loj toj pri­či ko­ja se da­lje pro­ši­ri­la i re­zul­ti­ra­la re­gru­to­va­njem od­re­đe­nog bro­ja lju­di. Po­sto­ji po­seb­no re­gru­to­va­nje ko­jeg vr­še sa­mi bor­ci ISIL-a ko­ji su sa te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re oti­šli u Si­ri­ju, pa se on­da vra­ti­li. Mno­go je opa­sni­ja i oči­gled­ni­ja pri­ča sa Islam­skom za­jed­ni­com. Lje­tos sam u Ul­ci­nju bio u pri­li­ci da vi­dim lju­de ko­ji dr­že bu­ti­ke, a ko­ji su dio po­kre­ta či­ja je am­bi­ci­ja da uki­nu bi­lo ka­kav ob­lik se­ku­lar­ne or­ga­ni­za­ci­je na te­ri­to­ri­ji te op­šti­ne i uop­šte Cr­ne Go­re. Čak i ka­da ni­je­su te­ro­ri­sti, nji­ho­va po­li­tič­ka vi­zi­ja is­klju­ču­je ova­kvu Cr­nu Go­ru ka­kva po­sto­ji da­nas – sma­tra pro­fe­sor Jev­tić.
On is­ti­če ka­ko ne mo­že zna­ti da li cr­no­gor­ske vla­sti i po­li­ci­ja ima­ju po­dat­ke o in­ten­zi­te­tu an­ga­žo­va­nja cr­no­gor­skih lju­di za ide­je ko­je za­stu­pa ISIL, jer su to, ka­ko na­vo­di, taj­ni oba­vje­štaj­ni po­da­ci. Ipak, ka­ko uka­zu­je, u od­no­su na sve što se de­ša­va, ap­so­lut­no je vi­dlji­vo da Cr­na Go­ra iz vi­še raz­lo­ga ni­je sprem­na da uđu u ob­ra­čun sa tim fe­no­me­nom.
– Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih raz­lo­ga za­što je to ta­ko je či­nje­ni­ca da je kon­cept cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti ostva­ren uz po­dr­šku i mu­sli­man­skog bi­rač­kog ti­je­la. I kad od ne­ko­ga tra­ži­te da vam ore, mo­ra­te i da ga pla­ti­te. Već ta­da je na­pra­vljen pakt sa đa­vo­lom i cr­no­gor­ska vlast je pri­hva­ti­la da to­le­ri­še ne­ke stva­ri ko­je će joj se na du­že sta­ze obi­ti od gla­vu – upo­zo­ra­va Jev­tić.
Da je ISIL pri­jet­nja Cr­noj Go­ri ja­sno je, pre­ma ocje­ni Jev­ti­ća, i po ge­o­graf­skoj kar­ti ko­ju je ta or­ga­ni­za­ci­ja ob­ja­vi­la, a ob­u­hva­ta pro­stor ko­jem oni te­že i ko­ji kao te­ri­to­ri­ju že­le da pri­saje­di­ne di­je­lo­vi­ma ko­je su for­mi­ra­li na di­je­lu te­ri­to­ri­je Ira­ka i Si­ri­je.
– U okvi­ru te ge­o­graf­ske kar­te se na­la­zi či­ta­va Cr­na Go­ra, ko­ja je bez ika­kve di­le­me in­te­gra­lni dio pla­no­va ko­je Islam­ska dr­ža­va že­li da stvo­ri na pro­sto­ri­ma ko­je je za­cr­ta­la kao svoj cilj – uvje­ren je pro­fe­sor Jev­tić.
On, ta­ko­đe, upo­zo­ra­va da je re­gru­ta­ci­ja že­na za po­tre­be ISIL-a uhva­ti­la ma­ha na Bal­ka­nu, po­seb­no na Ko­so­vu, na šta bi, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, po­seb­nu pa­žnju tre­ba­lo da obra­ti Cr­na Go­ra. Iako se, ka­ko na­vo­di, naj­če­šće mi­sli da je sje­di­šte islam­skog fun­da­men­ta­li­zma u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, to ni­je tač­no.
– Ono na šta sam naj­po­no­sni­ji u svom du­go­go­di­šnjem ra­du, a ba­vim se ovim fe­no­me­nom 30 go­di­na, je­ste po­da­tak da ni­ko ni­kad ni­je de­man­to­vao ono što sam go­vo­rio. U ju­go­slo­ven­skoj jav­no­sti sam se pr­vi put po­ja­vio ve­li­kim in­ter­vju­om za list „Du­ga” 3. ma­ja 1986. go­di­ne. Do­tad sam bio po­pu­no ne­po­znat. Sti­ca­jem okol­no­sti, no­vi­ne ko­je su ta­da bi­le ve­o­ma uti­caj­ne i ko­je su se pro­da­va­le u 150.000 pri­mje­ra­ka ob­ja­vi­le su moj in­ter­vju kao do ta­da pot­pu­no ne­po­zna­tog asi­sten­ta Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka o fe­no­me­ni­ma dži­ha­da. Ta­da sam ja­sno po­ka­zao da će to bi­ti vr­lo zna­ča­jan iza­zov za nas. U tom in­ter­vjuu re­kao sam ne­što što je u tom tre­nut­ku bi­lo sa­bla­sno – da je cen­tral­no sje­di­šte islam­skog fun­da­men­ta­li­zma na pod­ruč­ju on­da­šnje SFRJ nje­na al­ban­ska po­pu­la­ci­ja, a ne BiH. To je bi­lo kao da sam ba­cio bom­bu. Al­ban­ci uop­šte ni­je­su bi­li tre­ti­ra­ni kao po­ten­ci­jal­ni islam­ski ra­di­kal­ni fak­tor, da bi da­nas do­šli do po­da­ta­ka da su Al­ban­ke me­đu glav­nim pred­stav­ni­ca­ma žen­skih kam­po­va za re­gru­ta­ci­ju i obu­ku mudž­ahe­di­na. Da li mo­gu­će da se­ku­lar­no i ko­mu­ni­stič­ki ori­jen­ti­sa­ne Al­ban­ke, ka­ko smo ih mi pred­sta­vlja­li, da­ju vi­še mu­dža­he­din­ki ne­go mu­sli­man­ke iz BiH – navodi dr Jev­tić.
Pod­sje­ća da je Cr­na Go­ra pri­zna­la i Ko­so­vo i Al­ba­ni­ju i da je us­po­sta­vi­la iz­van­red­ne od­no­se sa nji­ma.
– Cr­na Go­ra sa Al­ba­ni­jom i Ko­so­vom ima vr­lo du­gač­ku gra­ni­cu. Ne­dav­no je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ko­so­va Ske­ner Hi­se­ni re­kao ka­ko je u re­gi­o­nu, po ga­ba­ri­ti­ma ko­je ima sva­ka dr­ža­va, naj­ve­ći broj bo­ra­ca za ISIL re­gru­to­va­no na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va. Ako on kao pr­vi po­li­ca­jac Ko­so­va, ko­ji svoj po­li­tič­ki imidž ba­zi­ra na to­me da su ko­sov­ski Al­ban­ci se­ku­lar­ni na­rod i da kao ta­kvi in­si­sti­ra­ju na pri­zna­va­nju od stra­ne ne­mu­sli­man­skih ze­ma­lja, uko­li­ko ih već ni­je­su pri­zna­le, sa­da ka­že da je nje­go­va ze­mlja, umje­sto da bu­de iz­vor se­ku­lar­nih vri­jed­no­sti i de­mo­krat­skih, iz­vor vri­jed­no­sti Islam­ske dr­ža­ve, on­da je si­tu­a­ci­ja 1.000 pu­ta go­ra ne­go ka­ko je on oci­je­nio – sma­tra Jev­tić. On na­po­mi­nje da je, pre­ma pro­cje­na­ma po­je­di­nih al­ban­skih no­vi­na­ra kao npr. Ar­be­ne Dža­re, broj lju­di na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ko­ji su sprem­ni da se u sva­kom tre­nut­ku bo­re za ide­je ISIL-a oko 50.000.
– To su dvi­je i po na­ci­stič­ke di­vi­zi­je – upo­zo­ra­va dr Jev­tić.
A.TOPALOVIĆ

Cr­na Go­ra mo­že da pre­ži­vi sa­mo na sve­to­sa­vlju
Ko­men­ta­ri­šu­ći Pred­log za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, dr Jev­tić ocje­nju­je da su sve pri­mjed­be ko­je je na nje­ga da­la Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska na mje­stu i oprav­da­ne, te da je ja­sno za­što dr­ža­va u spro­vo­đe­nju tog ak­ta ima po­dr­šku od ta­ko­zva­ne auto­ke­fal­ne cr­no­gor­ske cr­kve.
– Zbog to­ga što on po­ku­ša­va da pri­vi­le­gu­je De­de­ji­će­vu or­ga­ni­za­ci­ju, a na­rod vi­di da to ni­je cr­kva u smi­slu u ko­jem bi tre­ba­lo da bu­de. Ra­di se o lju­di­ma ko­ji su pse­u­do­re­li­gi­o­zni i oni sa­mim tim ne mo­gu bi­ti vjer­ska za­jed­ni­ca. Na­čin na ko­ji dr­ža­va po­ku­ša­va da fa­vo­ri­zu­je tu tzv. cr­kvu je pot­pu­no po­gre­šan jer ne­će do­ni­je­ti ni­ka­kve re­zul­ta­te i vo­di ka uni­šte­nju Cr­ne Go­re kao ta­kve. Po­sli­je ot­cje­plje­nja Ukra­ji­ne stvo­re­ne su tri pra­vo­slav­ne cr­kve. Jed­na – ko­joj su te­me­lji uda­re­ni 1920. go­di­ne, da­nas je do­šla u si­tu­a­ci­ju da uđe u uni­ju sa Va­ti­ka­nom jer vi­di da kao pra­vo­slav­na cr­kva ne mo­že da pre­ži­vi. Cr­no­gor­ska cr­kva, uko­li­ko ni­je u je­din­stvu sa Srp­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom, Ru­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom, ne mo­že da po­sto­ji. Da bi pre­ži­vje­la mo­ra da se ve­zu­je sa Va­ti­ka­nom. A on­da će se kro­a­ti­zi­ra­ti. Cr­na Go­ra kao ne­za­vi­sna mo­že da pre­ži­vi sa­mo na sve­to­sav­skim tra­di­ci­ja­ma – sma­tra dr Jev­tić.

Bez od­go­vo­ra

Iz Islam­ske za­jed­ni­ce ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na” ve­za­no za to da li ima­ju sa­zna­nja da od­re­đe­ni broj ima­ma iz plav­ske op­šti­ne dje­lu­je su­prot­no tra­di­ci­o­nal­nom isla­mu. Osta­li smo us­kra­će­ni i za od­go­vor šta je IZ pred­u­ze­la pro­tiv tih li­ca.

Pro­ble­mi će kre­nu­ti iz Ul­ci­nja

Prof. dr Mi­ro­ljub Jev­tić sma­tra da cen­tral­ni pro­blem u ve­zi islam­skog fun­da­men­ta­li­zma u Cr­noj Go­ri ne­će do­ći iz Pla­va, već iz Ul­ci­nja.
– U Pla­vu su srp­sko-go­vo­re­ći mu­sli­ma­ni i ne­što Al­ba­na­ca, a ka­da ova po­ja­va do­bi­je ši­re di­men­zi­je, pro­ble­mi će do­ći iz Ul­ci­nja – sma­tra on.
Jev­tić is­ti­če da dr­ža­ve re­gi­o­na mo­ra­ju da zna­ju da je ISIL za­jed­nič­ka opa­snost, jer Islam­ska dr­ža­va ne­ma na­ci­o­nal­nost. On kaže da se u od­no­si­ma Sr­bi­je, Cr­ne Go­re i Ma­ke­do­ni­je po tom pi­ta­nju vo­di „tra­gič­no-po­gre­šna po­li­ti­ka” te da je pi­ta­nje ko­li­ko su ove dr­ža­ve sprem­ne da se us­pro­ti­ve ono­me što je po­li­ti­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (SAD) u ovom slu­ča­ju.
– Svi po­te­zi ko­je je Ame­ri­ka uči­ni­la od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta u od­no­su na islam­ski svi­jet su po­gre­šni i vo­de ka uni­šte­nju SAD i či­ta­ve ju­deo-hri­šćan­ske ci­vi­li­za­ci­je. Pi­ta­nje je da li vla­sti Ma­ke­do­ni­je, Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ima­ju sna­ge da se na lu­kav i vješt na­čin su­prot­sta­ve pri­či ko­ja ih ane­ste­zi­ra i pri­pre­ma da po­klek­nu pod za­htje­vi­ma ISIL-a – do­da­je Jev­tić.
On is­ti­če da pri­liv mi­gra­na­ta pre­ma Nje­mač­koj ja­sno po­ka­zu­je na­mje­re Ame­ri­ke.
– Ako Ame­ri­ka ho­će da isla­mi­zu­je Nje­mač­ku, za­što ne bi i nas? Nje­mač­ka za 50 go­di­na mo­že da bu­de Ara­bi­stan-ze­mlja Ara­pa, jer se Njem­ci ne ra­đa­ju. Ki­ne­zi se ne ra­đa­ju, i Ki­na je naj­ve­ći sta­rač­ki dom na svi­je­tu i ko­ja će za 100 go­di­na da pad­ne na po­la mi­li­jar­di sta­nov­ni­ka. Za 200-300 go­di­na će pre­sta­ti da po­sto­ji zbog po­li­ti­ke jed­nog dje­te­ta – upo­zo­ra­va Jev­tić.