Ako bi­smo ku­sur od jed­nog do če­ti­ri cen­ta ko­ji tr­gov­ci obič­no ne­ma­ju da nam vra­te uzi­ma­li i sta­vlja­li u ka­su, če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca, u ko­joj sva­ki član bar jed­nom dnev­no tr­gov­ci­ma osta­vi če­ti­ri cen­ta, na kra­ju go­di­ne bi­la bi bo­ga­ti­ja za oko 58 eura.
U svi­je­tu kup­ci oče­ku­ju ku­sur, dok u ze­mlja­ma re­gi­o­na to kao da je sra­mo­ta. Za ra­čun ko­ji ni­je okru­gao tr­gov­ci nam naj­če­šće ka­žu da „ne­ma­ju sit­no” i ta­ko od po­tro­ša­ča obič­no uzmu od jed­nog do če­ti­ri cen­ta.
U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma ne raz­mi­šlja­mo o to­me da ako 625.266 sta­nov­ni­ka sva­ko­dnev­no osta­vi u pro­dav­ni­ci če­ti­ri cen­ta, to zna­či da sva­kog da­na bes­po­treb­no u ne­či­je dže­po­ve uba­cu­je­mo 25 hi­lja­da eura, što na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si 9.125.000 eura. Po gla­vi sta­nov­ni­ka če­ti­ri cen­ta dnev­no na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si 14,6 eura za šta bi se mo­gao ku­po­va­ti po je­dan hljeb dnev­no i to či­ta­vog me­se­ca ili pla­ti­ti pro­sječ­na tri ra­ču­na za ko­mu­nal­ne uslu­ge, ra­čun za mo­bil­ni in­ter­net za tri mje­se­ca...
U pro­dav­ni­ca­ma se uvi­jek osta­vlja de­po­zit od ko­jeg se vra­ća ku­sur, ali se ri­jet­ko de­si da tr­go­vac od­mah­ne ru­kom i ka­že mu­šte­ri­ji „u re­du je to” uko­li­ko mu fa­li ne­ko­li­ko cen­ti.
Jed­na od sva­ko­dnev­nih mu­šte­ri­ja mar­ke­ta „Ro­da” Ve­sna Mar­ti­no­vić ka­za­la je za „Dan” da je ma­lo Cr­no­go­ra­ca ko­ji će tr­gov­cu ka­za­ti „ne­ću žva­ku, vra­ti mi ku­sur”.
– S ob­zi­rom da ov­dje če­sto tr­gu­jem, mo­ram pri­zna­ti da se uvi­jek tru­de da mi vra­te ku­sur u cent, ali i sa­ma ne­ka­da ka­žem u re­du je. Ni­ka­da ni­je­sam do­ži­vje­la da ka­da me­ni fa­li ne­ko­li­ko cen­ti tr­go­vac ka­že da je to u re­du – ka­za­la je Mar­ti­no­vi­će­va.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­zao je za „Dan” da je na za­pa­du nor­mal­no da lju­di uzi­ma­ju ku­sur do po­sled­njeg cen­ta.
– Što se ti­če ku­su­ra od jed­nog, dva, tri, pet cen­ti, pa čak i 10 cen­ti, po­zna­to je da je kod nas prak­sa da se on ne vra­ća. Mi ne­ma­mo tu na­vi­ku da uzi­ma­mo „žu­te nov­či­će”, a taj od­nos po­ka­zu­je i od­nos pre­ma po­tro­šnji. Naš po­tro­šač­ki men­ta­li­tet je ta­kav da sma­tra­mo da sit­niš ne­ma ne­ku vri­jed­nost i pre­ma nje­mu se ta­ko i od­no­si­mo – oci­je­nio je Le­kić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, tr­gov­ci če­sto ko­ri­ste či­nje­ni­cu da kup­ci ne­će da uzmu ku­sur, pa vi­še, ka­ko ka­že Le­kić, ne da­ju ni žva­ku, ni ku­sur.
– Rje­še­nje je mo­žda ko­ri­šće­nje plat­nih kar­ti­ca gdje bi se na­pla­ći­vao ta­čan iz­nos i iz­bje­glo bi se bes­po­treb­no osta­vlja­nje nov­ca tr­gov­ci­ma – za­klju­čio je Le­kić.
Di­rek­tor Cen­tra za za­šti­tu po­tro­ša­ča Ol­ga Nik­če­vić is­ta­kla je da se CE­ZAP-u jed­nom go­di­šnje obra­ti po­tro­šač sa pri­mjed­bom da mu ni­je vra­ćen ku­sur, ko­ji uglav­nom ni­je ni tra­žen na ka­si.
– U na­šim rad­nja­ma po­sto­ji ne­ki pre­ćut­ni do­go­vor da se ci­je­na za­o­kru­žu­je na ma­nji iz­nos, od­no­sno tr­gov­ci ne vra­ća­ju je­dan ili dva cen­ta, ali isto ta­ko če­sto od kup­ca ne tra­že ni tri cen­ta – re­kla je ona.
Po nje­nim ri­je­či­ma, uko­li­ko po­tro­šač tra­ži ku­sur, si­gur­no će ga i do­bi­ti.
M.M.

Za­bra­nje­ne ci­je­ne u
ne­po­sto­je­ćim apo­e­ni­ma

U Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni još 2010. go­di­ne do­ni­jet je Za­kon o unu­tra­šnjoj tr­go­vi­ni ko­jim je pro­pi­sa­no da tr­gov­ci ne mo­gu da iz­ra­ža­va­ju pro­daj­ne ci­je­ne u ne­po­sto­je­ćim apo­e­ni­ma.
Pri­mje­ra ra­di, uko­li­ko tr­gov­ci na svo­jim pro­iz­vo­di­ma is­tak­nu ci­je­nu 20,54 ili 40,59 kon­ver­ti­bil­nih ma­ra­ka, oni ti­me kr­še za­kon, za šta su pro­pi­sa­ne vi­so­ke ka­zne. S ob­zi­rom na to da je u BiH naj­ni­ža nov­ča­ni­ca pet fe­nin­ga, tr­gov­ci ne mo­gu da iz­ra­ža­va­ju pro­daj­ne ci­je­ne u ne­po­sto­je­ćim apo­e­ni­ma od je­dan, dva, tri, če­ti­ri, šest ili de­vet fe­nin­ga.