Vi­ce­ad­mi­ral Klajv Džon­ston, šef NA­TO ko­man­de za po­mor­ski sa­o­bra­ćaj, po­tvr­dio je da se u sje­ver­nom Atlan­ti­ku na­la­ze i ru­ske pod­mor­ni­ce naj­no­vi­je ge­ne­ra­ci­je. Džon­ston is­ti­če da po­red ne­vi­đe­nih teh­no­lo­ških mo­guć­no­sti za­bri­nja­va i to što se ne zna ka­kvi su pla­no­vi ru­ske mor­na­ri­ce i šta za­pra­vo pod­mor­ni­ce ta­mo ra­de.
„Ne ra­zu­mi­je­mo nji­ho­ve stra­te­ške i ope­ra­tiv­ne ci­lje­ve. Mno­go to­ga što Ru­si ra­de u po­sled­nje vri­je­me ne ra­zu­mi­je­mo. Sve je ne­ka­ko pri­kri­ve­no dru­gim ak­tiv­no­sti­ma i to nas či­ni ner­vo­zni­ma”, re­kao je Džon­ston, pre­nio je za­gre­bač­ki Ju­tar­nji list.
Ak­tiv­nost ru­skih pod­mor­ni­ca u sje­ver­nom di­je­lu Atlant­skog oke­a­na tre­nut­no je na ni­vou iz do­ba hlad­nog ra­ta, ako ne i ve­ćoj, pi­še hr­vat­ski dnev­nik po­zi­va­ju­ći se na ame­rič­ki por­tal spe­ci­ja­li­zo­van za voj­ne te­me, Ja­nes.com.
Džon­ston je po­tvr­dio i da je sje­ver­ni Atlan­tik po­no­vo po­stao pod­ruč­je od ve­li­kog in­te­re­sa s ob­zi­rom na to da ka­pe­ta­ni NA­TO pod­mor­ni­ca ša­lju iz­vje­šta­je o sve če­šćoj pri­sut­no­sti ru­skih pod­mor­ni­ca.
Još ve­ću za­bri­nu­tost iza­zi­va či­nje­ni­ca da se ni­je po­ve­ća­la sa­mo ak­tiv­nost ru­skih pod­mor­ni­ca, ne­go i nji­ho­ve teh­no­lo­ške mo­guć­no­sti, re­kao je Džon­ston i do­dao da „ova­kav ni­vo ru­skih mo­guć­no­sti još ni­je vi­đen”.
„Ru­si­ja je po­kre­nu­la za­di­vlju­ju­će in­ve­sti­ci­je na ko­je Za­pad ni­je od­go­vo­rio. Nji­hov teh­no­lo­ški skok je fa­sci­nan­tan i na to­me im sva­ka čast. Nji­ho­ve pod­mor­ni­ce sa­da ima­ju ve­ći do­met, bo­lje si­ste­me i nji­ma se lak­še upra­vlja. Osim to­ga, pro­fe­si­o­nal­nost po­sa­da u ru­skoj mor­na­ri­ci je na do­sad ne­vi­đe­nim ni­vo­i­ma, što nas za­bri­nja­va”, ob­ja­snio je Džon­ston.
„Ka­da se sve sa­be­re, ak­tiv­nost ru­skih pod­mor­ni­ca je i te ka­ko raz­li­či­ta od ti­hog pe­ri­o­da vi­đe­nog u pro­šlo­sti”, re­kao je Džon­ston.
Ina­če, naj­na­pred­ni­je nu­kle­ar­ne pod­mor­ni­ce ko­ji­ma Ru­si­ja tre­nut­no ras­po­la­že su one iz kla­se „Dol­go­ru­ki”, ko­je su u ak­tiv­noj slu­žbi od 2010. go­di­ne. Za­sad su tri ak­tiv­ne, pro­iz­vo­di se još če­ti­ri, a ukup­no ih je pla­ni­ra­no osam. One bi u pot­pu­no­sti tre­ba­lo da za­mi­je­ne nu­kle­ar­ne pod­mor­ni­ce iz kla­se „del­ta” i kla­se „aku­la”, ko­je da­ti­ra­ju još iz so­vjet­skih vre­me­na. Iz kla­se „aku­la”, ina­če naj­ve­ćih pod­mor­ni­ca na svi­je­tu, pre­o­sta­la je sa­mo jed­na – „Dmi­trij Don­ski”, ko­ji je vi­đen po­red si­rij­ske oba­le u sep­tem­bru 2015. go­di­ne.
No­ve pod­mor­ni­ce iz kla­se „Dol­go­ru­ki” du­ge su 170 me­ta­ra, ši­ro­ke 13,5 me­ta­ra, a sma­tra se da mo­gu za­ro­ni­ti do 450 me­ta­ra du­bi­ne. Ka­da su pod vo­dom, raz­vi­ja­ju br­zi­nu od naj­ma­nje 30 čvo­ro­va, a po­sa­da im bro­ji ukup­no 107 čla­no­va. Ove pod­mor­ni­ce su na­o­ru­ža­ne sa 16 ra­ke­ta „RSM-56 bu­la­va”, ko­je mo­gu da no­se nu­kle­ar­ne gla­ve do­me­ta od oko 8.000 ki­lo­me­ta­ra, pre­nio je Ju­tar­nji.
(RTS)