Ukla­nja­nje do­ku­men­ta­ci­je i opre­me Sin­di­ka­ta Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma iz pro­sto­ri­ja te or­ga­ni­za­ci­je po­sled­nji je čin ga­še­nja sin­di­ka­li­zma i bor­be za pra­va rad­ni­ka u tom pred­u­ze­ću, ko­je je ne­kad bro­ji­lo dvi­je i po hi­lja­de rad­ni­ka, sma­tra biv­ši rad­nik i član iz­vr­šnog od­bo­ra Sin­di­ka­ta KAP-a Ra­do­van To­ško­vić.
– To ni­je sa­mo po­sled­nji čin ga­še­nja sin­di­ka­li­zma, već uvo­đe­nje ro­bo­vla­snič­kog si­ste­ma u KAP, a sve uz bla­go­slov dr­ža­ve – iz­ja­vio je za „Dan” To­ško­vić.
KAP-om od ju­la 2014. go­di­ne upra­vlja Uni­prom Ve­se­li­na Pe­jo­vi­ća, shod­no ugo­vo­ru o po­slov­no-teh­nič­koj sa­rad­nji. Pri­je pre­u­zi­ma­nja KAP-a Pe­jo­vić je ul­ti­ma­tiv­no tra­žio da se da ot­kaz pred­sjed­ni­ku Sin­di­ka­ta alu­mi­ni­ju­ma Ra­du Kri­vo­ka­pi­ću. Taj sin­di­kat je ta­da imao vi­še čla­no­va od Sin­di­ka­ta KAP-a na či­jem če­lu je San­dra Ob­ra­do­vić, ko­ja je ta­ko­đe do­bi­la ot­kaz u KAP-u po­čet­kom pro­šle go­di­ne, na­kon što je tra­ži­la go­di­šnje od­mo­re za za­po­sle­ne.
– Pe­jo­vić je za ne­pu­ne dvi­je go­di­ne po­ka­zao svu svo­ju sna­gu. Ja­sno je sta­vio do zna­nja da ne že­li ni­ka­kvu rad­nič­ku aso­ci­ja­ci­ju u KAP-u, da že­li da iz­bri­še sin­di­kat. Da ne­ma ko da dig­ne glas i us­pro­ti­vi se – na­veo je To­ško­vić.
Pri­je do­la­ska Pe­jo­vi­ća, sin­di­ka­ti su ak­tiv­no uče­stvo­va­li u svim do­go­vo­ri­ma u ve­zi sa sta­njem u fa­bri­ci i sud­bi­nom pred­u­ze­ća. Ot­kad je Pe­jo­vić pre­u­zeo or­ga­ni­zo­va­nje pro­iz­vod­nje i otje­rao Kri­vo­ka­pi­ća, ni­ko iz sin­di­ka­ta se ni­je pro­ti­vio nje­go­vim po­te­zi­ma ni­ti jav­no go­vo­rio o pro­ble­mi­ma u KAP-u.
– Za ta­kvo sta­nje je kri­va dr­ža­va. Vla­da je do­zvo­li­la da vla­snik fir­me bu­de ja­či od dr­ža­ve, a sa­mim tim i od rad­ni­ka. Sin­di­ka­ti i rad­ni­ci ne mo­gu da se bo­re pro­tiv dr­ža­ve i Pe­jo­vi­ća, po­seb­no ako ne­ma­ju po­dr­šku re­pu­blič­kih sin­di­ka­ta, ma­da im ni re­pu­blič­ki sin­di­ka­ti ne mo­gu po­mo­ći ka­da su pot­pi­sa­li uvo­đe­nje ste­ča­ja – na­veo je To­ško­vić.
Pri­je ste­ča­ja, KAP-om su upra­vlja­li Ru­si. Pred­stav­ni­ci CE­AK-a do­šli su kra­jem 2005. go­di­ne, a oti­šli po­lo­vi­nom 2013. go­di­ne ka­da je uve­den ste­čaj. U tih se­dam i po go­di­na rad­ni­ci KAP-a stal­no su or­ga­ni­zo­va­li pro­te­ste i štraj­ko­ve. Jed­nom pri­li­kom Ru­si su bje­ža­li iz kan­ce­la­ri­ja pre­ko ogra­de ka­ko bi po­bje­gli od rad­ni­ka.
– Dok su Ru­si vo­di­li KAP bi­lo je vi­še rad­ni­ka. Ni­smo do­zvo­li­li da pra­ve ko­lek­tiv­ni ugo­vor po nji­ho­voj mje­ri, već po na­šoj – re­kao je To­ško­vić.
U KAP-u sa­da ra­di iz­me­đu 500 i 600 rad­ni­ka, od ko­jih je ve­li­ki broj pen­zi­o­ne­ra.
D.M.


Ako su vo­đe ku­ka­vi­ce, on­da su rad­ni­ci obez­gla­vlje­ni

Od­nos po­slo­dav­ca pre­ma rad­ni­ci­ma do­sta za­vi­si od sin­di­ka­ta, kao i od čel­ni­ka te or­ga­ni­za­ci­je, oci­je­nio je To­ško­vić.
– Ako su čel­ni­ci sin­di­ka­ta ku­ka­vi­ce, on­da su rad­ni­ci obez­gla­vlje­ni. Za­to rad­ni­ci tre­ba da mi­ču ku­ka­vi­ce i bi­ra­ju dru­ge vo­đe ko­ji će ih istin­ski za­stu­pa­ti – po­ru­čio je To­ško­vić.