Gost Be­o­gra­da ovih da­na je pro­sla­vlje­ni ita­li­jan­ski pi­sac Kla­u­dio Ma­gris. Nje­gov ro­man „Du­nav”, pr­va knji­ga ko­ju je na­pi­sao pri­je tri­de­set go­di­na, pred­sta­vlje­na je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u iz­da­vač­koj ku­ći „Ar­hi­pe­lag”, ko­ja je i iz­da­vač ovog dje­la.
Pre­ma ri­je­či­ma Goj­ka Bo­žo­vi­ća, glav­nog ured­ni­ka IK „Ar­hi­pe­lag”, Kla­u­dio Ma­gris da­nas slo­vi za jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih sa­vre­me­nih pi­sa­ca u svi­je­tu. On je is­ta­kao da je kao osni­vač i ured­nik po­no­san što je iz­da­vač­ka ku­ća na či­jem je če­lu ob­ja­vi­la Ma­gri­so­va dje­la, za ko­ja u Sr­bi­ji vla­da ve­li­ko in­te­re­so­va­nje.
Ma­gris se na­kon što je upu­tio za­hval­nost pre­vo­di­o­cu nje­go­vih knji­ga na srp­ski je­zik i Ita­li­jan­skom in­sti­tu­tu za kul­tu­ru, ko­ji je po­dr­žao ob­ja­vlji­va­nje ovog iz­u­zet­nog dje­la, is­ta­kao da je nje­mu ve­o­ma va­žno što je knji­ga ob­ja­vlje­na na srp­skom je­zi­ku. Tim pri­je, ka­zao je Ma­gris, što upra­vo srp­ski pre­vod i bo­ra­vak u Be­o­gra­du za nje­ga zna­či svo­je­vr­stan po­vra­tak Du­na­vu, „vo­di ko­ja ga je pod­sta­kla da pri­je tri de­ce­ni­je ot­poč­ne rad na svo­joj knji­zi ko­ja je pre­ve­de­na na go­to­vo sve svjet­ske je­zi­ke”.
Ma­gris je po­seb­no is­ta­kao da se u Be­o­gra­du, u Sr­bi­ji i na ovom pro­sto­ru Po­du­na­vlja osje­ća kao kod ku­će, na­ro­či­to zbog bli­zi­ne sa­me ri­je­ke, ko­ja ga je „du­bo­ko i sna­žno in­spi­ri­sa­la”.
- Moj pri­ja­telj sa Ka­ri­ba je dao naj­bo­lju de­fi­ni­ci­ju mo­je knji­ge, re­kav­ši da sam uspio da na­pi­šem pri­ču o ne­svje­snom, o onom što po­sto­ji u to­ku Du­na­va, kao što po­sto­ji naš ne­svje­sni na­čin za su­o­ča­va­nje sa na­šom stvar­no­šću, isto ta­ko po­sto­je i one ne­re­če­ne pri­če Du­na­va – ka­zao je Ma­gris.
On je is­ta­kao da ni­je u sta­nju da pre­pri­ča sam na­sta­nak ovog ro­ma­na, na­čin pi­sa­nja, ali da je si­gu­ran da po­gla­vlje ko­je se ti­če Sr­bi­je pred­sta­vlja sa­mo sr­ce knji­ge.
- To je ono naj­va­žni­je po­gla­vlje, ko­je se do­ga­đa ka kra­ju ži­vo­ta pro­ta­go­ni­sta ro­ma­na. Ni­sam, me­đu­tim, znao na sa­mom po­čet­ku ku­da će me od­ve­sti sam tok pi­sa­nja. Ako go­vo­rim o za­čet­ku ide­je, ona je ro­đe­na pri­je tri­de­se­tak go­di­na ka­da sam sa svo­jom že­nom Ma­ri­zom i pri­ja­te­lji­ma kre­nuo na put u ta­da­šnju Če­ho­slo­vač­ku. Ka­da smo se pri­bli­ža­va­li gra­ni­ci Če­ho­slo­vač­ke ko­ja je u to vri­je­me pred­sta­vlja­la svo­je­vr­snu gra­ni­cu sa „onom dru­gom Evro­pom”, ko­ju su mno­gi neo­prav­da­no sma­tra­li Evro­pom dru­gog re­da, bi­li smo oča­ra­ni Du­na­vom ko­ji se sav zla­tio u tom, ina­če, pre­div­nom sun­ča­nom da­nu ne­ka­ko oda­va­ju­ći uti­sak la­ga­nom pre­pu­šta­nju ži­vo­tu. To i je­ste bio tok sa­mog ži­vo­ta, on­da kad se čo­vjek istin­ski pre­pu­sti tre­nut­ku, di­šu­ći du­bo­ko i uži­va­ju­ći u vre­me­nu kao što smo mi to či­ni­li ta­da. Od tog svje­tlu­ca­nja ni­smo mo­gli da ra­za­zna­mo oda­kle ri­je­ka do­la­zi, ku­da te­če. To nam ni­je bi­lo ni va­žno, jer smo za­i­sta svi uži­va­li u pri­zo­ru ko­ji je bio pred na­ma. Upra­vo ta­da ugle­da­li smo nat­pis „Mu­zej Du­na­va” što nas je po­pri­lič­no za­ču­di­lo, jer je bi­lo u pot­pu­noj su­prot­no­sti sa pri­ro­dom, sna­gom te ne­spu­ta­ne ri­je­ke i, na­rav­no, do­ži­vlja­jem ži­vo­ta u ko­jem smo se na­la­zi­li. U tom tre­nut­ku mo­ja su­pru­ga je iz­ja­vi­la: „Što ako sad kre­ne­mo to­kom ri­je­ke i na­sta­vi­mo sve do Cr­nog mo­ra?” Ta­ko je na­sta­la ide­ja o ovoj knji­zi. Ta­da sam i po­čeo da je pi­šem - re­kao je Kla­u­dio Ma­gris za „Dan”.
Knji­ga „Du­nav” pred­sta­vlja „naj­ve­ći put­nič­ki ro­man svjet­ske knji­žev­no­sti, is­ta­kao je Goj­ko Bo­žo­vić. U svo­joj knji­zi Ma­gris je is­pri­čao ve­li­ku pri­ču o Evro­pi na oba­la­ma Du­na­va, od Cr­ne šu­me do Cr­nog mo­ra, o kul­tu­ra­ma ko­je na­sta­ju na nje­go­vim oba­la­ma, o isto­ri­ji ko­ja je osta­vi­la svo­je tra­go­ve, o lju­di­ma ko­ji su da­li smi­sao svom po­sto­ja­nju, is­ta­kao je naš knji­žev­ni kri­ti­čar. Ma­gri­sov „Du­nav” pred­sta­vlja isto­vre­me­no knji­žev­nu ar­he­o­lo­gi­ju Du­na­va - slo­je­ve kul­tu­re, isto­ri­je, dru­štva, je­zi­ka, stvar­no­sti.
Du­go­go­di­šnji je ko­lum­ni­sta ita­li­jan­skog dnev­ni­ka „Cor­ri­e­re del­la Se­ra”. Naj­va­žni­je knji­ge pro­ze „Na­ga­đa­nja o jed­noj sa­blji”, „Du­nav”, „Dru­go mo­re”, „Mi­kro­ko­smo­si”, „Na­sli­je­po”, „Vi će­te, da­kle, ra­zu­mje­ti”, Naj­va­žni­je knji­ge ese­ja i knji­žev­no-isto­rij­skih stu­di­ja Ma­gri­sa su „Hab­zbur­ški mit u mo­der­noj austrij­skoj knji­žev­no­sti”, „Trst: iden­ti­tet gra­ni­ce” (sa An­ge­lom Arom), „Uto­pi­ja i otre­žnje­nje”, „Ne­do­vr­še­no pu­to­va­nje”, „Pri­ča ni­je za­vr­še­na”. Ma­gris se opro­bao i kao dram­ski pi­sac na­pi­sav­ši dra­mu „Sta­del­man”. Nje­go­va pro­za, ese­ji i stu­di­je pre­vo­đe­ni su na sve ve­će svjet­ske je­zi­ke.
Do­bio je ve­li­ki broj na­gra­da za knji­žev­nost, od ko­jih su naj­va­žni­je na­gra­da „Stre­ga”, „Era­zmus”, „Princ od Astu­ri­je”, austrij­ska Dr­žav­na na­gra­da za knji­žev­nost, na­gra­da „To­ma­zi di Lam­pe­du­za”. Kla­u­dio Ma­gris ži­vi u gra­du gdje je i ro­đen 1939, Tr­stu.
M. MI­LO­SA­VLjE­VIĆ


Vr­sni po­zna­va­lac kul­tu­re Starog kontinenta

Kla­u­dio Ma­gris je ro­man­si­jer, pri­po­vje­dač, ese­ji­sta, dram­ski pi­sac, knji­žev­ni isto­ri­čar. Je­dan je od naj­zna­čaj­ni­jih sa­vre­me­nih ita­li­jan­skih pi­sa­ca. Ma­gris je de­ce­ni­ja­ma bio pro­fe­sor mo­der­ne nje­mač­ke knji­žev­no­sti na Uni­ver­zi­te­tu u Tr­stu. Na­pi­sao je či­tav niz knji­ga o isto­ri­ji i kul­tu­ri sred­nje, ju­žne i ju­go­i­stoč­ne Evro­pe. Po­zna­ti su Ma­gri­so­vi ra­do­vi o Jo­ze­fu Ro­tu, Ro­ber­tu Mu­zi­lu, Ita­lu Zve­vu, E. T. A. Hof­ma­nu, Her­ma­nu He­seu, Hen­ri­ku Ib­ze­nu ili Hor­heu Lu­i­su Bor­he­su.