Već smo na­vi­kli da vre­men­ske pri­li­ke ne uti­ču zna­čaj­no na po­klo­ni­ke kla­sič­ne mu­zi­ke u Pod­go­ri­ci. Ta­ko je bi­lo i prek­si­noć, to­kom naj­hlad­ni­je ve­če­ri u Pod­go­ri­ci – mi­nus i vje­tar nijesu za­u­sta­vi­li lju­bi­te­lje kla­sič­ne mu­zi­ke da do­đu u CNP i is­pu­ne gle­da­li­šte Ve­li­ke sce­ne na­ci­o­nal­nog te­a­tra, da bi ču­li Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star i ru­sku pi­ja­nist­ki­nju Po­li­nu Ose­tin­ska­ju, i nji­ho­vu iz­ved­bu dva po­zna­ta Bram­so­va dje­la – kon­cert za kla­vir i or­ke­star u d-du­ru i „Pa­sto­ral­nu sim­fo­ni­ju”.
Ovaj kon­cert bi­la je jed­na od onih pri­li­ka ko­ja se ri­jet­ko uka­zu­ju na­šoj pu­bli­ci. Ne sa­mo da ču­je Bram­sa, ko­ji se ne iz­vo­di če­sto na na­šim kon­cert­nim po­di­ju­mi­ma, ne­go da ču­je ka­ko ovaj nje­mač­ki kom­po­zi­tor, svo­je­vre­me­no pro­gla­šen no­vim Me­si­jom umjet­no­sti, zvu­či ka­da ga iz­vo­de na­dah­nu­to, ne šte­dje­ći sna­gu, ni svo­ju ni slu­ša­la­ca. Ta­ko je bi­lo to­kom pr­vog di­je­la kon­cer­ta, ka­da je naš or­ke­star pod ru­ko­vod­stvom ma­e­stra Gri­go­ri­ja Kra­ska iz­veo je Bram­so­vu „Pa­sto­ral­nu sim­fo­ni­ju”, a na­sta­vi­lo se to­kom dru­gog di­je­la, re­zer­vi­sa­nog za ru­sku pi­ja­nist­ki­nju.
Po­li­ni Ose­tin­skoj ni­je pr­vi put da na­stu­pa u Cr­noj Go­ri, jer je ovu atrak­tiv­nu ru­sku pi­ja­nist­ki­nju cr­no­gor­ska pu­bli­ka već ima­la pri­li­ku da ču­je na Bar­skom lje­to­pi­su, Grad te­a­tru u Bu­dvi i Ce­ti­nju. No, ovo je pr­vi put da na­stu­pi u Pod­go­ri­ci, u kon­cert­noj dvo­ra­ni, što je nje­nom pre­mi­jer­nom kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci, pri­mje­ti­la je ona, da­lo po­seb­nu no­tu.
Ose­tin­ska­ja, ko­ja se mo­že po­hva­li­ti sa­rad­njom sa naj­slav­ni­jim ru­skim i svjet­skim or­ke­stri­ma, ni­je ima­la pri­mjed­bu na naš sim­fo­nij­ski an­sambl, je­dan od naj­mla­đih u Evro­pi.
- Or­ke­star mi se ve­o­ma svi­đa, kao i di­ri­gent. Sma­tram da je Gri­go­rij Kra­sko ve­li­ki pro­fe­si­o­na­lac. Vi­di se da čla­no­vi or­ke­stra za­i­sta vo­le ono što ra­de, a to ni­je čest slu­čaj. Dra­go mi je da to vi­dim jer su mu­zi­ča­ri mla­di, da stre­me po­sti­za­nju ni­voa svog mu­zi­ci­ra­nja i da že­le da svi­ra­ju. Za­to mi je bi­lo pra­vo za­do­volj­stvo svi­ra­ti sa nji­ma - ka­za­la je Ose­tin­ska­ja.
I ovaj, pod­go­rič­ki kon­cert osta­će joj u sje­ća­nju po na­klo­no­sti pu­bli­ke ko­ju je na sva­kom nje­nom u Cr­noj Go­ri is­ka­zi­va­la pre­ma njoj.
- Pu­bli­ka sa ko­jom sa se su­sre­ta­la ov­dje uvi­jek je iz­u­zet­no pri­jat­na, div­na pre­ma me­ni. Na ne­ko­li­ko kon­ce­ra­ta ko­je sam ima­la u Bu­dvi na fe­sti­va­lu Grad te­a­tar, uvi­jek je bi­lo pu­no pu­bli­ke. Na Ce­ti­nju, gdje sam ima­la na­stu­pe ve­za­ni za Mu­zič­ku aka­de­mi­ju, slu­ša­o­ci su uvi­jek pri­sut­ni u ve­li­kom bro­ju, pa ta­ko­đe vo­lim ta­ko da na­stu­pam. I u Ba­ru, u Dvor­cu kra­lja Ni­ko­le, bi­lo je pu­no pu­bli­ke. Ali ve­če­ras sam pr­vi put svi­ra­la u jed­noj pra­voj kon­cert­noj dvo­ra­ni – ka­za­la je ru­ska umjet­ni­ca ko­ja je pri­mi­je­ti­la da joj „po­ma­lo bi­lo žao pu­bli­ke jer je bi­lo hlad­no u sa­li”.
Na ra­čun Gri­go­ri­ja Kra­ska ova pi­ja­nist­ki­nja je ima­la sa­mo ri­je­či hva­le. Sa njim je već sa­ra­đi­va­la, pri­je de­vet go­di­na, kad je Kra­sko bio kon­cert-maj­stor.
- Ima­la sam tur­ne­ju sa Mo­skov­skim fil­har­mo­nij­skim or­ke­strom i ta­da smo iz­vo­di­li Rah­ma­nji­no­va. U me­đu­vre­me­nu sam sa­zna­la da je po­stao i di­ri­gent. On je za­i­sta od­li­čan i kao di­ri­gent, što do sa­da ni­sam ima­la pri­li­ku da shva­tim – ot­kri­la je Ose­tin­ska­ja.
Du­gi apla­u­zi, dva bi­sa na ko­ji­ma je Ose­tin­ska­ja iz­ve­la nok­tur­no Le­o­ni­da De­sjat­nji­ko­va i „Etin­cel­les” Mo­ri­sa Mo­škov­skog ko­ji je ve­li­ki Vla­di­mir Ho­ro­vic stal­no svi­rao na bis, pr­vi na­stup ove pi­ja­nist­ki­nje i na­ših sim­fo­ni­ča­ra uči­nio je da ovaj kon­cert bu­de od onih ko­ji du­go osta­ju u pam­će­nju pu­bli­ke.
Na­red­ni na­stup Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­sa­tra za­ka­zan je za 28. ja­nu­ar, ka­da će se pod­go­rič­koj pu­bli­ci kao so­li­sta pred­sta­vi­ti nje­gov član, vi­o­li­sta Uroš Lap­če­vić.
S.Ć.


Sle­de­će vi­đe­nje u no­voj dvo­ra­ni

Po­klo­ni­ci Po­li­ne Ose­tin­ska­je ima­će pri­li­ku da po­no­vo ovu ru­sku pi­ja­nist­ki­nju ču­ju na­red­ne kon­cert­ne se­zo­ne. Umjet­ni­ca ko­ja je svo­je­vre­me­no za­go­li­ca­la i pa­žnju či­ta­la­ca, ob­ja­viv­ši auto­bi­o­gra­fi­ju in­tri­gant­nog na­zi­va „Zbo­gom tu­go” ot­kri­la nam je da do­bi­la po­ziv da iz­ve­de kon­cert u no­voj dvo­ra­ni, či­je se sve­ča­no otva­ra­nje če­ka po­čet­kom lje­ta.
- Već sam do­bi­la po­nu­du od di­rek­to­ra Žar­ka Mir­ko­vi­ća za na­red­nu se­zo­nu. Pa, ako to ne bu­de za­bo­ra­vio, vi­dje­će­mo se po­no­vo na­red­ne go­di­ne – na­ja­vi­la je Ose­tin­ska­ja.