Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Na skrom­noj, ali isto­rij­skoj ce­re­mo­ni­ji, Alek­san­dar Vu­čić uru­čio je srp­ski pa­soš Sti­ve­nu Si­ga­lu, ko­ji se naj­pri­je za­hva­lio, a po­tom de­mon­stri­rao de­set na­či­na ko­ji­ma mo­že­te one­spo­so­bi­ti pro­tiv­ni­ka put­nom is­pra­vom, što je pre­mi­jer isto­rij­ski ša­lji­vo pro­ko­men­ta­ri­sao: “Do­bro da ti ni­sam dao dok­to­rat ko Ne­boj­ši­ci, pa s njim bi mo­gao slo­na da ubi­ješ! Ono te­ško, bre, uko­ri­če­no, ima 100 stra­na naj­ma­nje”…
Me­đu­tim, do­dje­la pa­so­ša Si­ga­lu ni­je tek šmin­ka, već su­šti­na, jer tim je po­te­zom pre­mi­jer de fak­to is­pu­nio si­ja­set obe­ća­nja, ko­ja su, pri­zna­jem, dje­lo­va­la kao Ta­so­vac na ki­ši: ne­re­al­no, smi­je­šno i po­ma­lo otu­žno!
Re­ci­mo, sa­da dje­lu­je sa­svim re­al­no da sle­de­će go­di­ne pro­sječ­na pla­ta u Sr­bi­ji bu­de 500 eura, osim ako ne­ko ne­ma ar­gu­men­te ‘’pro­tiv’’, a ko­je će mo­ra­ti da ob­ja­sni Si­ga­lu kad mu za­zvo­ni na vra­ta i bez mno­go ri­je­či is­pre­sa­vi­ja ko ki­flu!
Da­kle, i ako ne bu­de tih 500 eura- bi­će!
Lič­no, da mi no­vo­pe­če­ni Sr­bin po­ka­že 100 eura i za­vr­ne ru­ku na­rav­no da bih re­kao: “Jao, vi­di, 500 euri­ća, a bu­da­le tvr­de da ni­je ze­le­ne bo­je”!
Dru­go, Si­gal je na­ja­vio otva­ra­nje ško­le aiki­doa u Be­o­gra­du, či­me je is­pu­nje­no obe­ća­nje pre­mi­je­ra o ino­stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma i otva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta!
Na­i­me, Vu­lin već pra­vi spik­so­ve so­ci­jal­no ugro­že­nih, ne­za­po­sle­nih, trud­ni­ca, po­ro­di­lja, teh­no­lo­ških vi­ško­va…ko­ji će bi­ti po­la­zni­ci ško­le aiki­doa „Si­gal i Alek’’, ne­na­o­ru­ža­ni ali opa­sni”, što će im obez­bi­je­di­ti li­cen­cu da po­tom otvo­re svo­je ško­le, ta­ko­zva­na ma­la po­ro­dič­na pred­u­ze­ća, u ko­ji­ma će po­tom oni za­po­šlja­va­ti hi­lja­de bu­du­ćih bo­ra­ca.
Na­ro­či­to ra­du­je in­for­ma­ci­ja da je ma­sa pen­zi­o­ne­ra za­in­te­re­so­va­na za ovaj pro­gram i da je sta­no­vi­ta Mi­lun­ka iz Do­njeg gaj­ta­na već adap­ti­ra­la ne­ka­da­šnji špajz u aiki­do sa­lu, na­mje­re­na da u 92. go­di­ni oku­pi is­pi­sni­ke iz svog i okol­nih se­la i pre­tvo­ri ih u ubi­lač­ke ma­ši­ne ko­je će i bez po­ve­ća­nja pen­zi­je zna­ti da pre­ži­ve u pri­ro­di i sa­sta­ve kraj s kra­jem.
Sle­de­će, pri­mjet­na je ner­vo­za kod Hr­va­ta ko­ji su oče­ki­va­li da se na­o­ru­ža­mo ru­skim si­ste­mom S- 300, ali na Sti­ve­na Si­ga­la ni­su ra­ču­nali ni u lu­di­lu, i već su u pre­go­vo­ri­ma sa Dže­ki Če­nom, ko­ji je još ono­mad, ka­da je Alek­san­dar Vu­čić s ra­me­na po­lo­žio ka­men te­me­ljac od če­ti­ri to­ne za “Be­o­grad na vo­di” iz­ja­vio: “Lju­di, jed­no je film, ali ovaj čo­vjek ne glu­mi, ne bih se ja nje­mu za­mje­rao, za­i­sta, iz­vi­ni­te, pi.ka sam”!
Na­po­slet­ku, da­ju­ći krat­ku, ali isto­rij­ski do­volj­no du­gač­ku iz­ja­vu za me­di­je, pre­mi­jer je upo­zo­rio go­spo­di­na Si­ga­la da pa­soš uvi­jek no­si u unu­tra­šnjem dže­pu jak­ne, pod­sje­tiv­ši na ne­mi­li do­ga­đaj ka­da je u grad­skom pre­vo­zu nje­go­vom bra­tu ne­ko iz zad­njeg dže­pa far­mer­ki ukrao lič­nu kar­tu i pret­pla­ti se na bez­o­bra­zne TV ka­na­le, na­ru­čio onaj “ve­no­gel” iako svi zna­ju da Vu­či­ći ne ku­bu­re s pro­ši­re­nim ve­na­ma već s vi­di­ci­ma i pro­bi­jao kor­do­ne po­li­ci­je pri­je­te­ći: “Znaš ti ko sam ja- onaj s ove lič­ne kar­te, bre! Aj sad bje­ži da ne zo­vem bra­ta ovog či­ja je lič­na kar­ta, idem na pod­va­rak kod ro­di­te­lja Si­ni­še Ma­log ko­ji će me na pr­vi po­gled mo­žda za­mi­je­ni­ti s ovim li­kom s lič­nja­ka, ali dok pro­va­le ja ću već dva ta­nji­ra da sa­bi­jem”…
-Go­spo­din Si­gal će naj­vje­ro­vat­ni­je pred­sta­vlja­ti na­šu de­le­ga­ci­ju to­kom sle­de­će run­de pre­go­vo­ra u Bri­se­lu, pa oče­ku­jem da nam uz iz­vi­nje­nje vra­te Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, a opo­zi­ci­ji po­ru­ču­jem- ako ho­će­te iz­bo­re ima­će­te ih, sa­mo što uvo­di­mo no­vo iz­bor­no pra­vi­lo: svi će mo­ra­ti da pre­da­ju pa­pi­rić Si­ga­lu pri­je uba­ci­va­nja u ku­ti­ju, pa ako im se oma­ši da po­gre­šno gla­sa­ju Sti­ven će im po­ka­za­ti 25 na­či­na ka­ko gla­sač­kim li­sti­ćem slo­mi­ti ru­ku na tri di­je­la za­blu­dje­lom gla­sa­ču…- po­no­vo je isto­rij­ski ša­lji­vo, ka­ko sa­mo nje­mu do­li­ku­je, sa­op­štio še­ret iz Ne­ma­nji­ne 11.
dva­u­je­dan.rs