BE­RA­NE - Da je pro­stor be­ran­ske op­šti­ne po­sled­njih de­ce­ni­ja su­o­čen sa sve iz­ra­že­ni­jom mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva i dra­stič­nim pa­dom na­ta­li­te­ta, naj­bo­lje po­tvr­đu­je pri­mjer Mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar. Mješ­tani su sa­gla­sni da je sla­ba put­na in­fra­struk­tu­ra, ne­a­de­kvat­no odr­ža­va­nje sa­o­bra­ćaj­ni­ca u zim­skom pe­ri­o­du, ne­do­sta­tak rad­nih mje­sta i ne­bri­ga dru­štva u cje­li­ni uzro­ko­va­la dra­sti­čan od­liv sta­nov­ni­štva s ovog pod­ruč­ja.
-Ne­ma ve­se­lja, mo­mač­ke i dje­vo­jač­ke pje­sme. Oku­plja­mo se sa­mo na sa­hra­na­ma, a ako se ova­ko na­sta­vi usko­ro ne­će ima­ti ko ko­ga da sa­hra­ni. Na­rod od­la­zi, jer pod ova­kvim uslo­vi­ma ov­dje ne­ma ži­vo­ta – na­vo­di mje­šta­nin Bla­go­je Ša­rić, pod­sje­ća­ju­ći da je u Še­ku­la­ru, mje­snoj za­jed­ni­ci ko­ja ob­u­hva­ta se­la Uli­ca, Me­zga­lje, Ćet­ko­vi­ći, Orah, Rad­mu­še­vi­ći, La­ze,To­mo­vi­ći, Spa­le­vi­ći, Bu­li­ći i Rmu­ši broj sta­nov­ni­ka de­set­ko­van u od­no­su na mi­nu­la vre­me­na.
Še­ku­lar je 1961. go­di­ne bro­jao 1.564 sta­nov­ni­ka, da bi taj broj ove go­di­ne bio sve­den na sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na. U Osnov­noj ško­li „Vu­kaj­lo Ku­kalj“ pri­je pet de­ce­ni­ja na­sta­vu je po­ha­đa­lo bli­zu 400 uče­ni­ka, dok je u ovoj go­di­ni taj broj sve­den na sve­ga tri­de­se­tak đa­ka.
-Še­ku­lar je ne­kad bio pun dje­ce. Da­nas su, na­ža­lost, uči­o­ni­ce u osnov­noj ško­li po­lu­pra­zne. Ne­kad je ovaj mje­sni cen­tar bio kao ma­li grad. Imao je sve po­treb­no za ži­vot, na­lik na ur­ba­ne sre­di­ne. U Še­ku­la­ru smo ima­li po­štu, am­bu­lan­tu, ka­fa­ne, pro­dav­ni­ce, pe­ka­ru za hljeb, ci­gla­nu, sta­ni­cu po­li­ci­je, a pro­iz­vo­di­li smo i stru­ju. Ima­li smo ja­ka po­je­di­nač­na ga­zdin­stva, s ču­ve­nim sto­ča­ri­ma ko­ji su na ši­rim pro­sto­ri­ma is­ti­ca­ni kao pri­mje­ri uspje­šno­sti. Na­ža­lost, sve ne­ka­da­šnje vri­jed­no­sti su uni­šte­ne. I to ma­lo sta­nov­ni­štva što je osta­lo da ži­vi u Še­ku­la­ru ne­ma ni­ka­kvu per­spek­ti­vu – is­ti­če Ša­rić.
S njim su sa­gla­sni i osta­li mje­šta­ni ko­ji na­vo­de da ih sr­ce za­bo­li kad upo­re­đu­ju mi­nu­la vre­me­na sa da­na­šnjim.
-Ne­kad su od Be­ra­na do Še­ku­la­ra sa­o­bra­ća­li auto­bu­si i kom­bi vo­zi­la po ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no i svi su bi­li pu­ni put­ni­ka. Da­nas put­ni­ke pre­vo­zi sa­mo je­dan kom­bi, ko­ji je uvi­jek po­lu­pra­zan. Pro­sto ne zna­mo šta se ovo ura­di?! Ni­ko ne­će da se žr­tvu­je, svi ho­će da ži­ve na go­to­vo. Se­la su po­če­la da pro­pa­da­ju upo­re­do sa za­tva­ra­njem fa­bri­ka. Ta­ko smo iz­gu­bi­li i rad­ni­ka i se­lja­ka. Za­to je Še­ku­lar da­nas ti gdje je­ste, na ru­bu umi­ra­nja – na­gla­ša­va­ju mje­šta­ni.
Iz sa­vje­ta Mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar is­ti­ču da se u ci­lju za­u­sta­vlja­nja ne­ga­tiv­nih tren­do­va pri­rod­ni re­sur­si mo­ra­ju sta­vi­ti u funk­ci­ju raz­vo­ja lo­kal­ne za­jed­ni­ce.
-Do­sa­da­šnje ga­zdo­va­nje pri­rod­nim re­sur­si­ma omo­gu­ći­lo je bo­ga­ti­ma da se bo­ga­te još vi­še, a da si­ro­ma­šni to­nu još du­blje u si­ro­ma­štvo. Za­to se Še­ku­lar da­nas, i po­red ogrom­nog pri­rod­nog bo­gat­stva, na­šao na ru­bu pro­pa­sti. Tra­ži­mo da se vi­še sred­sta­va od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ri za raz­voj na­ših se­la – po­ru­či­li su iz sa­vje­ta MZ Še­ku­lar.
D.J.


Sru­še­na zgra­da za­dru­žnog do­ma

Pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka u Še­ku­la­ru je po­sto­ja­la po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga, u ko­joj je bi­lo za­po­sle­no od 30 do 70 rad­ni­ka. Za­dru­ga je ima­la far­mu od 500 gr­la sit­ne i oko 70 gr­la krup­ne sto­ke. Ima­la je i svo­je voć­nja­ke, pče­li­nja­ke, pro­dav­ni­cu mje­šo­vi­te ro­be, ve­ći broj obje­ka­ta u ka­tu­ni­ma i za ljet­nje i za zim­ske po­tre­be. Da­nas od to­ga ne po­sto­ji ni­šta, a sni­je­žne pa­da­vi­ne pri­je tri go­di­ne pot­pu­no su uru­ši­le obje­kat za­dru­žnog do­ma.