NIK­ŠIĆ - Iako je Op­šti­na Nik­šić ne­dav­no po­če­la re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta pod na­zi­vom „No­ve ide­je za sta­re objek­te”, ko­jim se pla­ni­ra re­kon­struk­ci­ja osam kon­kret­nih ne­is­ko­ri­šće­nih - de­va­sti­ra­nih obje­ka­ta u jav­nom vla­sni­štvu na pod­ruč­ju op­šti­ne, gra­đa­ni po­la­žu ma­lo na­de da se si­tu­a­ci­ja mo­že pro­mi­je­ni­ti na­bo­lje. Pred­met ras­pra­ve su objek­ti u užem grad­skom je­zgru, ali i u ru­ral­nom pod­ruč­ju. Ne­ki objek­ti su de­va­sti­ra­ni, a dru­gi se ne­do­volj­no ko­ri­ste. U pr­vu gru­pu obje­ka­ta ko­ji su iz­gu­bi­li svo­ju funk­ci­ju i tr­pe po­sle­di­ce zu­ba vre­me­na, neo­dr­ža­va­nja i ne­ko­ri­šće­nja spa­da­ju objek­ti sta­rih že­lje­znič­kih sta­ni­ca uz biv­ši ko­lo­sjek Nik­šić – Bi­le­ća. Ka­ko je is­ta­kla Mir­ja­na Ni­ko­lić, pred­stav­nik Agen­ci­je za pla­ni­ra­nje i pro­jek­to­va­nje pro­sto­ra, ima šest ta­kvih obje­ka­ta.
-Svi oni su ka­me­ni i da­ti­ra­ju s po­čet­ka 20. vi­je­ka, pa su zna­čaj­no ošte­će­ni. Osta­li su ja­ko do­bri ka­me­ni zi­do­vi, dok je sve dru­go ne­sta­lo. Čak i za ta­kve objek­te bi­lo je mno­štvo ide­ja, a ona za ko­ju se opre­di­je­lio naj­ve­ći broj uče­sni­ka je da ti objek­ti bu­du ak­ti­vi­ra­ni re­kon­struk­ci­jom pru­ge za bi­ci­kli­stič­ku sta­zu. Uko­li­ko taj pra­vac oži­vi, jer su neo­p­hod­na mi­ni­mal­na ula­ga­nja, i ti objek­ti će ima­ti šan­su. Bi­li bi is­ko­ri­šće­ni kao objek­ti za smje­štaj, pru­ža­nje uslu­ga iz obla­sti ugo­sti­telj­stva, pro­mo­ci­ju i pro­da­ju lo­kal­nih pro­iz­vo­da i za sve dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je bi mo­gle uklju­či­ti lo­kal­no gra­đan­stvo. Dru­gi ve­li­ki, va­žan obje­kat, ali u ru­ral­noj sre­di­ni, dru­ga­či­ji po vre­me­nu i kon­ce­tu je obje­kat spo­men- do­ma u Bo­ge­ti­ći­ma. Iako na do­brom mje­stu i sa iz­u­zet­nom kon­cep­ci­jom, jer kraj nje­ga pro­la­zi ve­li­ki broj lju­di ko­ji po­sje­ću­ju ma­na­stir Ostrog, taj obje­kat je ta­ko­đe ne­is­ko­ri­šćen. Na­ža­lost, če­sto je i na me­ti van­da­la. Za taj obje­kat, či­ja je po­vr­ši­na go­to­vo 700 kva­drat­nih me­ta­ra, ta­ko­đe je bi­lo mno­štvo pred­lo­ga, a kao naj­bo­lji iz­dvo­jen je onaj da se ak­ti­vi­ra kao vi­še­na­mjen­ski- za uslu­ge iz obla­sti kul­tu­re, pro­iz­vod­nje i pro­me­ta umjet­nič­kih su­ve­ni­ra pod struč­nim nad­zo­rom. Za tu re­a­li­za­ci­ju ne bi bi­la po­treb­na ve­li­ka sred­stva. Naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja je krov­na kon­struk­ci­ja ko­ja je od­ne­še­na, jer su ba­kar­ni kro­vo­vi me­ta lo­po­va na ve­ći­ni obje­ka­ta u gra­du. Ne­ke zna­čaj­ni­je in­ter­ven­ci­je ne bi bi­le neo­p­hod­ne, ka­za­la je Ni­ko­li­će­va.
Ona na­gla­ša­va da bi na­mje­ni mo­gli bi­ti pri­ve­de­ni dom MZ Kli­če­vo i voj­ni ma­ga­cin pod Tre­bje­som ve­li­ke po­vr­ši­ne, ko­ji će pre­ra­sti u vr­tić, od­no­sno sta­rač­ki dom ili mo­žda u do­mo­ve za mla­de.
-U sle­de­ću gru­pu spa­da­ju objek­ti ko­ji su u do­sta do­brom sta­nju, ali se ne ko­ri­ste do­volj­no, kao što je sta­ro grad­sko jav­no ku­pa­ti­lo, da­na­šnja Grad­ska ku­ća, ko­ja iako re­kon­stru­i­sa­na pri­je pet­na­e­stak go­di­na, na­ža­lost, in­ten­ziv­no pro­pa­da, jer se ma­lo ko­ri­sti. Jed­na od ide­ja ko­ja je odo­bre­na kao naj­bo­lja bi­la je da to bu­de po­li­funk­ci­o­nal­ni obje­kat, pri­je sve­ga i da­lje u funk­ci­ji kul­tu­re, ali da bu­de opre­mljen ure­đa­ji­ma za si­mul­ta­no pre­vo­đe­nje i agre­ga­tom. Raz­ma­tran je još i po­drum sta­rog bi­o­sko­pa „18. sep­tem­bar” u kom je ne­ka­da bi­la di­sko­te­ka. Pred­lo­že­no je da se ak­ti­vi­ra kao Cen­tar al­ter­na­tiv­ne umjet­no­sti. Na spi­sku ne­do­volj­no is­ko­ri­šće­nih, a oču­va­nih obje­ka­ta je i Dom u MZ Bre­zo­vik, ko­ji je vi­še za­tvo­ren ne­go otvo­ren, a mo­gao bi po­slu­ži­ti za po­tre­be mla­de po­pu­la­ci­je u tom kra­ju, kao i do­mo­vi u MZ Cen­tar 1 i 2, ko­ji su pred­lo­že­ni da bu­du pre­u­re­đe­ni ta­ko­đe za po­tre­be omla­di­ne, ka­za­la je Ni­ko­li­će­va.
No­vak Po­po­vić, pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Pe­tro­vi­ći na ko­joj se na­la­ze tri objek­ta Že­lje­zni­ce, ne po­la­že na­du da će se usko­ro ne­što pro­mi­je­ni­ti na­bo­lje, ka­da je ri­ječ o re­kon­struk­ci­ji po­me­nu­tih obje­ka­ta.
-Zgra­da biv­še že­lje­znič­ke sta­ni­ce je u do­sta do­brom sta­nju, jer su ti objek­ti gra­đe­ni od kle­sa­nog ka­me­na. Neo­p­hod­no bi bi­lo pro­mi­je­ni­ti pro­zo­re i vra­ta i ospo­so­bi­ti je i pri­ve­sti na­mje­ni. U dva pre­o­sta­la objek­ta sta­nu­ju tri po­ro­di­ce rad­ni­ka ne­ka­da­šnje že­lje­zni­ce, što zna­či da bi ti lju­di osta­li bez kro­va nad gla­vom uko­li­ko bi objek­ti bi­li pre­u­re­đi­va­ni u ugo­sti­telj­ske svr­he i ser­vi­se. To, opet, ne bi bi­lo do­bro po te po­ro­di­ce. Po­la vi­je­ka objek­ti su pre­pu­šte­ni za­bo­ra­vu, što zna­či da te­ško da se ne­što mo­že pro­mi­je­ni­ti na­bo­lje. No, bi­lo ka­ko bi­lo, neo­p­hod­na su ne­znat­na sred­stva i bo­lje da slu­že ne­če­mu ne­go da ne slu­že ni­ko­me, već se uru­ša­va­ju, kao što ima slu­ča­je­va- re­kao je Po­po­vić.
To­mi­slav Bu­la­jić, se­kre­tar Mje­sne za­jed­ni­ce Vi­lu­si gdje se na­la­ze dva objek­ta že­lje­znič­ke sta­ni­ce, is­ti­če da su neo­p­hod­na ve­ća ula­ga­nja, ali da ne bi bi­lo lo­še da objek­ti bu­du pri­ve­de­ni na­mje­ni.
-Obje­kat že­lje­znič­ke sta­ni­ce Vi­lu­si je pri­lič­no oču­van, dok je u Ri­je­ča­ni­ma ogo­ljen, jer je krov od­ne­šen i zi­do­vi su di­je­lom oče­ru­pa­ni. Ta­mo bi bi­la neo­p­hod­na ve­ća ula­ga­nja, ali bi ipak mo­gao bi­ti pri­ve­den na­mje­ni. Ide­ja da objek­ti bu­du pre­u­re­đe­ni u tu­ri­stič­ke svr­he je iz­van­red­na, ali je pi­ta­nje ka­da će bi­ti re­a­li­zo­va­na, sma­tra Bu­la­jić.
L.N.


Dom re­vo­lu­ci­je kru­pan za­lo­gaj

Na spi­sku obje­ka­ta ko­je tre­ba pre­u­re­di­ti ne­ma Do­ma re­vo­lu­ci­je.
Ni­ko­li­će­va je is­ta­kla da su raz­ma­tra­ne raz­li­či­te mo­guć­no­sti za pri­vo­đe­nje na­mje­ni tog objek­ta, is­ti­ču­ći da je on bio i pred­met ra­di­o­ni­ce, ali se od­u­sta­lo s ob­zi­rom na ve­li­či­nu pro­ble­ma.
-Lič­no sma­tram da ni­je tre­ba­lo da od­u­sta­je­mo, ali je ve­ćin­ski stav bio da ne­će­mo us­pje­ti u re­a­li­zo­va­nju ide­je, pa je do­ne­se­na od­lu­ka da se taj obje­kat ne na­đe na spi­sku, ka­že Ni­ko­li­će­va.


Od iz­bo­ra do iz­bo­ra

Pre­ma ri­je­či­ma Bran­ka Po­po­vi­ća, jed­nog od sta­ri­jih ži­te­lja Mje­sne za­jed­ni­ce Cen­tar 2, mje­sni dom ko­ji se na­la­zi ne­da­le­ko od cen­tra Nik­ši­ća vi­še je za­tvo­ren ne­go što se ko­ri­sti.
-Obje­kat je smje­šten u ne­po­sred­noj bli­zi­ni, od­no­sno u dvo­ri­štu ne­ka­da­šnjeg do­ma pen­zi­o­ne­ra u kom je sa­da pri­vat­na ka­fa­na. Naj­če­šće se taj obje­kat ko­ri­sti u da­ni­ma iz­bo­ra, dok je osta­li dio go­di­ne za­tvo­ren. Kat­kad se u di­je­lu objek­ta mo­že na­ći i pred­sjed­nik pen­zi­o­ne­ra ko­ji te kan­ce­la­ri­je ta­ko­đe ko­ri­sti po­vre­me­no. Obje­kat bi mo­gao bi­ti re­kon­stru­i­san i pri­ve­den na­mje­ni i bo­lje bi bi­lo da ga da­ju ne­kom pri­vat­ni­ku ne­go što je unu­tra­šnjost za­ra­sla u pa­u­či­nu, ka­že Po­po­vić.