U kon­cert­noj sa­li nik­šić­ke Mu­zič­ke ško­le „Da­ra Čo­ko­ri­lo” pred­sta­vlje­na je knji­ga „Kr­ti­ca i Sun­ce” Ili­je Nik­če­vi­ća. Ri­ječ je o autor­skom pro­jek­tu na ka­kav se, do­sad, vje­ro­vat­no, ni­ko u Cr­noj Go­ri ni­je usu­đi­vao, jer Nik­če­vić je na­pi­sao baj­ku, a po­tom je i ilu­stro­vao. Na ne­dav­noj iz­lo­žbi ši­roj jav­no­sti pred­sta­vio je svo­je cr­te­že, a on­da je svo­je dje­lo i uko­ri­čio i po­nu­dio ga naj­mla­đi­ma i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma na kri­ti­ku.
Ilu­stra­ci­ja je po­lje u ko­me če­sto dje­lu­je, ka­že Nik­če­vić, do­da­ju­ći da ne­ka­da ona na­đe nje­ga, a ne­kad i on tra­ži nju.
- Od­u­vi­jek sam se in­te­re­so­vao za strip, ali nji­me se te­ško ba­vi­ti u Cr­noj Go­ri, pa ilu­stra­ci­ja osta­je kao uto­či­šte. Na ovom pro­jek­tu sam ra­dio pet, šest go­di­na, naj­pri­je na­pi­sao tekst, a ka­sni­je se po­sve­tio cr­te­žu i tek kad sam ura­dio pr­vu ta­blu bio sam za­do­vo­ljan. Ka­sni­je je sve išlo mno­go lak­še. To je pri­ča o svje­tlo­sti i ta­mi, a kr­ti­cu sam na po­čet­ku iza­brao kao pro­ta­go­ni­stu, za he­ro­ja, baš za­to što se od nje to ne oče­ku­je - ka­zao je Nik­če­vić, uvje­ren da ni­je po­gri­je­šio što se od­lu­čio za cr­no-bi­je­lu va­ri­jan­tu sa žu­tim Sun­cem kao pe­ča­tom. To su mu po­tvr­di­li i do­sa­da­šnji naj­mla­đi či­ta­o­ci, pri­zna­ju­ći da im ne fa­li bo­je i ko­la­ža. Nik­če­vić na­gla­ša­va da je ilu­stra­ci­ja u Cr­noj Go­ri naj­če­šće za­stu­plje­na u udž­be­ni­ci­ma.
- Na­sto­jim da pra­tim ilu­stra­ci­ju jer me to in­te­re­su­je. Ipak, mo­ram kon­sta­to­va­ti da je ja­ko ma­lo li­te­ra­tu­re za dje­cu, pa sa­mim tim i ilu­stra­ci­ja. Ono što je stro­go ob­u­hva­će­no škol­skim pro­gra­mom ja­ko je ma­lo za­stu­plje­no u na­sta­vi. Ve­ći­nom su to li­cen­ci­ra­na iz­da­nja. Sma­tram da je to po­slje­di­ca od­no­sa iz­da­va­ča, ko­ji­ma je lak­še da po­sje­ću­ju saj­mo­ve u ze­mlja­ma u okru­že­nju ili ino­stran­stvu i ot­ku­pe ne­ku sli­kov­ni­cu ili knji­gu za dje­cu ne­go da se po­tru­de, ras­pi­ta­ju se i za­in­te­re­su­ju za na­še stva­ra­o­ce. Vje­ru­jem da ima lju­di ko­ji se ba­ve pi­sa­njem za dje­cu ili bi­lo ko­jim stva­ra­la­štvom ko­je je upu­će­no naj­mla­đi­ma - ka­že Nik­če­vić.
To­kom stva­ra­nja, pri­zna­je on, naj­ne­si­gur­ni­ji je bio u ve­zi li­te­rar­nog di­je­la pri­če.
- Pri­čao sam sa lju­di­ma ko­ji pi­šu za dje­cu i ka­da sam od njih do­bio po­zi­tiv­nu po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju bio sam si­gur­ni­ji i od­lu­čio sam da to stvar­no tre­ba pre­zen­to­va­ti jav­no­sti. Ipak, i u toj si­tu­a­ci­ji bio mi je neo­p­ho­dan pod­strek da bih ak­tiv­no­sti pri­veo kra­ju. Sa­da, jed­no­stav­no re­če­no, ne mo­gu na­pra­vi­ti dis­tan­cu iz­me­đu Ili­je Nik­če­vi­ća či­ta­o­ca i auto­ra. To je te­ško. Naj­ve­ća dis­tan­ca ko­ju mo­že li­kov­njak, umjet­nik na­pra­vi­ti pre­ma svo­jim ra­do­vi­ma je­ste u ga­le­ri­ji. U ate­ljeu ih gle­dam sva­ki dan i ne mo­gu da na­pra­vim taj ko­rak una­zad, ni­ti sa ne­ke dis­tan­ce mo­gu da sa­gle­dam svoj rad – ka­že Nik­če­vić, do­da­ju­ći da je za­do­vo­ljan kraj­njim re­zul­ta­tom.O Nik­če­vi­će­vom dje­lu go­vo­ri­la je isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Lji­lja­na Ka­ra­džić , a ve­če je mo­de­ri­ra­la so­ci­o­log Mir­ja­na Po­po­vić.
Pro­je­kat su jed­nim di­je­lom po­dr­ža­li Op­šti­na Nik­šić kroz pro­gram su­fi­nan­si­ra­nja NVO za 2015. i Fon­da­ci­ja „Ća­no Ko­pri­vi­ca”.
L.N.

Ilu­stra­ci­ja ni­je boč­na di­sci­pli­na
Go­vo­re­ći o dje­lu Ili­je Nik­če­vi­ća na ovoj pro­mo­ci­ji, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Lji­lja­na Ka­ra­džić is­ta­kla je da je ovo ne­u­o­bi­ča­je­na kom­bi­na­ci­ja, jer autor pot­pi­su­je i tekst i ilu­stra­ci­ju.
- Ilu­stra­ci­ja se kod nas do­ži­vlja­va vi­še kao „boč­na” di­sci­pli­na, ali mo­ra­mo pri­zna­ti da ima vr­lo mo­ćan uti­caj, po­go­to­vo ka­da je ri­ječ o ilu­stra­ci­ji za dje­cu. Na­ža­lost, iz­da­va­či­ma škol­skih udž­be­ni­ka mno­go je jed­no­stav­ni­je da se od­lu­če na uvoz ne­go da an­ga­žu­ju ilu­stra­to­re iz Cr­ne Go­re, ka­za­la je Ka­ra­džić. Pod­sje­ća­ju­ći da vr­lo če­sto knji­ge iz dje­tinj­stva pam­ti­mo upra­vo po ilu­stra­ci­ja­ma, a ne sa­dr­ži­ni tek­sta, Ka­ra­dži­će­va ka­že da­je Nik­če­vić upra­vo svo­jim ilu­stra­ci­ja­ma uspio da nas pre­ne­se u no­vo, ne­ko ljep­še vri­je­me.