S ne­vje­ri­com smo pri­mi­li vi­jest da op­štin­ske vla­sti u Her­ceg No­vom na­mje­ra­va­ju da pro­mje­ne am­blem – grb op­šti­ne. Ne zbog to­ga što že­le mi­je­nja­ti po­sto­je­ći, već zbog to­ga što že­le is­ta­ći pi­ta­nje: ka­ko tre­ba da iz­gle­da rje­še­nje no­vog gr­ba? Ali, za­pra­vo, ovim pi­ta­njem op­štin­ska vlast sa­sta­vlje­na od pred­stav­ni­ka or­ga­ni­za­ci­je ''Iz­bor'' i De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta ja­sno po­ka­zu­je ko­joj ide­o­lo­ško-po­li­tič­koj ma­tri­ci za­pra­vo pri­pa­da. Evo ka­ko.
Op­šti­na Her­ceg No­vi je pro­iz­vod oku­pa­ci­o­nih po­li­tič­kih re­ži­ma Austri­je i Na­po­le­o­no­ve Fran­cu­ske s kra­ja 18. i po­čet­ka 19. vi­je­ka. Ove oku­pa­ci­je su, kao pr­ve ad­mi­ni­stra­tiv­no-po­li­tič­ke od­lu­ke uki­da­le To­palj­sku op­šti­nu osno­va­nu od­lu­kom mle­tač­kog du­žda Jo­va­na Kor­ne­ra 14. ju­la 1718. go­di­ne, osno­va­nu na za­htjev ži­te­lja Her­ceg No­vog ko­ji su u ve­li­kom mle­tač­ko-tur­skom ra­tu po či­ta­vom sre­di­šnjem Bal­ka­nu pod­ni­je­li ve­li­ke žr­tve na stra­ni hri­šćan­skog oruž­ja.
To­palj­ska op­šti­na pred­sta­vlja isto­rij­sko je­zgro her­ceg­nov­ske op­šti­ne. Ka­da se go­vo­ri o gr­bu, ta­da po­sto­ji sa­mo jed­no je­di­no rje­še­nje ko­je je sa­dr­ža­no u pe­ča­tu To­palj­ske op­šti­ne, a to je pe­čat Sve­tog Vaz­ne­se­nja Hri­sto­vog ko­ji je kao svoj pe­čat ko­ri­sti­la To­palj­ska op­šti­na-naj­sjaj­ni­ja isto­rij­ska te­ko­vi­na Her­ceg­no­vlja­na. I to u pe­ri­o­du naj­sna­žni­jeg eko­nom­skog i kul­tur­nog ra­sta ove op­šti­ne.
Di­le­mu mo­gu po­sta­vlja­ti sa­mo pred­stav­ni­ci op­šti­ne-vla­sto­dr­šci ko­ji o svo­joj op­šti­ni ne zna­ju ni­šta i ko­ji su su­štin­ski no­si­o­ci po­li­ti­ke dis­kon­ti­nu­i­te­ta ko­ja je u Ju­go­sla­vi­ji ostva­re­na re­vo­lu­ci­jom iz pe­ri­o­da Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ovo pi­ta­nje je za­pra­vo pi­ta­nje ko­je vo­di do isto­rij­skog čvo­ra i di­le­me: ho­će­mo li da smo mla­đi ne­go što je­smo? Ho­će­mo li da su te­me­lji na­še na­rod­ne i op­štin­ske zgra­de uko­pa­ni pli­će ne­go što za­pra­vo je­su? Ho­će­mo li da na­ša op­šti­na svoj isto­rij­ski po­če­tak na­la­zi u 1865. ili 1945. go­di­ni, ili 1718. go­di­ni ko­ji je da­tum za­pi­san u svim ve­li­kim ar­hi­vi­ma Sre­do­ze­mlja? Her­ceg No­vi-pre­sto­ni­ca kul­tu­re? Ko­je kul­tu­re? S ka­kvim to oso­be­nim pe­ča­tom? Oči­gled­no sa za­sta­vom De­se­te her­ce­go­vač­ke bri­ga­de. Oči­gled­no je da ovaj grad mo­že bi­ra­ti sa­mo iz­me­đu dva rje­še­nja, a da shod­no pri­ro­di svo­je vla­sti, omo­gu­će­ne 14. de­cem­bra 2014. go­di­ne, mo­že i mo­ra oda­bra­ti sa­mo ne­ko tre­će rje­še­nje. I ta­ko će bi­ti. Ta dva rje­še­nja su da­kle: 1) pred­sta­va Sve­tog Vaz­ne­se­nja Hri­sto­vog sa pe­ča­ta To­palj­ske op­šti­ne (1718.-1797.) i 2) za­sta­va (ako je sa­ču­va­na) De­se­te her­ce­go­vač­ke bri­ga­de pred­vo­đe­na ne­u­mr­lim Ti­tom.

Pi­še: Go­ran Ž. Ko­mar