Naj­sta­ri­ji pod­go­rič­ki hor, ko­ji dje­lu­je u okvi­ru Kul­tur­no-umjet­nič­kog dru­štva „Stan­ko Dra­go­je­vić”, pro­sla­vio je svoj 70. ro­đen­dan kon­cer­tom u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu. Hor ko­ji ba­šti­ni tra­di­ci­ju sta­rih pod­go­rič­kih vo­kal­nih an­sam­ba­la i pje­vač­kih dru­šta­va, ko­ja su eg­zi­sti­ra­la kra­jem 19. vi­je­ka, oku­pio je broj­nu pu­bli­ku i istin­ske po­klo­ni­ke hor­ske mu­zi­ke. No, u sa­li na­ci­o­nal­nog te­a­tra ma­lo je bi­lo zva­nič­ni­ka, ko­ji su uglav­nom po­sla­li te­le­gra­me po­dr­ške i če­stit­ke, ta­ko da ri­je­či Mi­ha­i­la Ba­nje­vi­ća, pred­sjed­ni­ka Uprav­nog od­bo­ra KUD-a, mo­žda i ne­će na­i­ći na od­jek ko­ji bi tre­ba­lo da ima­ju.
Pod­sje­ća­ju­ći na isto­ri­ju hor­skog pje­va­nja du­gu zva­nič­no 135 go­di­na, is­ti­ču­ći svi­je­tle mo­men­te u po­sto­ja­nju ovog ho­ra, broj­ne na­gra­de, pri­zna­nja, uspje­šna go­sto­va­nja, Ba­nje­vić se osvr­nuo i na ne­ve­se­lu sa­da­šnjost ka­da je u pi­ta­nju ma­te­ri­jal­na si­tu­a­ci­ja ovog dru­šva ko­je je ne­kad bro­ja­lo čak se­dam sek­ci­ja.
- Sa­da­šnja upra­va sa di­ri­gen­ti­ma i ho­ri­sti­ma po­ku­ša­va da stvo­ri nor­mal­ne uslo­ve funk­ci­o­ni­sa­nje. No, iako ozna­ča­va­mo iz­u­ze­tan ju­bi­lej mo­ra­mo sa­op­šti­ti da ima­mo ogrom­nih fi­nan­sij­skih pro­ble­ma. Ho­ću da vje­ru­jem da će Pod­go­ri­ca na­po­kon shva­ti­ti zna­čaj KUD „Stan­ko Dra­go­je­vić” i omo­gu­ći­ti ne­sme­tan rad, ka­ko se to ra­di u dru­gim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re – re­kao je Ba­nje­vić iz­me­đu osta­log.
Po­tom je usli­je­dio ljep­ši dio ovog kon­cer­ta, od­no­sno na­stup nji­ho­vih go­sti­ju, žen­skog ho­ra Umjet­nič­ke ško­le za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić” ko­jim je di­ri­go­va­la Zo­ja Đu­ro­vić i ho­ra Mu­zič­ke aka­de­mi­je sa Ce­ti­nja ko­jim je di­ri­go­va­la Alek­san­dra Kne­že­vić.
Na kra­ju, kao i na po­čet­ku, po­no­vo su na­stu­pi­li do­ma­ći­ni ru­ko­vo­đe­ni di­ri­gen­tom Ili­jom Dap­če­vi­ćem, ko­ji je na če­lu ho­ra „Stan­ko Dra­go­je­vić” već 25 go­di­na. Ovaj mi­ni ju­bi­lej di­ri­gen­ta na­gra­di­li su nje­go­vi ho­ri­sti pri­god­nim po­klo­nom, a pu­bli­ka tra­že­njem bi­sa za nje­go­vo di­ri­go­va­nje i pje­va­nje ho­ri­sta. Na­rav­no, at­mos­fe­ra ju­bi­le­ja, i hor­skog i lič­nog, emo­tiv­no je do­ta­kla Dap­če­vi­ća.
- Ka­žu mi ho­ri­sti da sam sve mla­đi, a la­ko je s nji­ma bi­ti mlad. S nji­ma se ni ne mo­že osta­ri­ti – ka­že Dap­če­vić na kon­sta­ta­ci­ju da je ovo „tek, pr­vih 25 lje­ta sa ovim ho­rom”.
Ka­ko ka­že re­per­to­ar su pa­žlji­vo bi­ra­li. Na­i­me, sa­kral­ne kom­po­zi­ci­je, pra­vo­slav­ne i ri­mo­ka­to­lič­ke du­hov­ne mu­zi­ke, iz­ve­li su u ovom pri­li­kom u su­sret bla­gim da­ni­ma Bo­ži­ća, ali i kao pod­sjet­nik na nji­hov kon­cert po­čet­kom 2015. Ta­ko­đe, do­da­je Dap­če­vić, od­lu­či­li su da iz­ve­du Mo­kranj­če­vu kom­po­zi­ci­ju „Te­be Bo­ga hva­lim” jer su za nju svo­je­vre­me­no bi­li na­gra­đe­ni Gran pri­jem In­ter­na­ci­on­la­nih hor­skih sve­ča­no­sti. I pje­sma Bo­ra Ta­min­dži­ća na­šla se na re­per­to­a­ru jer su i za nju svo­je­vre­me­no bi­li na­gra­đe­ni.Ž.J.


Opa­snost od ga­še­nja

I di­ri­gent, slič­no pred­sjed­ni­ku UO Ba­nje­vi­ću, ka­že da bi mu bi­lo žao da se zbog ne­kih tri­vi­jal­nih sred­sta­va i raz­lo­ga uga­si ovaj hor.
- Ovaj hor, iako ama­ter­ski, zvu­či vr­lo pro­fe­si­o­nal­no. Za­to je šte­ta da se grad­ski oci, pri­vred­ni­ci, pa i dr­ža­va, ne osvr­nu na nje­ga. Pod­sje­tio bih na vri­je­me ka­da su po­sto­ja­li ne­ki SIZ-ovi, da je ovaj hor po­sti­zao ve­li­ke re­zul­ta­te. Sa­da smo ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja. To je pro­blem. Pa, ako je već ta­ko, ba­rem bi­smo mo­ra­li bi­ti pro­gla­še­ni or­ga­ni­za­ci­jom od po­seb­nog in­te­re­sa za grad i dr­ža­vu, i da se na­đu ne­ka, ba­rem mi­ni­mal­na sred­stva za funk­ci­o­ni­sa­nje. Na­ma bi bi­lo do­volj­no od 25 do 30 hi­lja­da eura go­di­šnje, ka­ko bi­smo ku­pi­li no­te, gar­de­ro­bu, pla­ti­li di­ri­gen­ta, skre­ta­ra itd. Ta­da bi­smo mo­žda lak­še pro­na­la­zi­li i spo­ne­zo­re da nam po­mog­nu oko go­sto­va­nja u ino­stran­stvu, ot­kud do­bi­ja­mo po­zi­ve – ka­že Dap­če­vić. Na kra­ju, po­ru­ču­je da upr­kos sve­mu „gu­ra­ju da­lje, i da pje­sme ne­će fa­li­ti”.