Autor: Vla­di­mir Gli­go­rov




Evrop­ska ko­mi­si­ja je ob­ja­vi­la naj­no­vi­ji iz­vje­štaj o na­pret­ku ze­ma­lja kan­di­da­ta za član­stvo. Struk­tu­ra iz­vje­šta­ja je ne­što iz­mi­je­nje­na, s tim da se vi­še po­la­že na ta­ko­zva­ne fun­da­men­tal­ne kri­te­ri­ju­me, ali sam sa­dr­žaj je ostao ma­nje-vi­še isti. Na­rav­no, osnov­no je da li se i u ko­joj mje­ri is­pu­nja­va­ju kri­te­ri­ju­mi iz Ko­pen­ha­ge­na, gdje se sa­da ocje­nju­je, opi­sno, na­pre­dak.
No, opet, to do­ne­kle olak­ša­va po­re­đe­nje ze­ma­lja po to­me gdje se ko­ja od njih na­la­zi, ali uglav­nom sve se na­la­ze ili na po­čet­ku is­pu­nje­nja uslo­va ili ih umje­re­no is­pu­nja­va­ju. Na­pret­ka sva­ka­ko ima uto­li­ko što se na­ja­vlju­je po­če­tak otva­ra­nja po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma sa Sr­bi­jom, a u pro­te­kloj go­di­ni su pot­pi­sa­ni i spo­ra­zu­mi o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju s Ko­so­vom i Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, a s Al­ba­ni­jom je na­ja­vljen po­če­tak pre­go­vo­ra. Pro­ces, da­kle, na­pre­du­je, ali ve­o­ma spo­ro. A ta­ko će bi­ti i ubu­du­će.
Pri­je sve­ga za­to što se, ko­li­ko se mo­že za­klju­či­ti iz iz­vje­šta­ja, ka­ko zbir­nog ta­ko i onih po ze­mlja­ma, ni­ko­me po­seb­no ne žu­ri. Ne sa­mo Evrop­skoj ko­mi­si­ji, već ni ze­mlja­ma kan­di­da­ti­ma, jer se ni­jed­na ne is­ti­če u br­zi­ni ko­jom pri­la­go­đa­va svo­je usta­no­ve i re­for­mi­še pri­vre­du ka­ko bi se uskla­di­li sa Uni­jom či­jem član­stvu te­že.
Naj­bo­lje ocje­ne, ka­da je ri­ječ o uskla­đe­no­sti sa za­ko­no­dav­stvom Evrop­ske uni­je, do­bi­la je, kao i pret­hod­nih go­di­na, Ma­ke­do­ni­ja, jer se ka­že da je ono uz­na­pre­do­va­lo i da je, ukup­no gle­da­no, čak do­bro. Ko­mi­si­ja i ove go­di­ne pred­la­že ot­po­či­nja­nje pre­go­vo­ra, uslo­vlja­va taj po­če­tak is­pu­nje­njem po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma o odr­ža­va­nju pri­je­vre­me­nih iz­bo­ra i odr­ža­va­njem sa­mih iz­bo­ra u apri­lu sle­de­će go­di­ne, a ka­že i da je po­treb­no hit­no po­sti­ći do­go­vor o ime­nu ove dr­ža­ve, ali se ne ka­že šta će Evrop­ska uni­ja uči­ni­ti da do tog do­go­vo­ra do­đe. Ne ka­že se ni ko­ji je po­želj­ni ili oče­ki­va­ni is­hod tog do­go­vo­ra, gdje je za­pra­vo Evrop­ska uni­ja jed­na od stra­na u spo­ru i to, mo­glo bi se re­ći, na obje stra­ne. Jer, ri­ječ je o do­go­vo­ru Grč­ke, ze­mlje čla­ni­ce, sa Ma­ke­do­ni­jom, ze­mljom kan­di­da­tom za član­stvo. Pri­rod­no bi bi­lo da po­sto­ji ne­ki me­ha­ni­zam unu­tar Evrop­ske uni­je ko­ji bi obez­bje­đi­vao, ako ni­šta dru­go, bar ulo­gu po­sred­ni­ka Evrop­skoj ko­mi­si­ji, ali to oči­gled­no ni­je slu­čaj. Usled če­ga ne bi tre­ba­lo oče­ki­va­ti da će i ovo­ga pu­ta pre­po­ru­ka ko­mi­si­je o po­čet­ku pre­go­vo­ra bi­ti pri­hva­će­na.
Ka­da je ri­ječ o dru­gim spo­ro­vi­ma me­đu ze­mlja­ma kan­di­da­ti­ma, po­ten­ci­jal­nim ili stvar­nim, Evrop­ska ko­mi­si­ja či­ni na­po­re da po­sre­du­je u nji­ho­vim me­đu­sob­nim ili unu­tra­šnjim su­ko­bi­ma. Ka­da je ri­ječ o ovom pr­vom, naj­va­žni­ji je Bri­sel­ski pr­o­ces ko­ji bi tre­ba­lo da obez­bi­je­di traj­nu nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va. U srp­skoj jav­no­sti po­sto­ji ne­spo­ra­zum oko ovog pro­ce­sa i nje­go­vog sta­tu­sa, jer se ne za­ne­ma­ru­je či­nje­ni­ca da je Ko­so­vo od sa­mog po­čet­ka pro­ce­sa sta­bi­li­za­ci­je i pri­dru­ži­va­nja, ko­jim sve ze­mlje idu pu­tem član­stva u Evrop­sku uni­ju, da­kle da je od sa­mog po­čet­ka to­ga pro­ce­sa bi­lo uze­to kao sa­mo­stal­na po­li­tič­ka či­nje­ni­ca. Ne­za­vi­snost je do­šla znat­no ka­sni­je, ali ni­ka­da ni­je bi­lo ne­ja­sno­će oko to­ga da Ko­so­vo ide sa­mo­stal­no pu­tem evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Bri­sel­skim se pro­ce­som sa­mo omo­gu­ća­va i Sr­bi­ji i Ko­so­vu da ta­ko­re­ći raz­gra­ni­če nad­le­žno­sti ka­ko bi mo­gli da se ospo­so­be u prav­nom i po­li­tič­kom smi­slu da is­pu­nja­va­ju uslo­ve. Ta­ko, re­ci­mo, Ko­so­vo mo­ra da ima kon­tro­lu nad gra­ni­com ka­ko bi ima­lo tr­go­vač­ke spo­ra­zu­me sa su­sje­di­ma, što je ono što se do­ga­đa u okvi­ru re­gi­o­nal­nog spo­ra­zu­ma o slo­bod­noj tr­go­vi­ni (CEF­TA) i sa­da skla­pa­njem ugo­vo­ra o li­be­ra­li­za­ci­ji tr­go­vi­ne sa Evrop­skom uni­jom.
A isto va­ži i za sve dru­ge nad­le­žno­sti, ta­ko da se pro­ce­som nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa po­sred­stvom Bri­se­la obez­bje­đu­ju uslo­vi da ne sa­mo Ko­so­vo, već i Sr­bi­ja mo­že da pre­u­zi­ma oba­ve­ze u od­no­su na Evrop­sku uni­ju ko­je mo­že i da is­pu­ni. Iz­vje­štaj sto­ga is­ti­če po­tre­bu na­stav­ka Bri­sel­skog pro­ce­sa, a i ci­je­ni da su do­sa­da­šnji do­go­vo­ri do­volj­ni da se ot­poč­ne sa otva­ra­njem po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma sa Sr­bi­jom. Bu­du­ći da se sa­da po­seb­na pa­žnja po­sve­ću­je naj­va­žni­jim obla­sti­ma, po­što­va­nje pra­va i iz­grad­nja prav­ne dr­ža­ve su na pr­vom mje­stu. Tu se po­mi­nje po­tre­ba pro­mje­ne Usta­va Sr­bi­je, što opet zna­či da ne bi tre­ba­lo oče­ki­va­ti ne­ko na­ro­či­to ubr­za­nje pre­go­vo­ra, jer će bi­ti po­treb­na sa­gla­snost u Sr­bi­ji oko iz­mje­ne za­ko­na i po­seb­no Usta­va, a ni­je ja­sno ho­će li je bi­ti.
Ko­mi­si­ja sa­vje­tu­je Cr­noj Go­ri da ras­pra­ve vo­di u Skup­šti­ni, a ne na uli­ci, po­seb­no ne na­sil­nim sred­stvi­ma. Dru­go se ni­je ni mo­glo oče­ki­va­ti. Ko­mi­si­ja uka­zu­je na po­tre­bu pri­mje­ne iz­bor­nog za­ko­na, po­seb­no ka­da je ri­ječ o bi­rač­kim spi­sko­vi­ma, što je ta­ko­đe u skla­du sa oče­ki­va­nji­ma. Iz to­na se mo­že za­klju­či­ti da se oče­ku­je de­mo­krat­sko ra­zr­je­še­nje tre­nut­nih spo­ro­va oko le­gi­tim­no­sti cr­no­gor­ske vla­sti, što zna­či da se oče­ku­je da se Vla­da mi­je­nja na iz­bo­ri­ma.
Ocje­ne o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ni­su raz­li­či­te od onih ko­je su iz­no­še­ne i ra­ni­je. I ina­če, ka­da je ri­ječ o su­štin­skim pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju sve ze­mlje, na­pret­ka uglav­nom ne­ma. Ko­mi­si­ja ne po­ka­zu­je ne­ku sprem­nost da se mno­go ak­tiv­ni­je an­ga­žu­je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, ma­da je ja­sno da bi ta ze­mlja mo­gla mo­žda i br­že da na­pre­du­je od dru­gih ka­da se uzme u ob­zir ko­li­ko je sred­sta­va i ener­gi­je utro­še­no u to da se po­li­tič­ki i eko­nom­ski sta­bi­li­zu­je. Ali, ne­ma na­zna­ka o ne­koj po­ve­ća­noj in­ter­ven­ci­ji u po­li­tič­ka kre­ta­nja u ovoj ze­mlji. Ko­li­ko se njoj žu­ri, to­li­ko br­zo će se pro­ces i od­vi­ja­ti.
U iz­vje­šta­ju se uglav­nom ko­ri­sti ocje­na umje­ren uspjeh ka­da je ri­ječ o eko­nom­skim uslo­vi­ma. Ipak, ve­ći­na ze­ma­lja bi tre­ba­lo da ostva­ri rast oko 2 od­sto ili vi­še u ovoj i na­red­nim go­di­na­ma, osim Sr­bi­je gdje se oče­ku­je rast od 7 od­sto (u je­se­njoj prog­no­zi Evrop­ske ko­mi­si­je). Isto oče­ku­je i MMF. Ovo uglav­nom na osno­vu ve­o­ma rđa­vog dru­gog po­lu­go­di­šta pro­šle go­di­ne, usled če­ga dru­ga po­lo­vi­na ove go­di­ne osta­vlja po­zi­tiv­ni­ji uti­sak. No, pri­vred­ni na­pre­dak ko­ji se prog­no­zi­ra za sle­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na dje­lu­je ve­o­ma spo­ro ako se uzme u ob­zir ve­o­ma ni­ska sto­pa za­po­sle­no­sti i vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, ko­je Ko­mi­si­ja u svo­jim iz­vje­šta­ji­ma na­rav­no to za­pa­ža. Po­la­že se na­da u Ber­lin­ski pro­ces i po­ve­ća­na ula­ga­nja u re­gi­o­nal­nu in­fra­struk­tu­ru, ali ne­ma kon­kret­nih pri­mje­ra o to­me gdje se ti pla­no­vi ostva­ru­ju. I to, da­kle, ide spo­ro.Pe­šča­nik.net