Pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić iz­ja­vio je da je pr­vi za­da­tak svih, po­sli­je Pa­ri­za, ali i Bej­ru­ta, da se za­u­sta­vi mr­žnja i po­ru­čio da či­tav svi­jet mo­ra da na­đe na­čin da se iz­bo­ri s te­ro­ri­zmom i osi­gu­ra nor­ma­lan i bez­bje­dan ži­vot svih lju­di, ka­ko onih u Pa­ri­zu, ta­ko i onih u Si­ri­ji.
Vu­čić je, u autor­skom tek­stu u li­stu „Alo”, ci­ti­ra­ju­ći ri­je­či pro­ro­ka Mu­ha­me­da, is­ta­kao da Sr­bi­ja, kroz ko­ju je pro­šlo sto­ti­ne hi­lja­da iz­bje­gli­ca, to po­ku­ša­va da ra­di od onog tre­nut­ka ka­da su se, dr­že­ći dje­cu i za­ve­žlja­je u ru­ka­ma, na nje­nim gra­ni­ca­ma po­ja­vi­le pr­ve žr­tve iste po­ša­sti ko­ja je na­pa­la Pa­riz.
„Ni­ka­kva po­dje­la na bo­lje i lo­ši­je ni­je pri­hva­tlji­va. Arap ne­ma pred­no­sti nad ne-Ara­pom ni­ti ne-Arap nad Ara­pom! Bi­je­lac ni­je bo­lji od crn­ca ni­ti cr­nac od bi­jel­ca. Je­di­no što je va­žno je­ste bo­go­bo­ja­znost i lič­ni kva­li­tet. Bo­ja i vje­ro­va­nje ne igra­ju ni­ka­kvu ulo­gu”, ci­ti­rao je Vu­čić ri­je­či pro­ro­ka Mu­ha­me­da iz­go­vo­re­ne mno­go pri­je 26. av­gu­sta 1789. go­di­ne i De­kla­ra­ci­je o pra­vi­ma čo­vje­ka i gra­đa­ni­na, ko­ja je pro­kla­mo­va­la, su­štin­ski, isto – da se „lju­di ra­da­ju i ži­ve slo­bod­no i jed­na­ki u pra­vi­ma”.
Pre­ma ri­je­či­ma srp­skog pre­mi­je­ra, i te pro­ro­ko­ve ri­je­či su do­kaz da se, pri­je tri da­na, u Pa­ri­zu, ni­su su­ko­bi­li islam i ci­vi­li­za­cij­ske vri­jed­no­sti na­sta­le u Fran­cu­skoj re­vo­lu­ci­ji, ne­go, upra­vo su­prot­no, da su tog pet­ka sve re­li­gi­je i sve vri­jed­no­sti bi­le žr­tve be­smi­sle­nog te­ro­ra, oslo­bo­đe­nog sva­ke vje­re, a naj­vi­še one u ži­vot, prav­du i jed­na­kost.
„I mi­slim da je to pr­va stvar ko­ju, po­sli­je naj­i­skre­ni­jeg sa­u­če­šća žr­tva­ma, Fran­cu­skoj i ci­je­lom svi­je­tu, tre­ba da­nas re­ći”, re­kao je Vu­čić.
On je do­dao da je sva­ko ko po­ku­ša da kri­vi­cu za pa­ri­sku tra­ge­di­ju is­ko­ri­sti za ši­re­nje mr­žnje pre­ma Mu­sli­ma­ni­ma i isla­mu na istom, kr­va­vom pu­tu, kao i oni ko­ji su pu­ca­li na ne­du­žne lju­de u pa­ri­skom kam­bo­džan­skom re­sto­ra­nu, ili na po­sje­ti­o­ce kon­cer­ta u dvo­ra­ni „Ba­ta­klan”.
„Za­u­sta­vi­ti mr­žnju, to je pr­vi za­da­tak, svih nas, po­sli­je Pa­ri­za, ali i Bej­ru­ta. Isto­vre­me­no, či­tav svi­jet mo­ra da na­đe na­čin da se iz­bo­ri s te­ro­ri­zmom i da osi­gu­ra nor­ma­lan i bez­bje­dan ži­vot svih lju­di. I onih u Pa­ri­zu i onih u Si­ri­ji”, re­kao je Vu­čić.
Vu­čić je u autor­skom tek­stu do­dao i: „Ho­će­mo da ži­vi­mo u nor­mal­noj, pri­stoj­noj i sta­bil­noj ze­mlji. Ho­će­mo da se ra­zu­mi­je­mo i ra­di­mo sa su­sje­di­ma, Bo­šnja­ci­ma i Mu­sli­ma­ni­ma, i svi­ma osta­li­ma. Da ra­di­mo, ra­ste­mo, da se ni­če­ga ne pla­ši­mo i da omo­gu­ći­mo da se nas ni­ko ni­ka­da vi­še ne pla­ši. To je, na kra­ju, ide­al svih re­li­gi­ja. I Bi­bli­ja i Ku­ran ci­je­ne ži­vot i ci­je­ne rad u is­toj mje­ri kao i sve de­kla­ra­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, jed­na­ko­sti, slo­bo­di i ne­za­vi­sno­sti, na­sta­le kra­jem 18. vi­je­ka, u vre­me stva­ra­nja no­vog po­ret­ka”.
Je­di­na raz­li­ka je u to­me, do­dao je, što su slo­bo­da i jed­na­kost, pra­vo na ži­vot i rad, u jed­nom slu­ča­ju dio bo­žan­skog, a u dru­gom – pri­rod­nog pra­va.
M.Nj.


Po­sla­ni­ci oda­li po­štu žr­tva­ma

Po­sla­ni­ci Skup­šti­ne Sr­bi­je ju­če su na po­čet­ku za­sje­da­nja mi­nu­tom ću­ta­nja oda­li po­štu žr­tva­ma te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Pa­ri­zu.
U Pa­ri­zu je u te­ro­ri­stič­kom na­po­du, u pe­tak, po­gi­nu­lo oko 130 lju­di, a vi­še sto­ti­na je po­vri­je­đe­no. Me­đu po­vri­je­đe­ni­ma su i dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je.