Vla­da Cr­ne Go­re ob­ma­nu­la je jav­nost da su pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta na­kon jav­ne ras­pra­ve uče­stvo­va­li u pri­pre­mi Pred­lo­ga za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru kao i da je po­stig­nu­ta sa­gla­snost o tek­stu pred­lo­že­nog ak­ta iako se zna da u 2015. go­di­ni ni­je odr­ža­na ni­jed­na sjed­ni­ca rad­ne gru­pe ko­ja je ra­di­la na tom do­ku­men­tu. Da sa­gla­snost ni­je po­stig­nu­ta svje­do­če i pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta, ko­ji su vi­še pu­ta ape­lo­va­li da se pred­log za­ko­na po­vu­če iz pro­ce­du­re, jer je jed­no­stran i do­ne­sen je bez nji­ho­vog uče­šća.
U iz­vje­šta­ju o jav­noj ras­pra­vi, ko­ji je ob­ja­vljen 5. no­vem­bra Vla­da je kon­sta­to­va­la da je Pred­log za­ko­na usa­gla­šen sa pred­stav­ni­ci­ma Sa­ve­za sin­di­ka­ta (SSCG) i Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USSCG).
Rad­na gru­pa ko­ja je bi­la an­ga­žo­va­na na iz­ra­di Pred­lo­ga za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru sa­sta­la se po­sled­nji put kra­jem de­cem­bra pro­šle go­di­ne, a rad­na ver­zi­ja ovog ak­ta u vr­lo bit­nim seg­men­ti­ma zna­čaj­no se raz­li­ku­je od tek­sta ko­ji je ob­ja­vi­la Vla­da.
U me­đu­vre­me­nu ni­je do­šlo ni do usa­gla­ša­va­nja pred­lo­ga za­ko­na iz­me­đu pred­stav­ni­ka sin­di­ka­ta i vla­sti, a pre­se­dan je i da se je­dan za­kon ko­ji se ti­če pra­va rad­ni­ka, od­no­sno za­ra­da, pr­vo­bit­no ne utvr­di na So­ci­jal­nom sa­vje­tu, ko­ji je kon­sti­tu­i­san u tu svr­hu.
Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (USSCG) Zvon­ko Pa­vi­će­vić, član rad­ne gru­pe, sa­op­štio je da su na So­ci­jal­nom sa­vje­tu iz­ni­je­li pri­mjed­be jer ni­je do­šlo do usa­gla­ša­va­nja ver­zi­je za­ko­na. On je ka­zao da mu ni­je po­zna­to za­što rad­na gru­pa u ovoj go­di­ni ni­je na­sta­vi­la sa ra­dom na tom ak­tu. Zbog to­ga, ka­ko je ka­zao, sa­da ima­ju pri­mjed­be na pred­log za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru ko­ji je utvr­di­la Vla­da.
– Ima­mo pri­mjed­bi i tra­ži­li smo da se Pred­log za­ko­na po­vu­če sve dok ne pro­đe So­ci­jal­ni sa­vjet i even­tu­al­no za­jed­nič­ka ko­mi­si­ja po­no­vo sa­gle­da stva­ri na ko­je smo mi uka­za­li i ko­je se raz­li­ku­ju od ver­zi­je ko­ja je po­šla iz Vla­de kao pred­log za­ko­na – ka­zao je Pa­vi­će­vić za „Dan”.
Sin­di­ka­ti pro­svje­te i zdrav­stva se, ka­ko ob­ja­šnja­va, ni­je­su ni pre­po­zna­li u pred­lo­že­nom za­ko­nu, a on se vi­še ba­vi dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma, funk­ci­o­ne­ri­ma... Pa­vi­će­vić je na­po­me­nuo da će se pra­va zdrav­stve­nih rad­ni­ka i pro­svje­ta­ra naj­vje­ro­vat­ni­je re­gu­li­sa­ti ko­lek­tiv­nim ugo­vo­ri­ma. Na­vo­di ka­ko ni­je si­gu­ran zbog če­ga je do­šlo do za­sto­ja u ra­du rad­ne gru­pe ko­ja je ra­di­la na pri­pre­mi ovog za­ko­na.
– Znam da So­ci­jal­ni sa­vjet od mar­ta ove go­di­ne do­sad ni­je funk­ci­o­ni­sao, a valj­da je nji­ho­vo oprav­da­nje da ni­je bi­lo So­ci­jal­nog sa­vje­ta. Po­sli­je po­la go­di­ne je po­čeo po­no­vo da ra­di – do­da­je on.
Pa­vi­će­vić je na­gla­sio ka­ko je prak­sa da sva­ki put ka­da se ra­di o ne­kom za­ko­nu ko­ji se od­no­si na pra­va rad­ni­ka, što je­ste ovaj akt, da pr­vo pro­đe So­ci­ja­li sa­vjet.
Iako je u rad­noj ver­zi­ji za­ko­na ko­ji je rad­na gru­pa utvr­di­la 29. de­cem­bra pro­šle go­di­ne na­ve­de­no da će funk­ci­o­ne­ri go­di­nu da­na po pre­stan­ku funk­ci­je pri­ma­ti na­kna­du u vi­si­ni za­ra­de ko­ju su ima­li u po­sled­njem mje­se­cu ra­da, Vla­da je pro­ci­je­ni­la da to ni­je do­volj­no do­bra pri­vi­le­gi­ja. Pred­lo­že­nim za­ko­nom ta­kvo pra­vo da­to je na dvi­je go­di­ne.
Ak­tom ko­ji je utvr­di­la Vla­da mi­mo kon­sul­ta­ci­ja sa sin­di­ka­ti­ma po­ve­ća­ni su i ko­e­fi­ci­jen­ti za za­ra­de za­po­sle­nih, uglav­nom funk­ci­o­ne­ra i pred­sjed­ni­ka i gra­do­na­čel­ni­ka op­šti­na. Iako je rad­na gru­pa utvr­di­la da kri­te­ri­ju­mi za pred­sjed­ni­ke i gra­do­na­čel­ni­ke op­šti­na bu­du 15 (za lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ko­je ima­ju do 10.000 sta­nov­ni­ka), 17 (od 10.000 do 50.000 sta­nov­ni­ka), 20 (od 50.000 do 100.000) i 23 (pre­ko 100.000), u Vla­di­nom pred­lo­gu je dru­ga­či­je. Naj­ma­nji ko­e­fi­ci­jent (za op­šti­ne do 10.000 sta­nov­ni­ka) je 18, a naj­vi­ši 25 (pre­ko 100.000).
Da su Vla­di­nim za­ko­nom pri­vi­le­go­va­ni sa­mo funk­ci­o­ne­ri, po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca što su ko­e­fi­ci­jen­ti po­ve­ća­ni i za čel­ni­ke dr­ža­ve i osta­lih gra­na vla­sti. Pred­sjed­ni­ku dr­ža­ve ko­e­fi­ci­jent je po­ve­ćan za dva, pa sad iz­no­si 32, dok je rad­na gru­pa ko­ja je ra­di­la na za­ko­nu pred­la­ga­la 30. Ko­e­fi­ci­jent je za dva po­ve­ćan i po­sla­ni­ci­ma (pre­ma pred­lo­gu za­ko­na iz­no­si 26), za je­dan pred­sjed­ni­ku Ape­la­ci­o­nog su­da i di­rek­to­ru Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB). Su­di­ja­ma Ape­la­ci­o­nog, Uprav­nog, Vi­šeg su­da, za­mje­ni­ci­ma za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da i imo­vin­sko-prav­nih in­te­re­sa i dr. pre­dla­gan je ko­e­fi­ci­jent 22, dok sa­da iz­no­si 23. Ne­znat­no su po­ve­ća­ni ko­e­fi­ci­jen­ti za dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke iz gru­pe po­slo­va „D” (sa­mo­stal­nim, vi­šim, sa­vjet­ni­ci­ma, na­čel­ni­ci­ma i dr) u od­no­su na pred­log rad­ne gru­pe.
A.T.


Jed­no­stra­ni do­ku­ment

Pred­stav­ni­ci Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta i Sa­ve­za sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (SSCG) ra­ni­je su za­tra­ži­li po­vla­če­nje iz pro­ce­du­re pred­lo­ga za­ko­na ko­ji je utvr­di­la Vla­da, jer je, ka­ko su oci­je­ni­li, ura­đen jed­no­stra­no i bez nji­ho­vog uče­šća. Uka­za­no je da za­kon pred­sta­vlja i udar na 59.000 za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru i da su nji­me pot­pu­no ig­no­ri­sa­ni zdrav­stvo i pro­svje­ta.


Dok­to­ri de­gra­di­ra­ni

Sin­di­kat dok­to­ra me­di­ci­ne Cr­ne Go­re oci­je­nio je da Pred­log za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru do­ni­jet na­kon usvo­je­nog Pred­lo­ga za­ko­na o zdrav­stve­noj za­šti­ti pred­sta­vlja još jed­no u ni­zu za­kon­skih rje­še­nja ko­je dok­to­re do­vo­di u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj u od­no­su na osta­le za­po­sle­ne ko­ji se fi­nan­si­ra­ju iz bu­džet­skih sred­sta­va.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne Cr­ne Go­re dr Mi­le­na Po­po­vić uka­za­la je da je pred­lo­gom za­ko­na dok­to­ri­ma me­di­ci­ne, ko­ji čak ni­je­su ni pre­po­zna­ti kao po­seb­na ka­te­go­ri­ja, do­di­je­ljen ko­e­fi­ci­jent iz­me­đu 6 i 8.20.
– S dru­ge stra­ne, isti za­kon sta­vlja u po­volj­ni­ji po­lo­žaj ne­ke dru­ge pro­fe­si­je kao na pri­mjer sud­sku i tu­ži­lač­ku – uka­za­la je Po­po­vi­će­va.