NIK­ŠIĆ- Mje­sna za­jed­ni­ca Sta­ra va­roš, sa oko pet hi­lja­da sta­nov­ni­ka, naj­sta­ri­ja je, a ujed­no i naj­u­gro­že­ni­ja i naj­ne­ra­zvi­je­ni­ja na pod­ruč­ju nik­šić­ke op­šti­ne. I po­red to­ga što je od cen­tra gra­da uda­lje­na sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra, uli­ca­ma Sta­re va­ro­ši go­to­vo je ne­mo­gu­će pro­ći od lo­kvi i uto­nu­ća as­fal­ta, kao i od sme­ća i ne­pri­jat­nog mi­ri­sa ko­ji se ši­ri zbog ne­ri­je­še­nog pi­ta­nja at­mos­fer­ske i fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je. Iako su se Sta­ro­va­ro­ša­ni na­da­li da će re­kon­struk­ci­jom uli­ce pro­blem bi­ti ri­je­šen, to se ni­je de­si­lo. Na pu­tu do ško­le i na­trag ma­li­ša­ni su pri­nu­đe­ni da pre­ga­ze kroz je­ze­ro ko­je se stva­ra na uli­ci. Mje­šta­ni Sta­re Va­ro­ši sa sje­tom se pri­sje­ća­ju ovog ne­kad naj­ljep­šeg di­je­la gra­da, po ko­me je Nik­šić bio pre­po­zna­tljiv, kao i ta­mo­šnjeg iz­le­ti­šta Bla­ce ko­je je naj­ljep­še u Cr­noj Go­ri i s či­jih iz­vo­ra se grad u su­šnom pe­ri­o­du snab­di­je­vao vo­dom, a ko­je je po­sled­njih go­di­na pre­tvo­re­no u de­po­ni­ju ra­zno­ra­znog ot­pa­da. Sta­ri­ji mje­šta­ni s no­stal­gi­jom se pri­sje­ća­ju sa­sta­ja­li­šta na ko­ji­ma se omla­di­na oku­plja­la na­kon ško­le, me­đu ko­ji­ma bu­na­ra „Pa­ši­na­ca” i mno­gih dru­gih. Ko­li­ko je ovo na­se­lje zna­čaj­no za grad pod Tre­bje­som po­ka­za­telj je da se tu na­la­zi i utvr­đe­nje Be­dem, tvr­đa­va tur­skog be­ga Mu­šo­vi­ća, je­dan od isto­rij­skih spo­me­ni­ka. Iz­nad na­se­lja pro­la­zi i re­gi­o­nal­ni put ko­ji Nik­šić po­ve­zu­je sa Re­pu­bli­kom Srp­skom i sje­ve­rom Cr­ne Go­re. Ali, sve to ni­je na­tje­ra­lo grad­sk­o­ce da po­ka­žu ma­lo vi­še bri­ge za taj dio op­šti­ne.
Mi­le­va Ra­do­vić u Sta­roj va­ro­ši ži­vi 33 go­di­ne i, ka­ko ka­že, ovo na­se­lje je iz­gu­bi­lo du­šu.
-U sva­ki dio gra­da ula­že se ko­li­ko- to­li­ko, je­di­no u Sta­roj va­ro­ši ni­šta. Na sve stra­ne je sme­će. In­fra­struk­tu­ra je ja­ko lo­ša. Elek­tro­mre­ža do­tra­ja­la, baš kao i vo­do­vod­na mre­ža. Ovaj dio gra­da je za­po­sta­vljen. To je ža­lo­sno, s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da nas od cen­tra gra­da di­je­li Bu­le­var Vu­ka Mi­ću­no­vi­ća- ka­že Ra­do­vi­će­va.
Ona na­gla­ša­va da bi nad­le­žne lo­kal­ne slu­žbe hit­no tre­ba­lo da se po­za­ba­ve uslo­vi­ma ži­vo­ta u tom di­je­lu gra­da.
-Ne sje­ćam se kad je po­sled­nji put ne­što ulo­že­no u ovo na­se­lje, osim re­kon­struk­ci­je Be­de­ma pri­je de­se­tak go­di­na, a taj dio na­se­lja opet je za­pu­šten kao da ni­kad ni­šta ni­je ura­đe­no. S naj­ma­njom gr­mlja­vi­nom do­la­zi do pa­da na­po­na, a vo­do­vod­na mre­ža je do­tra­ja­la. Što se ti­če re­kon­struk­ci­je uli­ce u du­ži­ni od 800 me­ta­ra, mi­slim da je taj po­sao tra­lja­vo ura­đen. Da ni­je­smo iz­gra­di­li sep­tič­ku ja­mu i na­pra­vi­li dre­na­žu, do ku­će ni­je­smo mo­gli do­ći bez ri­ba­r­skih či­za­ma, pri­li­kom naj­ma­njih ki­ša. Ni na­kon re­kon­struk­ci­je uli­ce sta­nje ni­šta ni­je bo­lje- do­da­je Ra­do­vi­će­va.
Na­ser Ba­ša u Sta­roj va­ro­ši ži­vi 35 go­di­na i is­ti­če da se u tom pe­ri­o­du ma­lo šta pro­mi­je­ni­lo, a ula­ga­nja su bi­la ne­znat­na.
-Je­di­no je ne­što ra­đe­no po pi­ta­nju rje­ša­va­nja at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je, ali je i taj po­sao dje­li­mič­no od­ra­đen. Još uvi­jek ima­mo pro­blem to­kom pro­lje­ća i s je­se­ni, ta­da uli­ca po­pla­vi, a vo­da se sli­va u na­ša dvo­ri­šta i uvi­re u ku­će. Uz to, šaht u bli­zi­ni mo­je ku­će vra­ća vo­du umje­sto da je pri­ma pa vo­da iz­bi­ja kao iz fon­ta­ne. Re­kon­struk­ci­jom Be­de­ma či­tav taj pro­stor je iz­be­to­ni­ran, pa se vo­da sli­va niz zi­di­ne sta­rog gra­da i pla­vi na­se­lje, ta­ko da sta­nov­ni­štvo tr­pi po­sle­di­ce, ka­že Ba­ša.
On is­ti­če da su ma­le šan­se za opo­ra­vak tog di­je­la gra­da je je po­li­ti­ka umi­je­ša­la pr­ste i u obi­čan ži­vot.
-Umje­sto da gra­đa­ni, pa i oni ko­ji su na po­lo­ža­ju raz­mi­šlja­ju o do­bro­bi­ti svih oni se ba­ve po­li­ti­kom, po­ru­ču­je Ba­ša.
Po­ro­di­ca Ve­li­mi­ra Zu­rov­ca u Sta­roj va­ro­ši ži­vi od oslo­bo­đe­nja Nik­ši­ća, 1877. go­di­ne, a Ve­li­mir je tu ro­đen pri­je 54 go­di­ne. Ka­ko na­gla­ša­va, naj­ljep­ši dio Nik­ši­ća po­stao je naj­za­pu­šte­ni­je na­se­lje.
-U ovaj dio nik­šić­ke Op­šti­ne ni­je ni bi­lo ula­ga­nja. Isti­ni za vo­lju, Be­dem je re­kon­stru­i­san, ali ubr­zo na­kon to­ga to­tal­no je de­va­sti­ran. I uli­ca kroz na­se­lje je re­kon­stru­i­sa­na, ali po­sao ni­je ura­đen po pro­pi­su. S pr­vom ma­njom ki­šom uli­ca po­pla­vi, ta­ko da do ku­ća ne mo­že­mo do­ći bez ri­bar­skih či­za­ma. U cen­tral­nom di­je­lu na­se­lja pro­blem su i šah­te, ko­je ni­je­su pri­kop­ča­ne na grad­sku ka­na­li­za­ci­ju. Snab­di­je­va­nje stru­jom je do­bro, ako se iz­u­zmu is­pa­di to­kom zi­me. Vo­do­snab­di­je­va­njem se baš i ne mo­že­mo po­hva­li­ti to­kom ljet­nih mjese­ci, jer je pri­ti­sak ja­ko loš, ka­že Zu­ro­vac.
L.N.


Ni­šta se ni­je pro­mi­je­ni­lo 43 go­di­ne

Dra­gan Kom­ne­nić iz Nik­ši­ća se pri­je 43 go­di­ne pre­se­lio u Bar … Ka­že da se u Sta­roj va­ro­ši otad ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo kad je u pi­ta­nju in­fra­struk­tu­ra.
-Ro­đen sam u Sta­roj va­ro­ši ko­ja je ne­kad bi­la naj­ljep­ši dio Nik­ši­ća. Sve je do­tra­ja­lo – put, vo­do­vod­na i elek­tro­mre­ža. Sa­da je to naj­za­pu­šte­ni­ji dio gra­da. Za­bo­ra­vljen po sva­kom pi­ta­nju. Iako bih vo­lio da je Nik­šić naj­ljep­ši grad u Cr­noj Go­ri, s tu­gom mo­ram re­ći da ne­ma ula­ga­nja u ovaj dio gra­da, ali ni u cje­lo­kup­nu sre­di­nu, iz­u­zi­ma­ju­ći je­dan broj zgra­da ko­je su, opet, gra­di­li pri­vat­ni in­ve­sti­to­ri. Sta­ri objek­ti, me­đu ko­ji­ma čak i ne­ki od isto­rij­skog zna­ča­ja, po­put zgra­de Pe­tro­vi­ća, pro­pa­da­ju. Ne­shva­tlji­vo je da ne­ko ni­je pre­u­re­dio taj pro­stor, već on da­nas mo­že po­slu­ži­ti je­di­no za sklo­ni­šte psi­ma. Tu­žno je da naj­sta­ri­ji dio Nik­ši­ća do­ži­vlja­va ova­kvu sud­bi­nu- ka­že Kom­ne­nić.