Gro­blja ko­ji­ma ga­zdu­je doo „Ko­mu­nal­no Ko­tor“ bi­će to­kom 2016. go­di­ne di­gi­ta­li­zo­va­na, či­me će Ko­tor po­sta­ti pr­va op­šti­na u Cr­noj Go­ri ko­ja će sva grob­na mje­sta ima­ti evi­den­ti­ra­na i u di­gi­tal­noj for­mi, sa­op­šte­no je iz tog pred­u­ze­ća.
-U to­ku je ma­pi­ra­nje i di­gi­ta­li­za­ci­ja gro­blja, a to zna­či da će­mo u kar­te u elek­tron­skoj for­mi „uba­ci­ti“ sva­ko grob­no mje­sto na svim gro­blji­ma. Naš za­da­tak je da sni­mi­mo sva po­sto­je­ća grob­na mje­sta i da ih na osno­vu ma­pi­ra­nja uba­ci­mo u elek­tron­sku for­mu i za­tim da­lje ra­di­mo si­stem di­gi­ta­li­za­ci­je. Vje­ru­jem da će to bi­ti re­a­li­zo­va­no u na­red­na če­ti­ri mje­se­ca, što zna­či da će Ko­tor 2016. go­di­ne ima­ti di­gi­ta­li­zo­va­no gro­blje. To prak­tič­no zna­či da će na ula­zi­ma u gro­blje „Vr­bi­ce“ u Do­bro­ti i na grad­sko gro­blje u Ška­lja­ri­ma bi­ti po­sta­vlje­ni mo­ni­to­ri, a po­sje­ti­o­ci će pu­tem mo­bil­nog te­le­fo­na mo­ći da do­bi­ju in­for­ma­ci­je o grob­nim mje­sti­ma- gdje se na­la­ze, ko je vla­snik, od­no­sno ko­ri­snik, itd. Sve to bi­će po­hra­nje­no i na veb saj­tu Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća. Ti­me će Ko­tor pr­vi u Cr­noj Go­ri do­bi­ti di­gi­ta­li­zo­va­na gro­blja, iz­ja­vio je za „Dan“ di­rek­tor Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Zo­ran Mr­dak.
Pro­je­kat re­a­li­zu­je spe­ci­ja­li­zo­va­na fir­ma iz Be­o­gra­da, ko­ja je ra­di­la di­gi­ta­li­za­ci­ju gro­ba­lja u ze­mlja­ma u okru­že­nju, a za­po­sle­ni u grad­skoj ka­pe­li u Ška­lja­ri­ma već su pro­šli neo­p­hod­nu struč­nu obu­ku. Pred­u­ze­će, ina­če, ga­zdu­je s 1.911 grob­nih mje­sta, od ko­jih su 873 na „Vr­bi­ca­ma“ gdje ima još 16 no­vih, slo­bod­nih mje­sta, to jest ne­pro­da­tih, uklju­ču­ju­ći i osam na je­vrej­skom gro­blju (na­la­zi se u okvi­ru grad­skog gro­blja Ška­lja­ri). Mr­dak pre­ci­zi­ra da je od po­čet­ka go­di­ne do 30. sep­tem­bra na­pla­će­no 24.867 eura od tzv. gro­ba­ri­ne, ko­ja na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si 21,40 eura.
-Ako ukup­ni iz­nos po­di­je­li­mo s na­kna­dom od 21,40 eura, pro­iz­i­la­zi da su 1.162 gra­đa­ni­na pla­ti­la svo­je oba­ve­ze i da je na­pla­ti­vost u po­me­nu­tom pe­ri­o­du bi­la 66 od­sto, što je uspjeh u od­no­su na pret­hod­ne pe­ri­o­de, jer je ta na­kna­da sla­bo na­pla­ći­va­na. Ina­če, od pro­šle go­di­ne smo uve­li si­stem da se uslu­ge sa­hra­nji­va­nja ili bi­lo ko­je dru­ge ne mo­gu od­ra­di­ti bez pret­hod­no pla­će­ne gro­ba­ri­ne. Na to smo bi­li pri­nu­đe­ni, jer dru­gi mo­da­li­tet ne­ma­mo na ras­po­la­ga­nju. Naš za­kon po­zna­je mo­guć­nost da se, uko­li­ko gra­đa­nin ne pla­ća gro­ba­ri­nu de­set go­di­na, po­smrt­ni osta­ci nje­go­vih naj­mi­li­jih eks­hu­mi­ra­ju i po­hra­nju­ju u za­jed­nič­ku ko­stur­ni­cu. Me­đu­tim, to ni­je uklju­če­no u op­štin­sku od­lu­ku o gro­blji­ma i mi to ne pri­mje­nju­je­mo. Ot­kad sam ja na po­zi­ci­ji di­rek­to­ra, ni­je bi­lo ta­kvog slu­ča­ja, pre­ci­zi­ra Mr­dak.
Na­ja­vlju­ju­ći da će za 15 da­na na „Vr­bi­ca­ma“ bi­ti okon­ča­na iz­grad­nja 15 no­vih grob­nih mje­sta, Mr­dak pod­vla­či da u po­sled­njih se­dam- osam go­di­na pred­u­ze­će uvi­jek ima re­zer­vna grob­na mje­sta. To je ostva­re­no ku­po­vi­nom jed­ne par­ce­le za šta je iz sred­sta­va pred­u­ze­ća iz­dvo­je­no 182.500 eura. Na „Vr­bi­ca­ma“ je pla­ni­ra­na iz­grad­nja pot­por­nog zi­da i zi­da pre­ma ta­mo­šnjem na­se­lju, ka­ko bi gro­blje na ne­ki na­čin bi­lo izo­lo­va­no od stam­be­nih obje­ka­ta i da bi bio na­pra­vljen ade­kva­tan vi­zu­el­ni efe­kat.
-U pri­pre­mi je ten­der ko­ji će­mo ob­ja­vi­ti na­red­nog mje­se­ca, a či­tav po­sao će vje­ro­vat­no bi­ti za­vr­šen do kra­ja ove, to jest po­čet­kom na­red­ne go­di­ne. Grob­no mje­sto ko­šta 4.280 eura (sa PDV-om). Bi­lo bi jef­ti­ni­je da nam je ne­ko ku­pio ze­mlju, ali smo je pla­ti­li iz sop­stve­nog bu­dže­ta. Gra­đa­ni­ma iz­la­zi­mo u su­sret i omo­gu­ća­va­mo im pla­ća­nje na dvi­je ili tri ra­te. Ima i onih ko­ji to zlo­u­po­tre­blja­va­ju, pa mo­ra­mo da ih tu­ži­mo, ali je na sre­ću ma­lo ta­kvih- na­vo­di Mr­dak.
Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će ima 160 za­po­sle­nih, a do­dat­no to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne an­ga­žu­je i od­re­đe­ni broj se­zon­ske rad­ne sna­ge.
Iz ra­sad­ni­ka pred­u­ze­ća u Kav­ču, gdje se pro­iz­vod­nja ba­zi­ra na se­zon­skom cvi­je­ću, oče­ku­je se da za 15 da­na „iza­đe“ no­vo zim­sko cvi­je­će. Tu su i dru­ge kul­tu­re ko­je za­do­vo­lja­va­ju po­tre­be pred­u­ze­ća u svr­hu ure­đe­nja grad­skih jav­nih po­vr­ši­na.
-Ra­di­mo po pro­gra­mu ko­ji je usvo­jen na po­čet­ku go­di­ne, ali i po pri­tu­žbi i po na­lo­gu Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra. Po pro­gra­mu di­rek­ci­je, ima­mo ne­ko­li­ko seg­me­na­ta i to- odr­ža­va­nje či­sto­će, ze­le­ni­la, bu­jič­nih ka­na­la, de­po­ni­ja, pa su pri­ho­di raz­li­či­ti, a po svim seg­men­ti­ma su oko 400.000 eura. Ina­če, pro­sto­ri za odr­ža­va­nje i či­šće­nje su sve ve­ći, jer se po­ja­vlju­ju no­va na­se­lja ko­ja tre­ba tre­ti­ra­ti, ka­že Mr­dak.
Na pi­ta­nje ka­ko tom za­dat­ku od­go­vo­ri­ti uz pro­blem ne­do­stat­ka rad­ne sna­ge to­kom se­zo­ne, ocje­nju­je da već sa­da, na osno­vu ra­ni­jih is­ku­sta­va, tre­ba pla­ni­ra­ti šta u tom smi­slu ra­di­ti u 2016. go­di­ni.B. Mar­ko­vić


Spe­ci­jal­na ma­ši­na u kva­ru

Rad­ni­ci Ko­mu­nal­nog su to­kom se­zo­ne sva­ko­dnev­no pra­li uli­ce Sta­rog gra­da. To ni­je bio slu­čaj sa še­ta­li­štem u Do­bro­ti, ko­je je bi­lo za­ma­šće­no i pr­lja­vo, jer spe­ci­jal­na ma­ši­na s čet­ka­ma ni­je u funk­ci­ji.
-Za spe­ci­jal­nu ma­ši­nu, na­ža­lost, već pet mje­se­ci če­ka­mo mo­tor. Stal­no smo pra­li i ulaz u grad, dio is­pod pal­mi, pi­ja­cu, kao i osta­le di­je­lo­ve gra­da gdje je pr­ljav­šti­na bi­la uoč­lji­va. Gra­đa­ni mo­ra­ju da odr­ža­va­ju dvo­ri­šta oko zgra­da. Mo­ra se pri­stu­pi­ti odva­ja­nju stam­be­nih obje­ka­ta ko­je ne­ma­ju dvo­ri­šta i onih ko­je ih ima­ju, po cje­nov­ni­ku, jer to ko­šta pred­u­ze­će bu­du­ći da ser­vi­si­ra­mo od­vo­že­nje ze­le­nog ot­pa­da iz dvo­ri­šta, re­kao je Mr­dak.


Kon­tej­ne­re ba­ca­ju u mo­re

Mr­dak na­ja­vlju­je iz­ra­du pro­jek­ta adap­ta­ci­je grad­ske pi­ja­ce, ali i uka­zu­je na pro­ble­me zbog uni­šta­va­nja in­ven­ta­ra na javnim po­vr­ši­na­ma. Uglav­nom stra­da­ju kon­tej­ne­ri, a to na­no­si fi­nan­sij­sku šte­tu pred­u­ze­ću
-Je­dan kon­tej­ner ko­šta 300 eura. Ne­ke smo čak ve­za­li ka­tan­ci­ma, ali i njih po­lo­me i ba­ce u mo­re, na­vo­di Mr­dak.
On je re­kao da će se po „Ha­sap“ stan­dar­du i do­bi­je­nim in­struk­ci­ja­ma pri­stu­pi­ti iz­ra­di idej­nog pro­jek­ta adap­ta­ci­je Grad­ske pi­ja­ce.