Uče­sni­ci okru­glog sto­la „Dva­de­set go­di­na In­ter­na­ci­o­nal­nog TV Fe­sti­va­la - ka­ko da­lje”, slo­ži­li su se u ocje­ni da bar­ski fe­sti­val, na­kon 20 go­di­na po­sto­ja­nja, tre­ba re­or­ga­ni­zo­va­ti, te ga ure­di­ti sa no­vim pro­gram­skim kon­cep­tom.
Ute­me­lji­vač fe­sti­va­la Pe­ro Ra­do­vić, ne­ka­da po­zna­ti te­le­vi­zij­ski autor i ini­ci­ja­tor i osni­vač film­skog fe­sti­va­la u Ne­u­mu i Pu­li, kao i član Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra Ju­go­slo­ven­ske Ra­dio Te­le­vi­zi­je, na okru­glom sto­lu je pred­sta­vio no­ve ide­je. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Fe­sti­val tre­ba or­ga­ni­za­ci­o­no re­de­fi­ni­sa­ti, jer je još uvi­jek NVO, a for­mi­ra­le su ga vla­di­ne in­sti­tu­ci­je.
- Tre­ba­lo bi da Fe­sti­val po­sta­ne re­le­vant­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja, i da se da­lje raz­vi­ja ka­ko pri­li­či ta­kvim in­sti­tu­ci­ja­ma - ka­zao je Ra­do­vić, do­da­ju­ći da bi tre­ba­lo re­de­fi­ni­sa­ti i tak­mi­čar­ske ka­te­go­ri­je, uve­sti ko­ti­za­ci­ju za uče­sni­ke, kao i ino­va­ci­je u pro­gram­skom di­je­lu.
Isto mi­šlje­nje o bu­duć­no­sti fe­sti­va­la di­je­le i Op­šti­na Bar i Mi­ni­star­stvo kul­tu­re kao po­kro­vi­te­lji. Ka­ko je ka­zao pred­sjed­nik op­šti­ne Bar dr Zo­ran Sr­zen­tić, „is­ku­stvo i su­ge­sti­je Pe­ra Ra­do­vi­ća bi­će ko­ri­sne u da­ljem fe­sti­val­skom tra­ja­nju”.
- TV Fe­sti­val mo­ra bi­ti po­seb­na bu­džet­ska je­di­ni­ca, ili u okvi­ru Op­šti­ne ili Kul­tur­nog cen­tra, i mo­ra ra­di­ti to­kom ci­je­le go­di­ne. Uz svo uva­ža­va­nje tru­da, na­po­ra i do­stig­nu­ća or­ga­ni­za­to­ra, ne mo­že­mo ra­di­ti sa­mo mje­sec-dva pri­je fe­sti­va­la, i in­ten­ziv­no de­se­tak da­na u vri­je­me nje­go­vog odr­ža­va­nja, tim pri­je jer je on ve­li­ka šan­sa za Bar i Cr­nu Go­ru u smi­slu pro­mo­ci­je, ali i sa­rad­nje - ka­zao je Sr­zen­tić. Do­da­je:
- Ka­da je na­stao, Fe­sti­val je imao uni­ver­zal­ni zna­čaj. Ovih da­na svje­do­ci smo da se po­na­vlja­ju ne­ki ne­mi­li do­ga­đa­ji iz pro­šlo­sti, za ko­je smo mi­sli­li da su za­u­vi­jek iza nas. Ovaj fe­sti­val se bo­ri pro­tiv re­ci­di­va pro­šlo­sti, i ta di­men­zi­ja mu da­je po­seb­no na zna­ča­ju.
Ili­ja Su­bo­tić, pred­stav­nik re­sor­nog Mi­ni­star­stva, bar­ski TV fe­sti­val je zna­ča­jan po­du­hvat, na­stao u bur­nim dru­štve­nim okol­no­sti­ma, ka­da je me­dij­ska sce­na bi­la u ve­li­kom is­ku­še­nju. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, te­le­vi­zij­ska ostva­re­nja omo­gu­ća­va­ju da se upo­zna kul­tu­ra dru­gih ze­ma­lja.
- U in­te­re­su TV fe­sta, ali i sa­mog TV stva­ra­la­štva, pr­ven­stve­no bi tre­ba­lo raz­go­va­ra­ti o in­sti­tu­ci­o­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji, nje­go­vom kon­ti­nu­i­ra­nom i si­ste­ma­tič­nom raz­vo­ju, a Mi­ni­star­stvo kul­tu­re će to­me da­ti pun do­pri­nos - ka­zao je Su­bo­tić.
Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti dr Bo­ris Mi­jo­vić za­hva­lio se Pe­ru Ra­do­vi­ću i lo­kal­noj upra­vi na ute­me­lje­nju i po­dr­šci TV fe­sti­va­lu, „ko­ji je po­stao otvo­re­na ka­pi­ja Ba­ra i Cr­ne Go­re pre­ma svi­je­tu, op­sta­jao i ši­rio se svih ovih go­di­na i nad­ma­šio sam se­be u or­ga­ni­za­ci­o­nom smi­slu”.
- Zna­ča­jan mo­me­nat u tra­ja­nju Fe­sti­va­la bio je ka­da je do­bio sta­tus ma­ni­fe­sta­ci­je od po­seb­nog zna­ča­ja za kul­tu­ru dr­ža­ve i fi­nan­sij­sku po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re - na­gla­sio je Mi­jo­vić.
An­to­nio Bru­ni, pred­stav­nik RAI, du­go­go­di­šnji uče­snik i pri­ja­telj fe­sti­va­la, osvr­nuo se na kva­li­tet pro­gra­ma, dok je Kle­art Du­raj iz al­ban­ske na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je na­gla­sio ogro­man zna­čaj TV fe­sti­va­la u pod­sti­ca­nju kva­li­tet­nog stva­ra­la­štva, ali i me­đu­re­gi­o­nal­noj sa­rad­nji.
Jed­na od ured­ni­ca u RTVCG, Jo­van­ka Ko­va­če­vić Đu­ra­no­vić, ka­za­la je da je pu­no kva­li­tet­nih pro­gra­ma, „ali ma­lo lju­di ko­ji se dru­že, sa­ra­đu­ju, raz­mje­nju­ju is­ku­stva”.
- Tre­ba­lo bi raz­mi­sli­ti da li za­dr­ža­ti svjet­sku di­men­zi­ju ili ga sve­sti na re­gi­on, ka­ko bi se lak­še sre­li, raz­go­va­ra­li. Ta­ko­đe, osje­ća se po­tre­ba i za re­de­fi­ni­ci­jom tak­mi­čar­skih ka­te­go­ri­ja, jer ima­mo emi­si­je ko­je ni­su ti­pič­no te­le­vi­zij­ske - ka­za­la je ona i do­da­la:
- Na fe­sti­va­lu po­sto­ji na­gra­da za glum­ca ili glu­mi­cu, ali ne po­sto­ji za no­vi­na­re, a fe­sti­val je te­le­vi­zij­ski – ka­že Ko­va­če­vić.D.S.


Gran pri ,,Mak­su i He­le­ni”

Gran pri 20. In­ter­na­ci­o­nal­nog TV fe­sti­va­la u Ba­ru, pre­ma od­lu­ci ži­ri­ja, pri­pao je fil­mu ,,Maks i He­le­na”, u pro­duk­ci­ji RAI-a iz Ita­li­je. Film pred­sta­vlja za­ni­mlji­vu, sna­žnu i kom­plek­snu in­ter­pre­ta­ci­ju Mak­so­ve že­lje za osve­tom, lju­ba­vlju i prav­dom, gdje on sam bi­ra da ipak bu­de ra­di­je čo­vjek ne­go da bu­de u pra­vu. Fil­mu je pri­pa­la i Zlat­na ma­sli­na u ka­te­go­ri­ji igra­nog pro­gra­ma, zbog do­bre dra­ma­tič­ne i sna­žne pri­če.
Pro­du­cent­ska na­gra­da fe­sti­va­la pri­pa­la je pro­duk­cij­skoj ku­ći MTVA iz Ma­đar­ske, dok je Spe­ci­jal­na na­gra­da ži­ri­ja u ka­te­go­ri­ji do­ku­men­tar­nog pro­gra­ma pri­pa­da fil­mu ,,Eoha”, u pro­duk­ci­ji Vla­di­mi­ra Pe­ro­vi­ća iz Cr­ne Go­re. U obra­zlo­že­nju se na­vo­di da je film du­bo­ko za­ro­nio u at­mos­fe­ru kr­še­vi­te me­ta­fi­zi­ke cr­no­gor­skog pro­sto­ra i u ap­so­lut­nom od­su­stvu tra­go­va mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je is­pri­čao ne­vje­ro­vat­nu pri­ču o po­ve­za­no­sti čo­vje­ka i ži­vo­ti­nje.
Spe­ci­jal­na na­gra­da ži­ri­ja u ka­te­go­ri­ji krat­kih TV for­mi pri­pa­da fil­mu ,,Cr­ve­na fo­li­ja” iz Špa­ni­je zbog na­či­na na ko­ji vo­de­ća nu­me­ra ovog fil­ma pre­tva­ra zvuk sta­re pi­sa­će ma­ši­ne u mu­zi­ku, u him­nu ko­ja ozna­ča­va tra­ga­nje za slo­bo­dom.
Ta­ko­đe, spe­ci­jal­na na­gra­da ži­ri­ja u ka­te­go­ri­ji do­ku­men­tar­nog pro­gra­ma pri­pa­da fil­mu ,,Mi­lo­srd­na kra­lji­ca”, u pro­duk­ci­ji TVCG.
Na­gra­da ,,Naj­bo­lja ma­sli­na” u ka­te­go­ri­ji do­ku­men­tar­nog pro­gra­ma pri­pa­da fil­mu ,,Ru­an­da, ži­vot te­če da­lje”, iz Bel­gi­je, zbog na­či­na na ko­ji je pred­sta­vljen ge­no­cid iz­me­đu Hut­sa i Tut­si­ja u Ru­an­di, po­sma­tran oči­ma žen­skih žr­ta­va ko­je su sram­no od­ba­če­ne, stig­ma­ti­zo­va­ne i pri­si­lje­ne da se kon­stant­no oslo­ba­đa­ju si­lo­va­nja ta­ko što na svi­jet do­no­se svo­ju ne­že­lje­nu dje­cu. Na­gra­da za naj­bo­lji autor­ski pri­stup u ka­te­go­ri­ji do­ku­men­tar­nog pro­gra­ma pri­pa­da fil­mu ,,Ko­pi­lad”, u fran­cu­skoj pro­duk­ci­ji zbog ja­sno opi­sa­ne ulo­ge že­na u pa­tri­jar­hal­noj mo­nar­hi­ji ras­tr­za­noj iz­me­đu tra­di­ci­je, mo­der­nog vre­me­na i isla­ma.
Za naj­bo­lji vu­zel­ni iden­ti­et u ka­te­go­ri­ji do­ku­men­tar­nog pro­gra­ma na­gra­da je pri­pa­la fil­mu ,,Ka­tjin iz­bor”, u pro­duk­ci­ji RAI-a iz Ita­li­je, na­sta­log kao re­zul­tat stvar­nih sce­na spa­ša­va­nja imi­gra­na­ta u me­di­te­ran­skom mo­ru od stra­ne ita­li­jan­ske mor­na­ri­ce.
,,Zlat­na ma­sli­na Dra­gan Ra­du­lo­vić” u ka­te­go­ri­ji dje­či­jeg TV pro­gra­ma pri­pa­da fil­mu ,,Vuč­ja gla­va”, u pro­duk­ci­ji Jo­nat­han Ha­zan iz Fran­cu­ske zbog pa­žlji­vo oda­bra­nih glu­ma­ca, div­ne ki­ne­ma­to­gra­fi­je – ko­ja ne sa­mo da ak­cen­tu­je di­le­mu ko­ju dje­voj­či­ca ima, već i sjaj­ni ka­dro­vi pri­ro­de – i ve­o­ma sen­zi­bi­lan i smi­sa­on auto­rov pri­stup. A.Ć.