Pred­sjed­nik no­vo­o­sno­va­nog Re­form­skog sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re Mar­ko Nik­če­vić iz­ja­vio je u raz­go­vo­ru za „Dan” da ne sa­mo da je bio spri­je­čen da ra­di u Sa­ve­zu sin­di­ka­ta (SSCG), gdje je bio ge­ne­ral­ni se­kre­tar, ne­go da je bru­tal­no uklo­njen i pro­tje­ran.
– Sve to ne­pri­mje­re­nom in­ter­ven­ci­jom dr­ža­ve ko­ja će kad tad bi­ti pre­i­spi­ta­na, u to sam si­gu­ran, i gdje će se po­ka­za­ti da su raz­lo­zi za ta­kvu in­ter­ven­ci­ju bi­li za­šti­ta po­je­di­na­ca ko­ji su zga­zi­li prav­du i za­ko­ne u svom dje­lo­va­nju, i od ono­ga što bi tre­bao bi­ti sin­di­kat na­pra­vi­li nje­go­vu su­prot­nost – upo­zo­rio je Nik­če­vić.
Go­vo­re­ći o rad­nič­kim pra­vi­ma u Cr­noj Go­ri, Nik­če­vić ka­že da su rad­nič­koj kla­si ugro­že­na osnov­na pra­va i to na do­sto­jan­stven ži­vot i rad. Nik­če­vić je po­ru­čio da će se cen­tra­la na či­jem če­lu svim sred­stvi­ma bo­ri­ti za no­va rad­na mje­sta i bo­lji po­lo­žaj mla­dih u dr­ža­vi. On sma­tra da Cr­na Go­ra ima do­volj­no re­sur­sa da svi bu­du za­do­volj­ni.
– Ne ra­de lju­di sa­mo da bi je­li. Je­li su Cr­no­gor­ci i u pro­šlo­sti ka­da ni­je bi­lo ni­ko­ga ko je pri­mao pla­tu za svoj rad. Lju­di ra­de da bi ži­vje­li, da bi ima­li dru­štve­ni ži­vot, da bi za­do­vo­lja­va­li svo­je kul­tur­ne, sport­ske, umjet­nič­ke po­tre­be, da bi prak­ti­ko­va­li ho­bi­je, da bi pu­to­va­li, raz­vi­ja­li se u sve­stra­ne lič­no­sti... Lju­di ra­de da bi gle­da­li svo­ju dje­cu ka­ko sret­na ra­stu, ško­lu­ju se i po­sta­ju po­ro­dič­ni lju­di. Da ne bje­že gla­vom bez ob­zi­ra iz ove ze­mlje jer ne­ma­ju per­spek­ti­vu u njoj. Ra­de da bi svo­jim do­pri­no­som iz­gra­di­li nji­ma do­sto­jan zdrav­stve­ni, so­ci­jal­ni i sva­ki dru­gi seg­ment dru­štva. Za to lju­di ra­de i ne­će­mo sta­ti dok to u Cr­noj Go­ri ne bu­de ostva­re­no – iz­ja­vio je Nik­če­vić.
On uvje­ra­va da Re­form­ski sin­di­kat već bro­ji hi­lja­de čla­no­va i da se na­da­ju da će ubr­zo ste­ći re­pre­zen­ta­tiv­nost. Nik­če­vić is­ti­če da je nji­hov stra­te­ški pra­vac pu­na ori­jen­ta­ci­ja pre­ma mla­dim lju­di­ma i otva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta.
– Mi­sli­mo da nas sa­mo ener­gi­ja mla­do­sti mo­že po­kre­nu­ti na­pri­jed. U pri­ro­di mla­dih lju­di bi tre­ba­lo bi­ti da su slo­bo­do­um­ni i ne­pri­jem­či­vi za pre­va­zi­đe­ne ide­o­lo­ške kon­cep­te, da su spo­sob­ni da čo­vje­ka ci­je­ne i pri­hva­ta­ju po osno­vu nje­go­vih ljud­skih i struč­nih kva­li­te­ta, a ne bi­lo ka­kvoj pri­pad­no­sti, na­ci­o­nal­noj, vjer­skoj ili par­tij­skoj. Mla­di su za­in­te­re­so­va­ni za svo­ju bu­duć­nost i sud­bi­nu, ne že­le da ži­vot po­red njih pro­la­zi i da gu­be de­ce­ni­je u uza­lud­nom če­ka­nju bo­ljih da­na. Oni mo­gu da uzmu stva­ri u svo­je ru­ke i kr­če put na­pri­jed. To je ono što na­ma tre­ba ka­ko bi po­sta­li bo­ga­to dru­štvo. Na­mjer­no ka­žem bo­ga­to dru­štvo jer ne pri­hva­tam da na­ša vo­di­lja tre­ba bi­ti ka­ko da uči­ni­mo da na­ši čla­no­vi od uža­sno si­ro­ma­šnih po­sta­nu ma­nje si­ro­ma­šni ili u naj­bo­ljem da pre­đu li­ni­ju iz­nad gra­ni­ce si­ro­ma­štva. Naš sin­di­kat že­li bo­ga­to dru­štvo jer mi­sli­mo da Cr­na Go­ra to mo­že i da za to ima po­ten­ci­ja­la. Ali ne­će­mo to ra­di­ti sa­mo sje­de­ći i kri­ti­ku­ju­ći dru­ge, pr­ven­stve­no po­slo­dav­ce i dr­ža­vu, za ono što ni­je­su uči­ni­li ili su po­gre­šno uči­ni­li. Mi će­mo to za­jed­no sa mla­dim lju­di­ma, sa svim na­šim čla­no­vi­ma, da ra­di­mo i da po­kre­će­mo. I da na dje­lu po­ka­že­mo ko ko­li­ko mo­že. Vi­di­mo i sa­mi da ne­ma ni­šta od kri­ti­ka ko­je ne­ma ko da ču­je ili ko­je ni­ko ne­će da slu­ša. Ra­dom i pro­jek­ti­ma, no­vim rad­nim mje­sti­ma će­mo po­ka­za­ti da se mo­že, pr­ven­stve­no u agrar­noj po­li­ti­ci, tu­ri­zmu pa i ener­ge­ti­ci. Spo­sob­ni lju­di se mo­ra­ju sta­vi­ti u pr­vi plan i pu­sti­ti da ra­de, a ne­spo­sob­ni i zlo­na­mjer­ni za­u­vi­jek mo­ra­ju oti­ći sa jav­ne sce­ne. Oče­ku­jem da će sa­vjet ko­ji smo for­mi­ra­li da­ti pu­ni do­pri­nos u ar­ti­ku­la­ci­ji na­ših stra­te­ških i pro­gram­skih ci­lje­va ko­ji će bi­ti usmje­re­ni is­klju­či­vo na stva­ra­nje sva­ko­vr­sne no­ve vri­jed­no­sti u Cr­noj Go­ri – na­gla­sio je Nik­če­vić.M.S.


Pre­ži­vje­li tor­tu­ru

Na pi­ta­nje ka­ko vi­di ak­tu­el­nu sin­di­kal­nu sce­nu u Cr­noj Go­ri, Mar­ko Nik­če­vić ka­že da se dru­gi­ma ne­će ba­vi­ti, a Bo­gu je za­hva­lan što je iza se­be osta­vio mno­go lo­še­ga i što bez mo­ral­nih i bi­lo ka­kvih dru­gih hi­po­te­ka ula­zi sa ko­le­ga­ma u, ka­ko ka­že, no­vu bit­ku za na­pre­dak dru­štva.
– Sva­ka­ko da smo otvo­re­ni za sa­rad­nju sa svim  su­bjek­ti­ma cr­no­gor­ske jav­ne sce­ne ali u to­me ne fa­vo­ri­zu­je­mo ni­ko­ga. Ni­ko nas ni­je za­du­žio na jav­noj sce­ni Cr­ne Go­re. Na­pro­tiv, dok su nas jed­ni u spre­zi sa ne­kim po­li­tič­kim eli­ta­ma otvo­re­no i bru­tal­no ru­ši­li na na­čin pri­mje­ren pe­de­se­tim go­di­na­ma pro­šlog vi­je­ka, dru­gi su ću­ta­li. Zbog to­ga ka­žem, sva­ka­ko smo otvo­re­ni za sa­rad­nju, pri­rod­no bi bi­lo da to u pr­vom re­du bu­du sin­di­ka­ti, ali lop­ta ni­je kod nas već u tu­đim dvo­ri­šti­ma. Mi smo pre­ži­vje­li tor­tu­ru, nas su i fi­zič­ki ugro­ža­va­li i na si­lu po­ku­ša­li da uklo­ne iz sin­di­kal­nog ži­vo­ta, ta­ko da mi sa­da ide­mo na­pri­jed još ja­či i ubi­je­đe­ni da ima na­de za Cr­nu Go­ru i nas u njoj. Mo­že­mo i sa­mi ako tre­ba i si­gur­no će nam bi­ti i ljep­še i lak­še ne­go sa ne­ki­ma – is­ta­kao je Nik­če­vić.


Omla­di­na ključ­na

Mar­ko Nik­če­vić se na­da po­dr­šci mla­dih lju­di
– Mla­di lju­di nam or­ga­ni­zo­va­no pri­stu­pa­ju. Po­dr­ža­va nas re­spek­ta­bi­lan broj uva­že­nih in­te­lek­tu­a­la­ca, vi­so­ko obra­zo­va­nih čla­no­va sin­di­ka­ta ko­ji do sa­da ni­je­su bi­li za­in­te­re­so­va­ni za sin­di­kal­ni rad jer jed­no­stav­no nji­hov glas ni­je mo­gao da se ču­je od bu­ke ko­ju su stva­ra­li sa­mo­na­bi­je­đe­ni sin­di­kal­ni li­de­ri spor­nih ka­pa­ci­te­ta u sva­kom smi­slu –do­dao je Nik­če­vić.