Uspje­šan bi­zni­smen na Bal­ka­nu se ne po­sta­je uko­li­ko ste do­bri sa pred­stav­ni­ci­ma vla­sti, već is­klju­či­vo uko­li­ko ste obra­zo­va­ni i stal­no ra­di­te na se­bi i una­pre­đu­je­te svoj bi­znis ra­znim ino­va­tiv­no­sti­ma, re­kao je za „Dan” pred­sjed­nik Sa­ve­za eko­no­mi­sta Sr­bi­je Alek­san­dar Vla­ho­vić.
– Mla­di eko­no­mi­sti ko­ji že­le da bu­du uspje­šni bi­zni­sme­ni tre­ba da od­ba­ce ta­kve ste­re­o­ti­pe i da se po­sve­te ra­du na se­bi, jer sa­mo zna­nje mo­že da stvo­ri uspje­šnog po­slov­nog čo­vje­ka ko­ji mo­že da op­sta­ne u tom po­slu. Bi­lo ka­kve ve­ze sa lju­di­ma na vla­sti ni­je­su i ne mo­gu da stvo­re uspje­šnog bi­znis­me­na ko­ji mo­že da tra­je u svom po­slu. Mla­di lju­di to mo­ra­ju da shva­te i da po­sta­nu svje­sni da ne mo­gu sa 25 go­di­na da stvo­re ogrom­no bo­gat­stvo, za nje­ga ipak tre­ba vri­je­me i pu­no zna­nja. Sti­ca­nje zna­nja ni­ka­ko ne smi­je da se za­vr­ši po okon­ča­nju stu­di­ja – ka­zao je Vla­ho­vić.
On je oci­je­nio da je jed­na od naj­ve­ćih pre­pre­ka u eko­nom­skom raz­vo­ju Cr­ne Go­re tr­go­vin­ski de­fi­cit, te da bi na­šoj ze­mlji u tom slu­ča­ju Sr­bi­ja bi­la do­bar pri­mjer.
– Sr­bi­ja je pu­no ura­di­la na pri­la­go­đa­va­nju od­no­sa uvo­za i iz­vo­za, a Cr­na Go­ra bi što pri­je mo­ra­la to da ura­di ka­da već ima ne­za­do­volj­nih pro­iz­vo­đa­ča. Tr­go­vin­ski de­fi­cit kod nas je pri­je tri go­di­ne bio na ni­vou od 19 pro­ce­na­ta BDP-a, a da­nas je na ni­vou od de­vet od­sto BDP-a. De­fi­cit te­ku­ćeg pla­ća­nja je pri­je tri go­di­ne bio 13 pro­ce­na­ta, a da­nas je če­ti­ri od­sto. Taj de­fi­cit se po­kri­va sa stra­nim di­rekt­nim in­ve­sti­ci­ja­ma ko­je prem­da su ma­le, ne obez­bje­đu­ju ni rast do­vo­ljan za po­kri­će de­fi­ci­ta. Sr­bi­ja u ovom tre­nut­ku ne­ma pro­blem sa eks­trem­nom li­kvid­no­šću i či­ni mi se da se u tom di­je­lu si­tu­a­ci­ja iz go­di­ne u go­di­nu po­pra­vlja. Sto­pa po­kri­ve­no­sti uvo­za iz­vo­zom je 80 od­sto u ovom tre­nut­ku. Što se ti­če Cr­ne Go­re, mi­slim da je to i naj­ve­ći pro­blem u ovom tre­nut­ku, po­go­to­vo tr­go­vin­ski de­fi­cit kod ro­ba ko­ji do­sti­že i ci­fru od 50 pro­ce­na­ta BDP-a, što je pri­lič­no ve­li­ko – re­kao je Vla­ho­vić.
On is­ti­če da je po­kri­ve­nost uvo­za iz­vo­zom u Cr­noj Go­ri ma­la, ali da taj od­nos po­pra­vlja tu­ri­zam. Eko­nom­ska sa­rad­nja iz­me­đu dvi­ju ze­ma­lja, ka­ko je is­ta­kao, mo­ra još tje­sni­je da se raz­vi­ja, ima­ju­ći u vi­du da je Sr­bi­ja za Cr­nu Go­ru naj­zna­čaj­ni­ji part­ner, jer je ona na pr­vom mje­stu i u iz­vo­zu i u uvo­zu.
– Po­sto­ji ogro­man pro­stor za una­pre­đe­nje te sa­rad­nje i mo­ra­ju se de­fi­ni­sa­ti in­sti­tu­ci­onal­ni me­ha­ni­zmi ko­ji će po­spje­ši­ti sa­rad­nju. Je­dan od tih me­ha­ni­za­ma je mje­šo­vi­ta ko­mi­si­ja za eko­nom­sku sa­rad­nju, ali pro­blem je što je ta ko­mi­si­ja ima­la sa­mo dva sa­stan­ka od 2013. go­di­ne. Či­nje­ni­ca je da pre­pre­ka iz­me­đu Cr­ne Go­re i Sr­bi­je u pro­to­ku ro­ba i ka­pi­ta­la ne­ma, ali či­ni mi se da po­go­to­vo u tu­ri­zmu mo­ra da sa­ra­đu­ju. Sr­bi­ja ima raz­vi­jen zdrav­stve­ni i pla­nin­ski tu­ri­zam, a Cr­na Go­ra mor­ski i u tom di­je­lu tre­ba da sa­ra­đu­ju – oci­je­nio je Vla­ho­vić.
B.Ma.

Ne­ma na­pret­ka bez raz­vi­je­ne in­fra­struk­tu­re
Vla­ho­vić je ka­zao da in­fra­struk­tur­ni objek­ti u Cr­noj Go­ri mo­ra­ju bi­ti raz­vi­je­ni­ji ima­ju­ći u vi­du da se dr­ža­va naj­vi­še osla­nja na tu­ri­zam.
– Raz­vi­je­na in­fra­struk­tu­ra je je­dan od pred­u­slo­va raz­vi­ja­nja re­gi­o­nal­ne kon­ku­rent­no­sti i ne mo­že se oče­ki­va­ti vi­sok pri­liv in­ve­sti­ci­o­nog ka­pi­ta­la i stra­nih in­ve­sti­ci­ja uko­li­ko je in­fra­struk­tu­ra ne­raz­vi­je­na. Ne mi­slim sa­mo na pu­te­ve, već na kom­plet­nu in­fra­struk­tu­ru. Sa dru­ge stra­ne raz­voj in­fra­struk­tu­re tre­ba da do­pri­ne­se bo­ljem po­ve­zi­va­nju Cr­ne Go­re i Sr­bi­je – po­ru­čio je Vla­ho­vić.