Vjer­ni­ci i sve­šten­stvo su 8. av­gu­sta obi­lje­ži­li spo­men na Sve­tog Sa­vu III Ar­hi­e­pi­sko­pa Srp­skog i Sve­tu Pre­po­dob­no­mu­če­ni­cu Pa­ra­ske­vu Ri­mljan­ku u se­lu Bu­no­vi­ći­ma, ko­je se na­la­zi u ma­si­vu Or­je­na iz­nad Mo­ri­nja, pro­sla­vlja­ju­ći hra­mov­nu sla­vu.
Ovaj pra­znik je za­vjet­ni dan, ka­ko za Mo­ri­nja­ne, ta­ko i za osta­le Bo­ke­lje, ko­ji sva­ke go­di­ne, upr­kos ne­pri­stu­pač­nom pu­tu, u ve­li­kom bro­ju do­la­ze u ovo se­lo, ka­ko bi se po­mo­li­li Go­spo­du i nje­go­voj ugod­ni­ci Pa­ra­ske­vi. Po­zna­to je da se ve­li­ki broj vjer­ni­ka za­vje­to­vao da sva­ke go­di­ne do­đe na Bu­no­vi­će pje­ške, ne­ki čak i bo­si. Na ovom mje­stu od 2012. go­di­ne, na­la­zi i ma­na­stir­ski kom­pleks u ko­me ži­ve se­stre Ge­or­gi­ja i Nek­ta­ri­ja, a ko­je su u ovu sve­ti­nju sti­gle iz Ru­si­je.
Sve­tu li­tur­gi­ju slu­ži­li su ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik Bo­ko­tor­ski pro­to­je­rej sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, pa­roh bi­je­ljin­ski pro­to­je­rej sta­vro­for Pre­drag Vi­da­ko­vić, jer­mo­nah Ma­ka­ri­je iz ma­na­sti­ra Sa­vi­ne i je­re­ji pa­roh jo­šič­ki Ne­bo­ša Vu­lo­vić i nad­le­žni pa­roh mo­rinj­ski Špi­ro Živ­ko­vić.
U svo­joj be­sje­di na kra­ju li­tur­gi­je otac Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, pri­sje­tio se, ka­da je kao di­je­te, sa maj­kom do­la­zio na Bu­no­vi­će.
- Na tom pu­tu se na­la­zi­lo mno­štvo na­ro­da, iz okol­nih mje­sta, ko­ji su hr­li­li u hram Bož­ji. Bi­la bi to noć, a oni bi bo­si, pje­ške sa mo­li­tvom u sr­cu i na usna­ma, hr­li­li ka sve­ti­nji. Pri­sje­ti­mo se, ka­ko je to bi­lo ne­ka­da, ka­da su lju­di iz­la­zi­li pje­ške do ove sve­ti­nje. Da­nas je to mno­go lak­še, jer je auto­mo­bi­li­ma omo­gu­ćen pri­laz - re­kao je otac Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić.
Ne­po­sred­no pred sve­tu li­tur­gi­ju, sve­tu taj­nu kr­šte­nja i mi­ro­po­ma­za­nja, pri­mi­la je mla­de­nac Mil­ca Vu­ka­so­vić.
Po­sle sve­te Li­tur­gi­je, usli­je­di­la je li­ti­ja sa op­ho­dom oko hra­ma i lo­mlje­nje slav­skog ko­la­ča, a po­tom je u ko­na­ku ma­na­sti­ra pri­pre­mljen ru­čak i tr­pe­za lju­ba­vi.
Se­strin­stvo ove sve­te obi­te­lji, to­kom ruč­ka, do­di­je­li­lo je ne­ko­li­ko za­hval­ni­ca oni­ma ko­ji su svo­jim ne­se­bič­nim za­la­ga­njem po­mo­gli da se ova sve­ti­nja sa­ču­va, ure­di, ob­no­vi ali i pri­pre­mi slav­ska tr­pe­za, ove ali i ra­ni­jih go­di­na. U svo­joj krat­koj be­sje­di, ma­ti Ge­or­gi­ja je is­ta­kla da ona dvi­je go­di­ne bo­ra­vi u ovom ma­na­sti­ru, ali da je osje­ti­la to­li­ko lju­ba­vi i to­pli­ne od bra­će i se­sta­ra, te da su ove za­hval­ni­ce naj­ma­nje, či­me se se­strin­stvo mo­glo odu­ži­ti.
Istog da­na, u čast sve­tog Pan­te­lej­mo­na, u ovom hra­mu je ve­čer­nju li­tur­gio slu­žio otac Ne­boj­ša Vu­lo­vić. On se u svo­joj be­sje­di, ta­ko­đe, pri­sje­tio dje­čač­kih da­na ka­da je sa ro­di­te­lji­ma do­la­zio na Bu­no­vi­će i mo­lio se pred ču­do­tvor­nom iko­nom Pre­po­dob­ne mu­če­ni­ce Pa­ra­ske­ve, ko­ja vje­ko­vi­ma kra­si i ču­va ovu sve­ti­nju.
- Od svog ro­đe­nja, pa sve do da­nas, sva­ke go­di­ne 8. av­gu­sta, do­la­zio sam na Bu­no­vi­će, a da­nas imam čast da slu­žim u ovom sve­tom ol­ta­ru - re­kao je Vu­lo­vić.
Ta­ko su u op­štoj ra­do­sti i za­hval­no­sti Go­spo­du, za sva do­bra ko­ja ne­iz­mjer­no da­je, sr­ca i mo­li­tve Bo­ke­lja, bi­li usmje­re­ni Go­spo­du i sve­toj Pa­ra­ske­vi.
Z.Š.