Cen­tru za za­šti­tu po­tro­ša­ča gra­đa­ni se to­kom ljet­njih mje­se­ci go­to­vo sva­ko­dnev­no ža­le na vi­si­nu ra­ču­na za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju i vo­du, ka­za­la je di­rek­tor­ka CE­ZAP-a Ol­ga Nik­če­vić.
– Građani se ža­le da su ci­je­ne vi­so­ke. Naj­vi­še žal­bi je na vi­so­ke ra­ču­ne. Ni­je mi re­al­no da su ra­ču­ni to­li­ki, bez ob­zi­ra na to što je bi­lo ve­li­kih vru­ći­na i što su lju­di mo­ra­li da ko­ri­ste kli­me, me­đu­tim, ljet­nji mje­se­ci su do­bra pri­li­ka da se na­du­va­ju ra­ču­ni. Mno­go žal­bi ima­li smo i na ra­čun vi­so­kih ra­ču­na za vo­du. Vo­do­vod je omo­gu­ćio gra­đa­ni­ma da dug pla­te u ra­ta­ma i pod po­volj­ni­jim uslo­vi­ma, na sli­čan na­čin ka­ko je to ura­di­la i EPCG. Me­đu­tim, ima slu­ča­je­va gdje se ta si­tu­a­ci­ja zlo­u­po­tre­blja­va, jer ima po­tro­ša­ča ko­ji­ma je dug za­sta­rio. Du­go­vi u sva­kom slu­ča­ju tre­ba­ju da se pla­te, ali mo­ra da se po­štu­je i Za­kon o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, ko­ji pro­pi­su­je da je dug sta­ri­ji od dvi­je go­di­ne za­sta­rio, osim uko­li­ko po­tro­šač u tom pe­ri­o­du ni­je utu­žen. Pri­je ne­ko­li­ko da­na obra­tio mi se čo­vjek ko­ji ima do­ka­ze da je pla­tio ra­ču­ne za stru­ju za pro­te­klih 10 go­di­na, a iz EPCG mu tra­že da po­no­vo iz­mi­ri taj dug. On ima li­sting, ko­jim do­ka­zu­je da je stru­ja pla­će­na, a EPCG ne­ma do­kaz da ni­je pla­tio, pa će taj slu­čaj mo­ra­ti da za­vr­ši na su­du – re­kla je ona.
Nik­če­vi­će­va je is­ta­kla da i ka­da je u pi­ta­nju ro­ba ši­ro­ke po­tro­šnje, zbog pro­iz­vo­da lo­šeg kva­li­te­ta, po­sto­ji per­ma­nent­ni mo­bing nad po­tro­ša­či­ma ko­ji ne mo­gu da do­ka­žu svo­je tvrd­nje.
Elek­tro­pri­vre­da je u pe­ri­o­du od 1. fe­bru­a­ra do 30. ju­na ove go­di­ne pri­mi­la 8.418 re­kla­ma­ci­ja na ra­ču­ne za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju, od če­ga je bi­lo 1.329 neo­sno­va­nih pri­go­vo­ra, a osno­va­nih 7.089.
– To­kom ju­na je pri­mlje­no 1.275 re­kla­ma­ci­ja, od ko­jih je 47 bi­lo neo­sno­va­no. Rok za pri­jem re­kla­ma­ci­ja na jul­ske fak­tu­re još uvi­jek je u to­ku – ka­za­li su „Da­nu” iz EPCG.
Pro­ce­nat oprav­da­nih re­kla­ma­ci­ja u od­no­su na uku­pan broj iz­da­tih ra­ču­na u 2014. go­di­ni je iz­no­sio sve­ga 0,129 od­sto.
– Slu­žba za re­kla­ma­ci­je EPCG je ob­ra­di­la sve pri­go­vo­re pri­mlje­ne to­kom 2014. go­di­ne. Gre­ške na ra­ču­ni­ma za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju naj­če­šće su po­sle­di­ca gre­ša­ka u oči­ta­va­nju me­ha­nič­kih bro­ji­la ili gre­ša­ka pri­li­kom uno­sa po­da­ta­ka u ba­zu. Kup­ci elek­trič­ne ener­gi­je, u skla­du sa re­le­vant­nim za­ko­ni­ma, ima­ju pra­vo na pri­go­vor na ra­čun za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju. Re­kla­ma­ci­ja se pre­da­je u pi­sa­noj for­mi na na­čin što se na šal­te­ri­ma lo­kal­nih je­di­ni­ca Snab­di­je­va­nja – EPCG po­pu­ni od­go­va­ra­ju­ći obra­zac. Uko­li­ko se u po­stup­ku ob­ra­de re­kla­ma­ci­je utvr­di oprav­da­nost pri­go­vo­ra, dje­li­mič­no ili u cje­lo­sti, kup­cu se iz­da­je no­vi ra­čun, a ako je pla­tio ra­čun, ko­ji je pred­met pri­go­vo­ra, ko­rek­ci­ja će se iz­vr­ši­ti na ra­ču­nu za na­red­ni ob­ra­čun­ski pe­ri­od – po­ja­sni­li su iz EPCG.J.V.


Ne može sve da se pre­ve­de na Bra­je­vo pi­smo

Nik­če­vi­će­va je na­gla­si­la da je Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča pri­la­go­đen pro­pi­si­ma EU, ali i da su u CE­ZAP-u htje­li da za­šti­ta po­tro­ša­ča bu­de ve­ća, ali da je eks­pert­ska ko­mi­si­ja, ko­ja je uče­stvo­va­la u iz­ra­di za­ko­na, sa­op­šti­la da mo­ra da po­sto­ji rav­no­te­ža, ka­ko se ne bi ko­či­lo pred­u­zet­ni­štvo.
Prema nje­nim ri­je­či­ma, u za­ko­nu su sa­dr­ža­ne i po­je­di­ne stav­ke ko­je su ne­pri­mjen­lji­ve.
– Tu je pri­mjer na­pla­ći­va­nja ke­sa i to što za­kon pro­pi­su­je da sva­ka ci­je­na, de­kla­ra­ci­ja i uput­stvo mo­ra­ju da bu­du pre­ve­de­ni na Bra­je­vo pi­smo, što je ap­so­lut­no ne­mo­gu­će i ne po­sto­ji ni u jed­noj ze­mlji u svi­je­tu. Do­bro bi bi­lo da se u tom di­je­lu na­đe ne­ki kom­pro­mis i da se ci­je­ne, uput­stva i de­kla­ra­ci­je za ne­ke osnov­ne pro­iz­vo­de pre­ve­du. In­spek­ci­je bi, po za­ko­nu, mo­gle da ka­žnja­va­ju iz raz­lo­ga što to ni­ko ni­je ura­dio. Isto je i za ke­se ko­je, po za­ko­nu, ne mo­gu da se pro­da­ju ako ima­ju bi­lo ka­kav lo­go fir­me, ali su se tr­gov­ci do­sje­ti­li pa su obo­ji­li ke­se u nji­ho­vu ka­rak­te­ri­stič­nu bo­ju za taj tr­go­vač­ki la­nac, ta­ko da se oni na taj na­čin re­kla­mi­ra­ju, a pri­tom i na­pla­ću­ju te ke­se – ka­za­la je Nik­če­vi­će­va, is­ti­ču­ći da po­sto­ji mno­go pro­pu­sta u di­je­lu ko­ji se ti­če is­ti­ca­nja ci­je­na i de­kla­ra­ci­ja.