BI­JE­LO PO­LjE - Pro­te­klog vi­ken­da Mi­li­ki­ći - Ko­nje­vi­ći iz Vra­ne­ša oku­pi­li su se na Dre­nov­cu, tač­ni­je na ka­tu­nu Ve­li­mi­ra Ve­ška Sa­vo­vog Ko­nje­vi­ća, ko­ji je bio do­ma­ćin sku­pa. Bi­lo je to dva­na­e­sto oku­plja­nje Mi­li­ki­ća-Ќonje­vi­ća, a do­bro­do­šli­cu oku­plje­ni­ma po­že­lio je Ra­di­vo­je Ko­nje­vić. On je ka­zao da su pre­ci Mi­li­ki­ća-Ko­nje­vi­ća, ka­da su se do­se­lja­va­li iz Drob­nja­ka, oda­bra­li upra­vo pre­dio Vra­ne­ša jer je bio po­go­dan za od­bra­nu.
-Sa ovo­ga uz­vi­še­nja vi­di se pre­kra­sna Vra­ne­ška do­li­na, po­tom pla­ni­ne Si­nja­je­vi­na, Dur­mi­tor i Lju­bi­šnja. Za ove pro­sto­re gi­nu­li su na­ši pre­ci, bra­ne­ći slo­bo­du, ču­va­ju­ći i bra­ne­ći svo­je par­če ze­mlje od ra­znih osva­ja­ča i na­sil­ni­ka. Za­to tre­ba ov­dje da se oku­plja­mo, da se pri­sje­ća­mo na­ših pre­da­ka, da zna­mo ko smo i oda­kle smo i da se me­đu­ so­bom bo­lje upo­zna­je­mo – po­ru­čio je bra­tstve­ni­ci­ma Ra­di­vo­je Ko­nje­vić.
Oku­plje­ni­ma se obra­tio i Ve­se­lin Ko­nje­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja Mi­li­ki­ći-Ko­nje­vi­ći. On je go­vo­rio o rea­li­zo­va­nim ak­tiv­no­sti­ma udru­že­nja iz­me­đu dva sku­pa.
- Dra­go mi je što su da­nas sa na­ma na­ši ro­đa­ci i brat­stve­ni­ci Mi­le­ki­ći iz Dra­že­vi­ća, is­pod pla­ni­ne Zla­tar kod No­ve Va­ro­ši. Nji­hov pre­dak Sa­va Mi­li­kić sre­di­nom 19. vi­je­ka od­se­lio se iz Pa­vi­nog Po­lja za Sr­bi­ju. Sti­ca­jem okol­no­sti oni su pro­zva­ni Mi­le­ki­ći, ali su za­pam­ti­li svo­je brat­stve­nič­ke ko­ri­je­ne i mje­sto oda­kle su se ne­ka­da ra­se­li­li. Po­zdra­vljam i po­ča­sne go­ste ovo­ga sku­pa Ma­ri­ja­na Ma­ša Mi­lji­ća, isto­ri­ča­ra i knji­žev­ni­ka i Mak­si­ma Fi­li­po­vi­ća, na­rod­nog gu­sla­ra, ko­ji je na­pi­sao ep­sku pje­smu po­sve­će­nu Pa­vi i Ah­me­tu - re­kao je Ve­se­lin Ko­nje­vić, i do­dao da je brat­stvo Mi­li­kić, od ko­jih su po­čet­kom 19. vi­je­ka na­sta­li vra­ne­ški Ko­nje­vi­ći, naj­sta­ri­je kne­žev­sko brat­stvo u Vra­ne­šu.
-Na­ši pre­ci su u u Vra­neš do­se­li­li kra­jem 14. ili po­čet­kom 15. vi­je­ka iz Drob­nja­ka, iz Po­šće­nja. Naš pre­dak je pr­vi vra­ne­ški knez He­rak Vra­neš, ro­do­na­čel­nik ple­me­na Vra­ne­ši, po ko­me je, ka­sni­je, i či­tav kraj pro­zvan Vra­neš, a u no­vi­je vri­je­me Vra­ne­ška do­li­na. Ro­do­na­čel­nik na­še­ga brat­stva je vra­ne­ški knez Mi­li­ka ko­ji je po­čet­kom 17. vi­je­ka, kao pri­lo­žnik ma­na­sti­ra, upi­san u Ka­ta­sti­ku ma­na­sti­ra Do­bri­lo­vi­na. Knez Mi­li­ka je imao se­dam si­no­va i se­dam kće­ri. Na­sli­je­dio ga je nje­gov naj­sta­ri­ji sin Ara­nit da bi sre­di­nom 17. vi­je­ka vra­ne­ški knez po­stao Ni­ko­la Mi­li­kić, otac na­še zna­me­ni­te odi­ve Pa­ve, po ko­joj je i Pa­vi­no Po­lje do­bi­lo ime. Pa­va je pri­mjer ča­sne i po­no­si­te odi­ve, ko­ja je sa­ču­va­la do­sto­jan­stvo svo­je, svo­ga brat­stva i svo­ga kra­ja! Njen čin uda­je za isla­mi­zi­ra­nog mje­šta­ni­na – Ah­met-pa­šu Ha­san­be­go­vi­ća, po­stao je ve­li­čan­stve­na pa­ra­dig­ma su­ži­vo­ta raz­li­či­tih vje­ra i na­ro­da, ne sa­mo na pro­sto­ru Cr­ne Go­re već i či­ta­vog Bal­ka­na. Pa­va i Ah­met su se u su­ro­vim okol­no­sti­ma iz­me­đu dva ne­po­mir­lji­va svi­je­ta iz­bo­ri­li za svo­ju lju­bav i kru­ni­sa­li je bra­kom. Ta dva stra­šna i če­sto kroz isto­ri­ju su­prot­sta­vlje­na sim­bo­la – krst i po­lu­mje­sec, da­nas na gro­bo­vi­ma Pa­ve i Ah­me­ta ni­je­mo svje­do­če o ve­li­či­ni te nji­ho­ve lju­ba­vi, ko­ja je po­bi­je­di­la sve on­da­šnje pred­ra­su­de i po­dje­le. Krst i po­lu­mje­sec na nji­ho­vim gro­bo­vi­ma i da­nas su sim­bo­li lju­ba­vi, slo­ge i to­le­ran­ci­je - ka­zao je Ve­se­lin Ko­nje­vić, pod­sje­ća­ju­ći da je od­lu­kom Udru­že­nja Mi­li­ki­ća –Ko­nje­vi­ća pro­šle go­di­ne Op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje upu­tio pred­log da jed­na uli­ca u tom gra­du bu­de na­zva­na po Pa­vi i Ah­me­tu.
-Po in­for­ma­ci­ji ko­je sam do­bio taj pred­log je pri­hva­ćen i oče­ku­jem da u sko­ri­je vri­je­me to bu­de i ozva­ni­če­no. Do kra­ja go­di­ne, ka­ko su bar na­ja­vi­li iz Upra­ve za oču­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne na Ce­ti­nju, bi­će okon­ča­na pro­ce­du­ra sta­vlja­nja pod za­šti­tu pre­da­nja o Pa­vi i Ah­me­tu kao ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne Cr­ne Go­re. Ak­ci­jom brat­stve­ni­ka Mi­li­ki­ća-Ko­nje­vi­ća, uz po­moć po­je­di­nih mje­šta­na, ogra­đe­ni su i gro­bo­vi Pa­ve i Ah­me­ta - is­ta­kao je Ve­se­lin Ko­nje­vić i pred­lo­žio da se sa sku­pa upu­ti ini­ci­ja­ti­va mje­snoj za­jed­ni­ci Pa­vi­no Po­lje, da se po­dig­ne spo­men-obi­ljež­je zna­me­ni­tom vra­ne­škom kne­zu He­ra­ku Vra­ne­šu.
Iz­ra­ža­va­ju­ći za­hval­nost na po­zi­vu i če­sti­ta­ju­ći brat­stve­nič­ko oku­plja­nje Mi­li­ki­ći­ma -Ko­nje­vi­ći­ma i ogran­ci­ma, pro­fe­sor Ma­ri­jan Ma­šo Mi­ljić je po­že­lio da ova­kvo oku­plja­nje usko­ro kru­ni­šu brat­stve­nič­kom knji­gom – ro­do­slo­vom.
-Knji­ge su traj­ni­je od lju­di. Ovo va­še dru­že­nje, ko­li­ko god bi­lo do­bro i ko­ri­sno za va­še me­đu­sob­no upo­zna­va­nje i zbli­ža­va­nje, ne­će u cje­lo­sti is­pu­ni­ti cilj uko­li­ko ne bu­de na­pi­sa­na i ob­ja­vlje­na va­ša brat­stve­nič­ka knji­ga. Vr­lo sam po­ča­stvo­van po­zi­vom da pri­su­stvu­jem va­šem sku­pu, po­go­to­vu što su Mi­li­ki­ći -Ko­nje­vi­ći jed­no od naj­sta­ri­jih vra­ne­ških i cr­no­gor­skih brat­sta­va. A ta­mo gdje pre­sta­ju ple­me­na i brat­stva, ka­ko re­če je­dan isto­ri­čar, pre­sta­je i Cr­na Go­ra - ka­zao je Mi­ljić.
Oku­plje­ne brat­stve­ni­ke po­zdra­vio je i pro­fe­sor Vu­kić Ko­nje­vić, ko­ji je po­že­lio da sva­ke go­di­ne na oku­plja­nju bu­de što vi­še brat­stve­ni­ka. On je oku­plje­ni­ma pre­nio po­zdra­ve mi­ni­stra Ra­ška Ko­nje­vi­ća i nje­go­vo iz­vi­nje­nje što zbog oba­ve­za ni­je mo­gao pri­su­stvo­va­ti sku­pu.
- Da se u do­brom zdra­vlju i li­je­pom ras­po­lo­že­nju oku­plja­mo i vi­đa­mo i na­red­nih go­di­na - po­ru­čio je mi­ni­star Ko­nje­vić.
Oku­plje­ni brat­stve­ni­ci su se nad­me­ta­li u tra­di­ci­o­nal­noj na­rod­noj vje­šti­ni – ba­ca­nju ka­me­na s ra­me­na. Na­red­ni skup za­ka­zan je za sre­di­nu av­gu­sta 2016. go­di­ne, a mje­sto odr­ža­va­nja sku­pa na­knad­no će bi­ti sa­op­šte­no.
M.N.


Mi­le­ki­ći do­šli u Vra­neš na­kon 150 go­di­na

U ime Mi­le­ki­ća iz No­ve Va­ro­ši oku­plje­nim brat­stve­ni­ci­ma obra­tio se Jo­van Mi­le­kić, ko­ji je iz­ra­zio odu­še­vlje­nje što su po­no­vo do­šli na svo­je ne­ka­da­šnje og­nji­šte oda­kle su pri­je oko 150 go­di­na od­se­li­li za No­vu Va­roš.
- Ve­o­ma sam sre­ćan što smo za­jed­no u na­šoj za­jed­nič­koj po­stoj­bi­ni. Jed­no slo­vo raz­li­ke u na­šem pre­zi­me­nu (Mi­le­ki­ći) ni­je nas uda­lji­lo i uma­nji­lo osje­ća­nje pri­pad­no­sti brat­stvu Mi­li­kić ko­ji sla­ve Sve­tog Sa­vu. Že­lio bih da se za­jed­nič­ki oku­pi­mo u na­šim mje­stu Dra­že­vi­ći is­pod Zla­ta­ra i na­dam se da će se to usko­ro do­go­di­ti – re­kao je Jo­van Mi­le­kić, na­gla­ša­va­ju­ći da je za­di­vljen lje­po­tom Vra­ne­ške do­li­ne.