Za raz­li­ku od pro­šle go­di­ne, ka­da su pče­la­ri iz Ro­ža­ja za­bi­lje­ži­li re­kor­dan pri­nos me­da, ove go­di­ne ove slat­ke po­sla­sti­ce ne­će bi­ti ni za li­jek. Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka Udru­že­nja „Me­dlji­ka” Hu­se­i­na Ru­da Nur­ko­vi­ća me­do­bra­nja ove go­di­ne u toj op­šti­ni ni­je bi­lo.
- Za sve su kri­vi kli­mat­ski uslo­vi, ko­ji su bi­li iz­u­zet­no lo­ši u ju­nu i po­čet­kom ju­la, ka­da se tem­pe­ra­tu­ra u ter­mo­me­tru ni­je pe­la iz­nad 15 ste­pe­ni što ni­je po­go­do­va­lo raz­vo­ju ve­ge­ta­ci­je. Na­kon hlad­nog i ki­šo­vi­tog pe­ri­o­da na­stu­pi­lo je iz­u­zet­no to­plo vri­je­me sa ne­vje­ro­vat­no vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma za ro­žaj­ski kraj, što je ta­ko­đe do­dat­no po­gor­ša­lo iona­ko lo­še sta­nje u ve­ge­ta­ci­ji bi­lja. Zbog to­ga su ove go­di­ne ko­šni­ce u Ro­ža­ja­ma pot­pu­no pra­zne - re­kao je Nur­ko­vić.
Vr­lo su ma­le šan­se da mo­že bi­ti nek­ta­ra do je­se­ni, jer na ovo­li­ko vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma ne­ma me­do­no­snih bi­lja­ka. No, dru­štva su oču­va­na i do­bro su se raz­vi­la.
- Me­da ne­ma ni za pče­le pa ih mo­ra­mo pre­hra­nji­va­ti ka­ko bi stvo­ri­le za­li­he za zi­mo­va­nje, što je za pče­la­re do­da­tan tro­šak. U pro­sje­ku šest ki­lo­gra­ma še­će­ra po dru­štvu. Oni ko­ji ne se­le pče­le mo­ra­će i po 10 ki­lo­gra­ma da obez­bi­je­de po dru­štvu – re­kao je Nur­ko­vić.
Ne­sta­ši­ca me­da u Ro­ža­ja­ma ipak se ne­će osje­ti­ti, jer ima do­volj­no za­li­ha ove na­mir­ni­ce ko­ja je pre­te­kla iz pret­hod­ne se­zo­ne.
- Po­zna­to je da med sta­ja­njem ne gu­bi na kva­li­te­tu, osim što se iz teč­nog sta­nja pre­la­zi u čvr­sto. Pro­šlo­go­di­šnji med je bio iz­u­zet­nog kva­li­te­ta što je do­ka­za­no na pro­šlo­go­di­šnjem saj­mu me­da u Tu­zli, gdje je ro­žaj­ski med, ko­ji je pro­iz­veo naš su­gra­đa­nin Sa­du­din Ago­vić, do­bio zlat­nu me­da­lju za kva­li­tet – pod­sje­ća on.
„Ku­ća me­da” u Da­ni­lov­gra­du po­bolj­ša­će uslo­ve u pro­iz­vod­nji me­da, a po­seb­no u pro­ce­su pro­iz­vod­nje vo­ska, či­ja pro­iz­vod­nja u svi­je­tu je u kri­zi.
- Ta­ko ne­što ne­ma ni jed­na dr­ža­va u okru­že­nju. Sve če­šće se vo­sak mi­je­ša sa ne­po­zna­tim sup­stan­ca­ma i he­mi­ka­li­ja­ma, što ima uti­ca­ja na kva­li­tet i is­prav­nost me­da. Otva­ra­njem „Ku­će me­da” sva­ki pče­lar u Cr­noj Go­ri mo­že da kon­tro­li­še pro­ces pro­iz­vod­nje svog vo­ska. Ta­ko­đe u no­vo­o­tvo­re­noj Ku­ći me­da se pro­iz­vo­di in­vert­ni si­rup što će po­go­do­va­ti pče­la­ri­ma ko­ji vi­še ne­će ima­ti po­tre­bu za spra­vlja­njem še­će­r­nog si­ru­pa za pre­hra­nu pče­la u kuć­nim uslo­vi­ma – re­kao je Nur­ko­vić, is­ti­ču­ći da je pče­lar­stvo Cr­noj Go­ri, pa i u Ro­ža­ja­ma, u po­ra­stu.
- Sve vi­še lju­di se od­lu­ču­je da se ba­vi pče­lar­stvom, ali je pro­blem što ne­ma mla­dih lju­di. Obič­no je pče­lar­stvo ho­bi ili uz­gred­na dje­lat­nost. Pče­lar­stvom, kao do­pun­skom dje­lat­no­šću, ba­vi sve vi­še pen­zi­o­ne­ra. Ipak, ni­je to pra­vi efe­kat jer pče­lar­stvom se mo­ra­ju ba­vi­ti lju­di pro­fe­si­o­nal­no, na­ro­či­to što je to ve­o­ma uni­sna gra­na po­ljo­pri­vre­de – ob­ja­snio je Nur­ko­vić, is­ti­ču­ći da Udru­že­nje „Me­dlji­ka” ima 65 čla­no­va, dok se pro­iz­vod­njom me­da ba­vi vi­še od 250 pče­la­ra u toj op­šti­ni.V.Ra.