- Hra­brost i he­roj­sko dje­lo su uvi­jek bi­li ri­jet­ka po­ja­va, a u da­na­šnje vri­je­me još rje­đa, te zbog to­ga sma­tram da je ova pri­ča ko­ju sam stva­rao na osno­vu pri­mar­nih isto­rij­skih iz­vo­ra, uto­li­ko sna­žni­ja i pred­sta­vlja uzo­ri­tu pri­ču - po­ru­čio je Sr­đan Ko­lje­vić, re­di­telj fil­ma „Bra­nio sam Mla­du Bo­snu”, ko­ji su gle­da­o­ci mo­gli vi­dje­ti prek­si­noć na Kan­li ku­li u okvi­ru tak­mi­čar­skog pro­gra­ma 29 .Her­ceg­nov­skog film­skog fe­sti­va­la.
On je ob­ja­snio da se sa pri­čom su­sreo dav­no, na­šav­ši ste­no­gra­me su­đe­nja na­kon aten­ta­ta ko­jeg je na Fran­ca Fer­di­nan­da iz­vr­šio Ga­vri­lo Prin­cip, i to u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci gra­da Be­o­gra­da i Dr­žav­nom ar­hi­vu BiH. Po­seb­nu vri­jed­nost za is­tra­ži­va­nje, ka­ko je na­gla­sio, pred­sta­vljao je di­rek­tor Ar­hi­va Vo­ji­slav Bo­gi­će­vić, je­dan od pri­pad­ni­ka po­kre­ta „Mla­da Bo­sna”.
Ko­lje­vić je go­di­na­ma sa­ku­pljao pri­mar­ne iz­vo­re, te da ga je na­ro­či­to po­tre­sao go­vor advo­ka­ta Ru­dol­fa Ci­stle­ra, jer je ri­ječ, ka­ko je re­kao, „o ri­jet­koj po­ja­vi spo­ja mo­ral­nog in­te­gri­te­ta i gra­đan­ske hra­bro­sti”.
- Ovo je ar­he­tip­ska pri­ča i ar­he­tip­ski ju­nak. Isto­ri­ja ga ne pam­ti, a tre­ba­lo bi, i za­to go­vo­rim o nje­mu. Osim nje­ga tu je po­ro­di­ca Ču­bri­lo­vić, sa či­jim sam po­tom­ci­ma imao pri­li­ku da raz­go­va­ram. Oni su mi do­sta­vli i niz pri­vat­nih za­pi­sa. Či­ni mi se da je Ci­stler pre­dak Sr­đa­na Alek­si­ća (srp­skog mla­di­ća ko­ji je po­gi­nuo to­kom ra­ta u BiH bra­ne­ći dru­ga), jer je ri­ječ o is­toj vr­sti mo­ral­ne ver­ti­ka­le ko­ja je uto­li­ko ve­ća ko­li­ko vri­je­me oko nje dik­ti­ra dru­ga­či­je. Sma­tram da je krun­ski za­da­tak umjet­no­sti da pro­bu­di svje­tlo na kra­ju tu­ne­la. Eti­ka i este­ti­ka mo­ra­ju ići ru­ku pod ru­ku - po­ru­čio je Ko­lje­vić.
Glu­mi­ca Va­ja Du­jo­vić je is­ta­kla da joj je bio naj­ve­ći iza­zov što glu­mi­la oso­bu ko­ja je za­i­sta po­sto­ja­la.
- Mo­ra­la sam se pri­dr­ža­va­ti či­nje­ni­ca. Ima­la sam i oba­ve­zu i tre­mu. Ulo­ga me je ople­me­ni­la, a naj­ve­ći kom­pli­ment sam do­bi­la od unu­ka Ču­bri­lo­vi­ća, Jo­van­ke Ču­bri­lo­vić, ko­ja je mi ka­za­la da je gle­da­ju­ći film, ima­la osje­ćaj da vi­de svo­ju ba­ku - ka­za­la je Du­jo­vi­će­va.
Mla­di glu­mac Mar­ko Gra­bež ta­ko­đe je osje­ćao do­dat­nu od­go­vor­nost zbog či­ne­ni­ce da iz­go­va­ra pred ka­me­ra­ma ri­je­či ko­je su stvar­no iz­go­vo­re­ne u ta­ko zna­čaj­nom isto­rij­skom mo­men­tu. Sce­na iz­ri­ca­nja pre­su­de či­ta­voj eki­pi pa­la je iz­u­zet­no te­ško, jer iako mla­di, ne­ko­li­ko go­di­na su sta­ri­ji od ju­na­ka ko­je su glu­mi­li, a ko­ji su, ka­ko je re­kao, u vri­je­me ka­da se do­go­dio aten­tat i ka­da su osu­đe­ni bi­li prak­tič­no dje­ca - „ali dje­ca ko­ja su smo­gla i sna­ge i hra­bro­sti”.
Nji­hov ko­le­ga Mi­loš Đu­ro­vić je ka­zao da mu je bi­la iz­u­zet­na čast što je glu­mio Ga­vri­la Prin­ci­pa, te da je ova ulo­ga za nje­ga pred­sta­vlja­la ve­li­ki iza­zov, ali i pod­ra­zu­mi­je­va­la ogrom­nu od­go­vor­nost. Ta ulo­ga ga je, ka­ko je ob­ja­snio, ople­me­ni­la, jer je raz­mi­šla­jo o tom de­vet­na­e­sto­go­di­šnja­ku, „ko­ji je imao hra­bro­sti, ali i o da­na­šnjim ge­ne­ra­ci­jam i uslo­vi­ma u ko­ji­ma ži­ve, a u ko­ji­ma ne­ma tog pro­stra za po­bu­nu, bar ne ta­kvu”.
K. Ma­to­vić


„Auto­fo­kus” na­smi­jao i za­mi­slio

U okvi­ru do­ku­men­tar­ne se­lek­ci­je, prek­si­noć je Tr­gu Mi­ća Pa­vlo­vi­ća pri­ka­zan film „Auto­fo­kus” Bo­ri­sa Po­lja­ka, a se­lek­tor Vla­di­mir Pe­ro­vić je na ju­če­ra­šnjoj kon­fer­nci­ji za no­vi­na­re oci­je­nio da je ovaj film raz­ga­lio pu­bli­ku.
- Ostva­re­nje je raz­ga­li­lo pu­bli­ku, ne za­to što go­vo­ri o tur­bo fol­ku, već što je ri­ječ o jed­nom eks­pe­ri­men­tal­nom do­ku­men­tar­cu, na­pra­vlje­nom teh­ni­kom op­ser­va­ci­je – ka­zao je naš po­zna­ti do­ku­men­ta­ri­sta.
Po­ljak je ob­ja­snio da bi gle­da­o­ci tre­ba­lo da od­gle­da­ju nje­gov pret­hod­ni film, „Split­ski akva­rel”, na ko­ji se „Auto­fo­kus” osla­nja u tre­ti­ra­nju te­me tu­ri­sta i sel­fi­ja.
- Sta­jao sam do­volj­no uda­ljen od cr­kve Sv. Ni­ko­le i sni­mao tu­ri­ste na kra­ju do­biv­ši gro­tesk­ni ka­le­i­do­skop po­na­ša­nja. Ka­da do­đu u grad, njih ne za­ni­ma isto­rij­ski spo­me­nik, oni sni­ma­ju sa­mo se­be. Na­rav­no da se stav auto­ra vi­di i spram oda­bi­ra te­me, ali tru­dio sam se da u mon­ta­ži fil­ma na­pra­vim ot­klon, ka­ko mo­je mi­šlje­nje ne bih na­me­tao. Sa­da sma­tram da je sel­fi, ne­ka­ko i ogle­da­lo svih nas – ob­ja­snio je Po­ljak.
K. M.