Broj­ni ži­te­lji gor­nje­polj­ske pa­ro­hi­je i ove, kao i pret­hod­nih de­set go­di­na, oku­pi­li su se na Pe­trov­dan­skom sa­bo­ru ko­ji se odr­ža­va pr­ve ne­dje­lje na­kon pra­zni­ka Sv. pr­vo­vr­hov­nih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla. Cr­kve­no-na­rod­nom sa­bra­nju pret­ho­di­la je sve­ta li­tur­gi­ja u hra­mu Sve­tog Ni­ko­le u Vi­dro­va­nu, kod Nik­ši­ća. Li­tur­gi­ju je slu­žio pro­to­je­rej Ve­li­mir Jo­vo­vić, uz sa­slu­že­nje pro­to­je­re­ja-sta­vro­fo­ra Dra­ga­na Kru­ši­ća, ko­ji je gor­nje­polj­ski pa­roh, te je­re­ja Da­ni­la Zi­ro­je­vi­ća i đa­ko­na Kon­stan­ti­na Do­ji­ća.
Na­kon slu­žbe Vi­dro­va­nom je, ta­ko­đe tra­di­ci­o­nal­no, pro­šla sve­ča­na li­ti­ja to­kom ko­je su či­ta­ni di­je­lo­vi iz Je­van­đe­lja i mo­li­tve za do­bro ži­te­lja ci­je­le ta­mo­šnje pa­ro­hi­je.
Pro­ta Jo­vo­vić be­sje­de­ći pod­sje­tio je na pri­ču iz Je­van­đe­lja po Ma­te­ju, ko­ja opi­su­je su­sret Isu­sa Hri­sta sa dva ne­volj­ni­ka ko­ji su sli­je­pi i ko­ji od nje­ga za­tra­ži­še po­moć. Hri­stos je ta­da, ka­že sve­šte­nik Jo­vo­vić, pro­šao po­red njih, kao da ih ne ču­je, i kao da ga ne do­ti­če nji­ho­va mu­ka, a mi lju­di, na­šim plit­kim umom bi po­mi­sli­li da je okru­tan.
– Go­spod je mo­ćan da is­ci­je­li sva­ku na­šu ne­moć, na­šu mu­ku i bo­lest, ali pred­u­slov to­ga je na­ša vje­ra, na­še tra­že­nje, na­še hti­je­nje za­to što nam je On dao sve­tu slo­bo­du. Ne okre­te se na pr­vi po­gled iz raz­lo­ga da pro­si­ja i da se ot­kri­je ljud­ska vje­ra, da po­ka­že na­ma lju­di­ma, on­da­šnjim i sa­da­šnjim, ka­ko je bit­na na­ša upor­nost, be­sje­dio je pro­to­je­rej Jo­vo­vić.
Pe­trov­dan­sko sa­bra­nje na Vi­dro­va­nu, is­ta­kao je nad­le­žni pa­roh pro­to­je­rej-sta­vro­for Kru­šić, usta­no­vlje­no je pri­je je­da­na­est go­di­na s bla­go­slo­vom epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja. Ovo­go­di­šnjim sa­bra­njem on je ujed­no obi­lje­žio i 23 go­di­ne svo­je sve­šte­nič­ke i pa­stir­ske slu­žbe u gor­nje­polj­skoj i nik­šić­koh pa­ro­hi­ji.
– Sve što sam po­sti­gao u Gor­njem Po­lju i nik­šić­koj pa­ro­hi­ji, po­sti­gao sam uz po­moć mo­jih pa­ro­hi­ja­na, a kad sve­šte­nik uza se ima po­vje­re­ni mu na­rod i du­hov­no sta­do on­da je on mo­ćan i Bog mu da­je ma­ho­ve,ka­ko je re­kao ve­li­ki pje­snik Vla­di­ka Ra­de, is­ta­kao je pro­to­je­rej-sta­vro­for Kru­šić.
Sa­bra­nje je bi­la i pri­li­ka da se Gor­nje­polj­ci sje­te svo­jih ra­ni­jih du­hov­nih pa­sti­ra ko­ji su slu­ži­li pri Ni­kolj­skoj cr­kvi u Vi­dro­va­nu, a ko­ji su, ka­zao je pro­je­rej Kru­šić, de­ce­ni­ja­ma bi­li sve­šte­no­slu­ži­te­lji u tom mje­stu i do­stoj­no šti­ti­li svoj na­rod i cr­kvu.
B.B.