Na pet­na­e­stak ki­lo­me­ta­ra od Šav­ni­ka na­la­zi se se­lo Du­ži ko­je je ne­ka­da bi­lo po­zna­to po za­sa­di­ma ra­znih ži­ta­ri­ca. Mje­šta­ni su uglav­nom ži­vje­li od to­ga, a po­seb­no od helj­de ko­ja je bi­la i naj­za­stu­plje­ni­ja u tom kra­ju. Me­đu­tim, Du­ži su do­ži­vje­le istu sud­bi­nu kao i sva osta­la se­la sje­ve­ra Cr­ne Go­re jer je sta­nov­ni­štvo od­la­zi­lo u gra­do­ve u po­tra­zi za bo­ljim po­slo­vi­ma, pa su i par­ce­le ne­ka­da bo­ga­te helj­dom bi­le na­pu­šte­ne. Me­đu ri­jet­kim ko­ji se vra­tio rad­nom mje­stu, ali i po­slu pre­da­ka, već ne­ko­li­ko go­di­na je Mi­lo­rad La­ko Vi­lo­ti­je­vić ko­ji je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je pro­veo, ka­ko i sam ka­že, po svi­je­tu, od če­ga osamna­est ra­de­ći na bro­do­vi­ma i plo­ve­ći po mno­gim mo­ri­ma. Od mo­re­plov­ca do ze­mljo­rad­ni­ka i far­me­ra, is­ta­kao je on, za nje­ga je bio kra­tak je put, a pra­vo za­do­volj­stvo na­šao je u svom rod­nom kra­ju.
Helj­da je do pri­je oko če­ti­ri de­ce­ni­je bi­la glav­ni pro­iz­vod, pre­hra­nji­va­la je se­lo u svim vre­me­ni­ma. On­da je na­stu­pio pe­ri­od ka­da je sve ne­ka­ko za­mr­lo, a po­no­vo je po­kre­nu­to pri­je dva­na­est go­di­na ka­da smo sa biv­šim pred­sjed­ni­kom op­šti­ne Šav­nik To­ma­šom Ćo­ro­vi­ćem od­lu­či­li da or­ga­ni­zu­je­mo ma­ni­fe­sta­ci­ju „Da­ni helj­de“. Sa­da nas u Du­ži­ma ima ne­ko­li­ko ko­ji se ti­me ba­vi­mo, upor­ni smo i na­da­mo se da će bi­ti još bo­lje, is­pri­čao je Vi­lo­ti­je­vić.
Du­ži, ka­ko je is­pri­čao, u su­šti­ni ni­ka­da ni­je ni na­pu­stio, jer dok je ne­gdje dru­go za­ra­đi­vao no­vac, osta­tak nje­go­ve po­ro­di­ce je bio u se­lu, odr­ža­vao do­ma­ćin­stvo i oči­gled­no pri­pre­mao te­ren za mno­go bo­lji po­sao. Vi­lo­ti­je­vić je ove go­di­ne za­si­jao helj­du na par­ce­li od jed­nog hek­tra što je mno­go vi­še ne­go pret­hod­nih.
Pret­pro­šle go­di­ne na ma­njoj par­ce­li imao sam oko 700 ki­lo­gra­ma ro­da u zr­nu, ove se na­dam da će bi­ti mno­go vi­še, a sje­tva je u pr­voj po­lo­vi­ni sep­tem­bra. Ta ži­ta­ri­ca ima u Du­ži­ma po­se­ban kva­li­tet, po to­me je po­zna­ta, pa ta­ko ko­li­ko god da pro­iz­ve­dem mo­gu bez pro­ble­ma da pro­dam. Me­đu­tim, pro­blem je što je se­lo bez­vod­no i uvi­jek sam u ri­zi­ku da li će vre­men­ske pri­li­ke po­go­do­va­ti ži­ta­ri­ci, re­kao je on.
Uz pod­ne­blje gdje uspi­je­va, iz­u­zet­nom kva­li­te­tu helj­de iz Du­ži, tvr­di on, po­seb­no do­pri­no­si na­čin na ko­ji sa­de, ža­nju i me­lju. To je, ka­zao je Vi­lo­ti­je­vić, ma­la taj­na Du­ža­na ko­ju ču­va­ju vi­še od 150 go­di­na. Kom­baj­ne ni­ti ima­ju, ni­ti bi ih ko­ri­sti­li jer im to te­ren gdje vr­še sje­tvu one­mo­gu­ća­va.
Helj­du u su­šti­ni ni­je te­ško uz­ga­ja­ti, ali je­ste na na­čin ka­ko to mi u Du­ži­ma ra­di­mo pa je za­to ona odav­de naj­bo­lja i naj­kva­li­tet­ni­ja.Ruč­no se žnje, po­tom ve­že u sno­po­ve ko­ji ta­ko mo­ra­ju sta­ja­ti ne­dje­lju da­na na nji­vi ka­ko bi sva pod­jed­na­ko sa­zre­la. Na­kon to­ga ve­že se, ta­ko­đe ruč­no, u tzv. ko­po­ve, pla­sto­ve od helj­de, a on­da se i ruč­no „mla­ti“ ka­ko bi opa­li plo­do­vi, pre­nio je Vi­lo­ti­je­vić dio po­stup­ka pri pro­iz­vod­nji.
Tu se nji­hov po­sao ne za­vr­ša­va, već sli­je­di, opet, ruč­no, „raz­vi­ja­va­nje“ helj­de, pa se on­da su­ši i tek je sprem­na za mlin. I to Vi­lo­ti­je­vić ra­di na sta­ri na­čin, i ne do­zvo­lja­va mli­na­ru da od­ra­di svoj dio po­sla.
Po­sto­ji kod nas i taj­na ka­ko se helj­da me­lje, pa to uvi­jek ja ra­dim. Što osta­ne krup­ni­ja ljud­ska pri odva­ja­nju od zr­na mo­že se is­ko­ri­sti­ti za pra­vlje­nje ja­stu­ka.Cje­lo­ku­pan po­stu­pak od sje­tve do fi­nal­nog pro­iz­vo­da po na­šem na­či­nu za­i­sta je te­žak, ali je is­pla­tiv. Ko jed­nom pro­ba na­šu helj­du uvi­jek će tra­ži­ti da je ku­pi, pa mi ko­ji se ti­me ba­vi­mo i ne ža­li­mo za ulo­že­ni trud, is­ta­kao je Vi­lo­ti­je­vić.
Du­ža­ni ko­ji su osta­li do­sled­ni po­slu pre­da­ka, pri pro­iz­vod­nji jed­ne od naj­zdra­vi­jih ži­ta­ri­ca, ne ko­ri­ste ni­ka­kva vje­štač­ka sred­stva, ka­ko za tlo za sje­tvu, ta­ko i za sa­mu bilj­ku. S ob­zi­rom na sve oprav­da­no je što ki­lo­gram bra­šna od „du­ške helj­de“ ko­šta 4,5 eura, a mo­gu se ku­pi­ti i nje­ne lju­spi­ce ili ži­ta­ri­ca u zr­nu. Oni ko­ji je pro­iz­vo­de, na­veo je Vi­lo­ti­je­vić, sprem­ni su da udo­vo­lje svim že­lja­ma kup­ca.
B.Bra­šnjo


Pro­ši­ru­ju far­mu

Uz pro­iz­vod­nju helj­de Vi­lo­ti­je­vić se sa po­ro­di­com ba­vi i sto­čar­stvom. Tre­nut­no ima­ju ma­nju far­mu od 6-7 gr­la krup­ne sto­ke i sta­do od dva­de­se­tak ova­ca. S ob­zi­rom da im i taj po­sao do­bro ide, od­lu­či­li su da ga pro­ši­re za šta im je po­treb­na po­dr­ška kroz ne­ki od po­nu­đe­nih pro­gra­ma re­sor­nog mi­ni­star­stva.
-Kon­ku­ri­sa­li smo za IPARD pro­gram ka­ko bi na­ba­vi­li neo­p­hod­nu me­ha­ni­za­ci­ju i olak­ša­li po­slo­ve, ali se u tom di­je­lu i fi­nan­sij­ski ras­te­re­ti­li jer smo mo­ra­li da pla­ća­mo dru­ga li­ca. Već ra­ni­je sam iz­gra­dio obje­kat za sto­ku ko­ji je ure­đen sa svim po­treb­nim sa­dr­ža­ji­ma, a gra­di­će­mo ba­ze­ne za staj­nak.
Mo­že se od ovo­ga ži­vje­ti ko se za­lo­ži i po­tru­di, a mi sve što pro­iz­ve­de­mo od­mah i pro­da­mo. Br­zo se pro­ču­je kad je ne­što kva­li­tet­no i kad se lju­di uvje­re da je to sve or­gan­ska pro­iz­vod­nja jer mi u Du­ži­ma ni sto­ku ne hra­ni­mo kon­cen­tra­ti­ma i to se la­ko pre­po­zna i na me­su i na mliječ­nim pro­iz­vo­di­ma, na­gla­sio je Vi­lo­ti­je­vić.