Na­uč­ni­ci NA­SA ovog če­tvrt­ka su ob­ja­vi­li ot­kri­će Ke­ple­ra 452b, od sko­ro po­zna­tog i kao ,,Ze­mlja 2.0”, ze­mljo­li­ke pla­ne­te u na­šoj ga­lak­si­ji.
Na­kon go­di­na ana­li­zi­ra­nja po­da­ta­ka ko­je je pri­ku­pio Ke­pler i još vi­še ana­li­za i ra­da ov­dje na Ze­mlji, na­uč­ni­ci su po­tvr­di­li po­sto­ja­nje ove uda­lje­ne eg­zo­pla­ne­te, ko­ja je naj­slič­ni­ja Ze­mlji od svih do sad ot­kri­ve­nih, pi­še ,,In­de­pen­dent”, a pre­no­si B92.
Iako je Ke­pler 452b pre­da­le­ko da bi bio sni­mljen, na­pred­na teh­no­lo­gi­ja ame­rič­ke sve­mir­ske agen­ci­je omo­gu­ći­la nam je da sa­zna­mo iz­ne­na­đu­ju­će mno­go in­for­ma­ci­ja o ovoj ,,no­voj Ze­mlji”.
Na po­čet­ku kon­fe­ren­ci­je Džon Grun­sfeld iz NA­SA je re­kao: ,,Da­nas ob­ja­vlju­je­mo ot­kri­će eg­zo­pla­ne­te ko­ja je, ko­li­ko mi to mo­že­mo za­klju­či­ti, da­le­ki Ze­mljin ro­đak. Do­sad naj­slič­ni­ji. To je Ze­mlja 2.0”. Sve kod Ke­ple­ra 452b, od ve­li­či­ne, du­ži­ne go­di­na, pro­ci­je­nje­nih uslo­va na po­vr­ši­ni, vr­lo je slič­no Ze­mlji.
Go­di­na na no­vo­ot­kri­ve­noj pla­ne­ti, vri­je­me ko­je joj je po­treb­no da se okre­ne oko svo­je zvi­je­zde Ke­pler 452, tra­je 385 da­na, sa­mo 20 da­na du­že ne­go kod nas na Ze­mlji. To je uve­li­ko raz­dva­ja od go­di­na na dru­gim pla­ne­ta­ma, bli­žim Ze­mlji. Go­di­na na Ve­ne­ri tra­je 88 ze­malj­skih da­na. Go­di­na na Nep­tu­nu, naj­da­ljem u na­šem si­ste­mu, tra­je 185 ze­malj­skih da­na.
Ke­pler 452, zvi­je­zda pla­ne­te, ot­pri­li­ke je 1,5 mi­li­jar­di go­di­na sta­ri­ja od Sun­ca. Ako je pla­ne­ta pre­bli­zu svo­joj zvi­je­zdi, na njoj će bi­ti pre­to­plo za ži­vot. Ako je pre­da­le­ko, bi­će pre­hlad­no. Ke­pler 452b je na sa­vr­še­noj uda­lje­no­sti od svo­je zvi­je­zde već mi­li­jar­da­ma go­di­na. Pre­ma Džo­nu Džen­kin­su, ana­li­ti­ča­ru po­da­ta­ka s Ke­ple­ra, to zna­či da je mo­gu­će da na nje­go­voj po­vr­ši­ni po­sto­ji ži­vot ili da je on po­sto­jao u ne­kom tre­nut­ku u isto­ri­ji.
Ke­pler 452b vje­ro­vat­no ima tem­pe­ra­tu­ru ko­ja do­zvo­lja­va vo­di da po­sto­ji u teč­nom sta­nju na po­vr­ši­ni, a ko­li­ko je po­zna­to ljud­skoj ra­si, to je ključ­no za raz­voj ži­vo­ta. Tim Ke­pler sa­ra­đi­vao je sa ge­o­lo­zi­ma ka­ko bi se ot­krio iz­gled pla­ne­te. S ob­zi­rom na ve­li­či­nu i sta­rost, ve­li­ka je mo­guć­nost da je pla­ne­ta stje­no­vi­ta, što zna­či da mo­žda ima i si­stem vul­ka­na is­pod po­vr­ši­ne.
No­va pla­ne­ta je ne­što ve­ća od Ze­mlje, a pro­cje­nju­je se da ima dvo­stru­ko ve­ću gra­vi­ta­cij­sku si­lu. Ipak, pre­ma tvrd­nja­ma na­uč­ni­ka, to ne zna­či da ta­mo ne mo­že po­sto­ja­ti ži­vot. Džon Džen­kins je ka­zao da bi se lju­di mo­gli ,,pri­la­go­di­ti” gra­vi­ta­ci­ji i po­sta­ti ,,zde­pa­sti­ji za ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja”.
,,Lju­di se već pri­la­go­đa­va­ju ve­li­kim te­re­ti­ma. Ljud­sko ti­je­lo ima ne­vje­ro­vat­nu mo­guć­nost da ,,po­pra­vi” se­be, ta­ko da bi­smo se s vre­me­nom de­fi­ni­tiv­no mo­gli pri­la­go­di­ti”, sma­tra­ju na­uč­ni­ci.
Zvi­je­zda pla­ne­te, Ke­pler 452 je ma­lo ve­ća od na­šeg Sun­ca. Do­dat­no svi­je­tlo i to­pli­na ko­ju pla­ne­ta pri­ma od zvi­je­zde ne sa­mo da zna­či da je pla­ne­ta to­pli­ja od Ze­mlje, već i da je bilj­ni svi­jet vje­ro­vat­no raz­vi­je­ni­ji. A bu­du­ći da fo­to­sin­te­za pro­iz­vo­di va­zduh ko­ji udi­še­mo, to zna­či da po­sto­ji osno­va za raz­voj ži­vo­ta.
Ke­pler 452b je to­pao, mo­gu­će vla­žan, ali je uda­ljen 1.400 svje­tlo­snih go­di­na. Da se le­ti­li­ca ko­ja no­si lju­de kre­će br­zi­nom kao son­da ,,No­vi ho­ri­zon­ti”, do no­vo­ot­kri­ve­ne ,,dvoj­ni­ce” na­še pla­ne­te tre­ba­lo bi im oko 25,8 mi­li­o­na go­di­na.PRI­RE­DIO:A.Ć.


Te­le­skop Ke­pler

Pr­va eg­zo­pla­ne­ta (pla­ne­ta van sun­če­vog si­ste­ma) pro­na­đe­na je tek 1995. go­di­ne. Da­nas ne sa­mo da zna­mo da se u sve­mi­ru na­la­zi ogro­man broj ga­lak­si­ja sa ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­jar­di pla­ne­ta, već ima­mo i pred­sta­vu o to­me ko­je su nji­ho­ve glav­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. 
Te­le­skop Ke­pler, vri­je­dan 600 mi­li­o­na do­la­ra, lan­si­ran je 2009. go­di­ne sa ci­ljem pro­u­ča­va­nja ra­zno­vr­snih pla­ne­tar­nih si­ste­ma u ga­lak­si­ji Mli­ječ­ni put. U okvi­ru iste mi­si­je, na­uč­ni­ci su ta­ko­đe tra­ga­li za pla­ne­ta­ma na­lik Ze­mlji, na či­joj bi se po­vr­ši­ni na­la­zi­le sti­je­ne, ze­mlja i vo­da, i na ko­ji­ma bi mo­gle da ži­ve raz­ne for­me van­ze­malj­skog ži­vo­ta.