Mu­zič­ki pro­gram 29. Gra­da te­a­tra, po­slije sjaj­nog kon­cer­ta Laj­ka Fe­lik­sa i nje­go­vog ben­da, imao je još je­dan ve­li­ki do­ga­đaj - kon­cert Bi­se­re Ve­le­tan­lić, ko­ja je u prat­njih iz­vr­snih be­o­grad­skih mu­zi­ča­ra Va­sil Ha­dži­ma­nov ben­da pri­re­di­la svo­jev­rs­ni pra­znik mu­zi­ke.
Sjaj­na ever­grin, džez i so­ul pje­va­či­ca, ko­ja je i da­nas, u onom naj­bo­ljem smi­slu aso­ci­ja­ci­ja na ne­ka­da­šnju ve­li­ku Ju­go­sla­vi­ju u ko­joj je bi­la zvi­je­zda, na pre­pu­noj sce­ni Te­ra­se iz­me­đu cr­ka­va po­ka­za­la je zbog če­ga je njen glas i da­nas je­din­stven, i za­što su nje­ni hi­to­vi iz 70-tih i 80-tih go­di­na, u kon­tek­stu ovog vre­me­na, mno­go vi­še od pje­sa­ma. Na­stup Bi­se­re Ve­le­tan­lić oku­pio je pu­bli­ku svih ge­ne­ra­ci­ja, ko­ja je za­jed­no sa njom pje­va­la ever­grin hi­to­ve „Mi­lo mo­je”, „Ti ni­si sam”, „Ne pla­či”, „Zlat­ni dan”, „Ru­čak za dvo­je”, „Our day will co­me”…, kao hit „Jed­no lje­to ka­sno”, sa ko­jim je 1996. po­bje­di­la na Pje­smi Me­di­te­ra­na u Bu­dvi.
- Že­lim naj­pre da ka­žem da je ovaj kon­cert bio vi­še ne­go što sam oče­ki­va­la, sve je bi­lo fan­ta­stič­no, or­ga­ni­za­ci­ja Gra­da te­a­tra, pu­bli­ka. Ne znam da li je to za­to jer, na svu sre­ću, i da­nas po­sto­ji pu­bli­ka ko­ja ima po­tre­bu za ova­kvom mu­zi­kom, ili je to za­to što me lju­di vo­le – imam naj­jed­no­stav­ni­ji pri­stup pu­bli­ci, što je kod nas ne­za­mi­sli­vo, i ne­gdje se to još ci­je­ni. Ve­li­ko hva­la Gra­du te­a­tru na za­do­volj­stvu ko­je sam ima­la na­stu­pa­ju­ći ov­dje – iz­ja­vi­la je Bi­se­ra Ve­le­tan­lić na­kon kon­cer­ta, pod­sje­ća­ju­ći da je kon­cert sa ben­dom Va­si­la Ha­dži­mo­no­va njen dru­gi na­stup na ovom fe­sti­va­lu, i da je 1999. na Ci­ta­de­li bi­la uče­snik ne­za­bo­rav­nog kon­cer­ta sa dže­ze­ri­ma Big ben­da - Du­škom Goj­ko­vi­ćem, Ni­ko­lom Mi­mom Mi­tro­vi­ćem, Stjep­kom Gu­tom, Jo­va­nom Ma­ljo­ko­vi­ćem, La­za­rom To­ši­ćem…
- Osje­ćam kao čast i pri­vi­le­gi­ju što sam i ove go­di­ne na Gra­du te­a­tru, a ovaj na­stup mi je i lič­no vr­lo bi­tan, po­što sam od­lu­či­la da upra­vo ov­dje za­o­kru­žim svo­jih pe­de­set go­di­na pje­va­nja, jer sam otpri­li­ke i po­če­la u Cr­noj Go­ri. Ka­da me je Mi­le­na Lu­bar­da, se­lek­tor­ka Mu­zič­kog pro­gra­ma po­zva­la da do­đem na fe­sti­val Grad te­a­tar, naj­prije sam se dvo­u­mi­la, ali je uspje­la da me ubi­je­di, iako me­ne ne tre­ba du­go ubje­đi­va­ti ka­da se ra­di o pje­va­nju. Pri­hva­ti­la sam, po­ve­za­la sa tim da ovim kon­cer­tom sta­vim i tač­ku na svo­je na­stu­pe, i sti­gla u Bu­dvu. Za­to mi je u star­tu bio ja­ko va­žan, bez ob­zi­ra ka­kav će bi­ti, ko­li­ko će pu­bli­ke do­ći, ma­da je bend Va­si­la Ha­dži­ma­no­va sja­jan, i već je na­stu­pao na Gra­du te­a­tru – is­ta­kla je Bi­se­ra Ve­le­tan­lić.
Po ri­je­či­ma Va­si­la Ha­dži­mo­no­va, ovaj kon­cert ta­ko­đe je bio vr­lo i uspje­šan:
- Bi­se­ra su­vi­še vo­li mu­zi­ku da bi se opro­sti­la od sce­ne, po­go­to­vu što su njen glas i ener­gi­ja i da­lje ta­ko fan­ta­stič­ni, kao što smo i ve­če­ras vi­dje­li, mi­slim da se tu vi­še ra­di o nje­nom umo­ru dru­ge vr­ste, o na­stu­pi­ma u da­na­šnjim okol­no­sti­ma ko­ji mo­gu da bu­du vr­lo kom­pli­ko­va­ni, a zbog lo­še orga­ni­za­ci­je po­ne­kad i vr­lo ner­pi­jat­ni, i to je glav­ni raz­log nje­nog even­tu­al­nog po­vla­če­nja. Ja ću, me­đu­tim, da­ti sve od se­be i po­ku­ša­ti da se to ne do­go­di, jer mi­slim da je vr­lo dra­go­cje­no za sve nas da Bi­se­ra Ve­le­tan­lić još bu­de na sce­ni.
A.Ć.


Uto­pi­ja sreć­nog dru­štva

Na sce­ni na Sve­tom Ste­fa­nu, ve­če­ras u 22 sa­ta za­ka­za­na je re­pri­za pre­mi­je­re pred­sta­ve „Srod­ne du­še„, na­pra­vlje­ne po mo­ti­vi­ma Ari­sto­fa­no­vih ko­me­di­ja „Ža­be„ i „Pti­ce„, u re­ži­ji Di­na Mu­sta­fi­ća, u pro­duk­ci­ji Gra­da te­a­tra, NP Re­pu­bli­ke Srp­ske iz Ba­nja Lu­ke i NP iz Tu­zle.
U pred­sta­vi igra­ju El­vi­ra Alju­kić, Ad­nan Ome­ro­vić, Edis Ži­lić, El­vis Ja­hić, Ne­dim Mal­ko­če­vić, Ni­ko­la Ivo­še­vić, Sr­đan Gra­ho­vac, Smi­lja­na Ma­rin­ko­vić, Ma­ri­na Pi­je­tlo­vić, Bo­jan Ko­lo­pić, Sla­đa­na Zr­nić i Bo­ris Ša­vi­ja.
Dra­ma­turg je Želj­ka Udo­vi­čić Ple­šti­na, sce­no­graf Dra­gu­tin Broz, ko­sti­mo­gra­fi Leo Ku­laš i Iva­na Jo­va­no­vić, kom­po­zi­tor Vje­ra Ni­ko­lić, a scen­ski po­kret je ura­dio Da­mir Kle­me­nić