Ro­man ,,Grof Sa­va Vla­di­sla­vić” Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća, ob­ja­vljen u iz­da­nju ,,Ar­hi­pe­la­ga” pred­sta­vljen je her­ceg­nov­skoj pu­bli­ci u okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je Trg od knji­ge. Iako je autor bio spri­je­čen da pri­su­stvu­je ve­če­ri, Goj­ko Bo­žo­vić, ured­nik IP ,,Ar­hi­pe­lag”, uči­nio je sve da pu­bli­ci pri­bli­ži ovo dje­lo.
Po­sli­je bri­ljant­ne ka­ri­je­re uni­ver­zi­tet­skog pro­fe­so­ra svjet­ske knji­žev­no­sti, ko­ji je, iz­me­đu osta­lih, bio i osni­vač sla­vi­sti­ke na Dr­žav­nom uni­ver­zi­te­tu u Či­ka­gu i pro­rek­tor tog istog Dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta, Mo­rav­če­vić se po­sve­tio pi­sa­nju isto­rij­skih ro­ma­na iz srp­ske isto­ri­je ne­ko­li­ko epo­ha, pod­sje­tio je Bo­žo­vić.
- Na jed­noj stra­ni, nje­go­vi isto­rij­ski ro­ma­ni po­či­va­ju na obim­nim is­tra­ži­va­nji­ma isto­rij­skog pe­ri­o­da o ko­jem je ri­ječ i on­da mo­že­mo da vi­di­mo da sva­ka stra­ni­ca, sva­ka epi­zo­da o ko­joj se pri­po­vi­je­da u nje­go­vim ro­ma­ni­ma, ima­ju vr­lo ja­sno isto­rij­sko ute­me­lje­nje, i vre­me­na o ko­me je ri­ječ i mje­sta u ko­ji­ma se rad­nja od­i­gra­va i isto­rij­skih lič­no­sti ko­je se iz­vo­de na sce­nu pri­po­vi­je­da­nja. Ne na jed­nom mje­stu i ne u jed­noj pri­li­ci, u isto­rij­skim ro­ma­ni­ma Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća do­la­zi po­vre­me­no, i to su vr­lo uz­bu­dlji­vi tre­nu­ci, i do su­sre­ta, su­o­ča­va­nja, pre­i­spi­ti­va­nja isto­rij­ske gra­đe, vi­di­mo da ona do­la­zi od raz­li­či­tih auto­ra i iz raz­li­či­tih iz­vo­ra, i ne­ka­da se ti auto­ri i iz­vo­ri do­vo­de u kon­tro­ver­zu i po­ka­zu­je se da isto­ri­ja, pri­je i po­sli­je sve­ga, je­ste pri­ča, ali da to ne oprav­da­va na­šu le­njost da ne zna­mo do­volj­no o isto­ri­ji – sma­tra Bo­žo­vić.
Ro­man, Grof Sa­va Vla­di­sla­vić, po­la­zi od lič­no­sti ko­ja je isto­rij­ska i ko­ja za­pra­vo je­ste ne­u­po­re­div pred­stav­nik svo­ga vre­me­na i u mno­go ši­rim isto­rij­skim raz­mje­ra­ma te­ško bi se na­šla lič­nost ko­ja bi se mo­gla upo­re­di­ti sa Sa­vom Vla­di­sla­vi­ćem, do­da­je Bo­žo­vić.
- Ono što pli­je­ni u is­ku­stvu či­ta­o­ca ka­da je ri­ječ o Sa­vi Vla­di­sla­vi­ću, kao ju­na­ku ro­ma­na Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća, to da­kle ni­je sa­mo nje­go­va isto­rij­ska di­men­zi­ja, to ni­su sa­mo nje­go­ve tr­go­vač­ke i di­plo­mat­ske spo­sob­no­sti, to ni­je sa­mo nje­gov ve­li­ki uti­caj kao sa­vjet­ni­ka na dvo­ru Pe­tra Ve­li­kog, pa po­tom im­pe­ra­tor­ke Ane ili im­pe­ra­tor­ke Ka­ta­ri­ne.
To je či­nje­ni­ca da mi za­pra­vo u ro­ma­nu Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća vi­di­mo Sa­vu Vla­di­sla­vi­ća kao ži­vog čo­vje­ka od kr­vi i me­sa, vi­di­mo ga ne sa­mo kao moć­nog i u sja­ju ve­li­kih uspje­ha ko­ji­ma je okru­žen, ne sa­mo na po­zor­ni­ci ve­li­kih gra­do­va nje­go­vog ži­vo­ta, u, re­ci­mo, Ve­ne­ci­ji u ko­joj ot­ku­plju­je ne­ke dra­go­ce­no­sti za ru­sko­ga ca­ra i či­me se za­či­nju ne­ki od naj­va­žni­jih ar­hi­va i umet­nič­kih fon­do­va da­na­šnjih mu­ze­ja u Pe­tro­gra­du, vi­di­mo ga na ve­li­koj po­zor­ni­ci Is­tan­bu­la u ne­ko­li­ko raz­li­či­tih i va­žnih ulo­ga, vi­di­mo ga u Mo­skvi i Pe­tro­gra­du, vi­di­mo ga u Pe­kin­gu i mno­go­broj­nim dru­gim gra­do­vi­ma, uvi­jek u va­žnim ulo­ga­ma, ali uvi­jek osje­ća­mo dra­mu lič­nog ži­vo­ta – ka­zao je Bo­žo­vić.
Z.Š.-R.K.


Spoj lič­ne i isto­rij­ske dra­me

Goj­ko Bo­žo­vić je pod­sje­tio da upra­vo taj su­sret pri­vat­nog i jav­nog, ono­ga što je lič­na dra­ma i ono­ga što je isto­rij­ska dra­ma u ovom dje­lu, na­ma po­ka­zu­je zbog če­ga je grof Sa­va Vla­di­sa­vić bio ta­ko je­din­stve­na i ne­u­po­re­di­va fi­gu­ra svo­ga vre­me­na i ne­sum­nji­vo jed­na od naj­ne­o­bič­ni­jih i naj­ra­sko­šni­jih lič­no­sti ukup­ne srp­ske isto­ri­je.