Da ta­le­nat i lju­bav za mu­zi­ku ne po­zna­ju pre­pre­ke po­ka­za­li su svo­jim na­stu­pom Uglje­ša Br­kljač, stu­dent tre­će go­di­ne no­vo­sad­ske Aka­de­mi­je umjet­no­sti i Pe­ri­ca Mi­ha­lje­vić, na­stav­nik kla­vi­ra u Sred­njoj mu­zič­koj ško­li „Jan Vla­šim­ski” u Vi­ro­vi­ti­ci, sla­bo­vi­di umjet­ni­ci, ko­ji su odr­ža­li kon­cert u sklo­pu Don Bran­ko­vih da­na mu­zi­ke. Ra­ni­je na­ja­vlje­ni pi­ja­ni­sta Ni­ko­la Ze­kić, iz Pod­go­ri­ce, stu­dent dru­ge go­di­ne Et­no­mu­zi­ko­lo­gi­je na FMU u Be­o­gra­du, bio je spri­je­čen da na­stu­pi.
„Mu­zi­ka svje­tlo­sti”, ka­ko je kre­a­tor pro­gra­ma na­zvao ovaj kon­cert, oba­sja­la je pu­bli­ku ko­ja je sve iz­ved­be pra­ti­la uz uga­še­na svje­tla, u mra­ku. Bio je to znak em­pa­ti­je pri­sut­nih pre­ma umjet­ni­ci­ma, a do­ži­vljaj je bio mno­go upe­ča­tlji­vi­ji i du­blji, okre­nut ka unu­tra. U ta­mi su zvu­ci do­bi­ja­li bo­je sun­če­vog spek­tra, a u pit­kim kom­po­zi­ci­ja­ma uži­va­li su i čla­no­vi Sa­ve­za sli­je­pih i sla­bo­vi­dih Cr­ne Go­re, ko­ji su u cr­kvi Sv. Du­ha po­zdra­vi­li umjet­ni­ke i fo­to­gra­fi­sa­li se sa nji­ma na kra­ju kon­cer­ta. Ra­ti­mir Mar­ti­no­vić, umjet­nič­ki di­rek­tor, je sa pu­bli­kom po­di­je­lio svo­ja is­ku­stva ko­ja je imao kao spe­ci­ja­li­zant u Ame­ri­ci, gdje mu je ci­mer bio sli­je­pi pi­ja­ni­sta Majkl, a sa­da svo­je zna­nje pre­no­si i Uglje­ši Br­klja­ču, ko­ji stu­di­ra u nje­go­voj kla­si.
Pe­ri­ca Mi­ha­lje­vić je iz­veo Mje­se­če­vu so­na­tu Lu­dvi­ga van Be­to­ve­na i Ba­la­du u g-mo­lu Fre­de­ri­ka Šo­pe­na, a na bis Šo­pe­no­vu fan­ta­zi­ju „Im­promp­tu”.
Uglje­ša Br­kljač se pred­sta­vio Šo­pe­no­vom Fan­ta­zi­jom u f-mo­lu, te eti­da­ma Fran­ca Li­sta, Alek­san­dra Skr­ja­bi­na i Va­si­li­ja Mo­kranj­ca. Du­gi i to­pli apla­u­zi iz­ra­zi­li su osje­ća­nja pu­bli­ke, ko­ji su na­kon upa­lje­nih svje­tla po­zdra­vi­li pi­ja­ni­ste.
Uglje­ši ovo mno­go zna­či, pr­vi put uče­stvi­je u ne­kom ve­ćem i ozbilj­ni­jem fe­sti­va­lu. Imao je ma­lu do­zu tre­me, ka­že, jer do­sad ni­je na­stu­pao pred dru­gom pu­bli­kom osim one u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du. Ko­ri­sti no­te na Bra­je­vom pi­smu, uglav­nom se na­ba­vlja­ju pri Sa­ve­zu sli­je­pih i Bi­bli­o­te­ci za sli­je­pe, ali je li­te­ra­tu­ra za kla­vir te­ško do­stup­na. Vo­lio bi da na­u­či kom­po­zi­ci­je 20. vi­je­ka, do ko­jih se te­ško do­la­zi, a iz­dva­ja Pu­lan­ka. Uglje­ša Br­kljač se sa­da spre­ma za me­đu­na­rod­no tak­mi­če­nje ko­je će u ok­to­bru bi­ti odr­ža­no u Ita­li­ji. Na­kon kon­cer­ta osta­će u Ko­to­ru sa ro­di­te­lji­ma na­red­nih de­se­tak da­na. Svi su smje­šte­ni u Do­mu za uče­ni­ke i stu­den­te „Spa­sić-Ma­še­ra”, a Uglje­ša će sa svo­jim pro­fe­so­rom Mar­ti­no­vi­ćem da vje­žba u pro­sto­ri­ja­ma Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan”. Ka­že da mu je pro­fe­sor ja­ko mno­go po­mo­gao da se pri­pre­mi za upis na aka­de­mi­ju, da se sna­đe na stu­di­ja­ma i da ko­mu­ni­ci­ra sa okru­že­njem.
Ovaj kon­cert je za Pe­ri­cu Mi­ha­lje­vi­ća bio pre­li­je­po is­ku­stvo, ka­kvo do­sad u Hr­vat­skoj ni­je imao pri­li­ke da do­ži­vi, jer ni­šta slič­no ni­je na­pra­vlje­no.
Ra­du­je se po­znan­stvu sa Uglje­šom i pri­li­kom da ga ču­je. Kao po­zi­ti­van pri­mjer na­vo­di svog pro­fe­so­ra iz sred­nje ško­le, Dar­ka Žu­ka, ci­je­nje­nog umjet­ni­ka i pro­fe­so­ra na Za­gre­bač­koj aka­de­mi­ji, ko­ji je sla­bo­vid, ali je to pre­va­zi­šao.
Po­zi­ci­ja mu­zi­ča­ra sa ošte­će­nim vi­dom u po­sljed­nje vri­je­me je iz­mi­je­nje­na za­hva­lju­ju­ći tom pro­fe­so­ru, ali i Pe­ri­či­nom za­slu­gom, kao i zbog dru­gih mu­zi­ča­ra u dru­gim žan­ro­vi­ma, ko­ji su se eks­po­ni­ra­li.
- Bi­lo bi li­je­po da i mi u Hr­vat­skoj pri­re­di­mo je­dan ova­kav kon­cert, iako je kod nas po­zi­ci­ja sli­je­pih mu­zi­ča­ra ta­kva da se od nje za­pra­vo oče­ku­je vi­so­ki ni­vo mu­zi­ci­ra­nja, ni­je po­treb­no do­ka­zi­va­ti da oni to mo­gu, to se jed­no­stav­no zna – ka­že Mi­ha­lje­vić za „Dan”.
Još u sred­njoj ško­li on je na­ba­vio niz not­nih na­slo­va u Ita­li­ji, ta­mo i u Nje­mač­koj po­sto­je štam­pa­ri ko­ji nu­de do­bru le­pe­zu pi­ja­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re, što je pre­po­ru­čio i Uglje­ši. Ni­je te­ško na­ba­vi­ti no­te, do­stup­ne su, a mo­že se na­ći i spon­zor ko­ji bi to uči­nio, po­go­to­vu ako je ri­ječ o ta­len­ti­ma kao što su oni.
- Na­sto­jim da mo­je iz­vo­đe­nje ne bu­de do­sad­no ni me­ni ni pu­bli­ci. Da bu­dem ko­rek­tan na po­zor­ni­ci za kla­vi­rom, da ne pri­vla­čim pa­žnju pu­bli­ke ni­čim dru­gim osim svi­ra­njem, či­ni mi se da za­sad u to­me uspi­je­vam. Dok sam bio kli­nac, on­da su zna­li re­ći „Ima ono ne­što” dok svi­ram, pa se jed­nim di­je­lom osvr­nem na to „ne­što” iako ne znam što je „to ne­što”, ka­že nam Pe­ri­ca.
Tre­nut­no pri­pre­ma fe­sti­val kla­sič­ne mu­zi­ke u Vi­ro­vi­ti­ci, u svoj­stvu or­ga­ni­za­to­ra, a se­bi je za­dao, ko­li­ko mu pri­li­ke do­pu­šta­ju, da na­u­či sva Šo­pe­no­va dje­la, ta­ko da ra­di na kom­ple­ti­ra­nju nje­go­vog opu­sa. Na re­per­to­a­ru tre­nut­no ima „Im­promp­ti”, „Ba­la­du” i Be­to­ve­no­vu „So­na­tu”, sa ko­ji­ma na­stu­pa ka­da se za to uka­že pri­li­ka, a u pla­nu su i dru­ga dje­la.
M.D.Po­po­vić


Pun po­go­dak

Ov­da­šnja pu­bli­ka ne­ma mno­go pri­li­ke da ču­je umjet­ni­ke iz­u­zet­no­ga kva­li­te­ta iz ovo­ga fa­ha, za­slu­ga je naj­pri­je kre­a­tiv­nog ti­ma Ko­to­rAr­ta, po­seb­no go­spo­di­na Mar­ti­no­vi­ća, što su na­pra­vi­li ova­kvu stvar, ka­že Bo­ži­dar Den­da, pred­sjed­nik Sa­ve­za sli­je­pih i sla­bo­vi­dih Cr­ne Go­re.
- Ovo je pun po­go­dak, jer su oni ve­če­ras pro­mo­vi­sa­li ne sa­mo lju­de ošte­će­nog vi­da i nji­ho­ve po­ten­ci­ja­le, ne­go i umjet­nost, a to je tek on­da pra­va stvar. Svi ko­ji su se na­šli u pu­bli­ci mo­gli su da uži­va­ju, jed­na­ko oni ko­ji su ve­li­ki znal­ci, kao i oni ko­ji to do­ži­vlja­va­ju sa­mo sr­cem, ka­zao je Den­da za „Dan”.
On je do­dao da u Cr­noj Go­ri ne­do­sta­je udž­be­nič­ke li­te­ra­tu­re za sve smje­ro­ve, za sred­nje­ško­le i stu­dij­ske pro­gra­me, a po­seb­no kad su u pi­ta­nju no­te. To je, ka­že, si­stem­ski pro­ces, u ko­me sla­bo­vi­di umjet­ni­ci is­tra­ja­va­ju.