Ru­ko­vo­di­lac odje­lje­nja za op­štu bez­bjed­nost u Cr­no­gor­skoj ko­mer­ci­jal­noj ban­ci (CKB) De­jan Vu­če­vić iz­ja­vio je ju­če na su­đe­nju op­tu­že­nim čla­no­vi­ma biv­šeg me­nadž­men­ta te ban­ke da re­vi­zi­je šest spor­nih kre­di­ta ni­je­su po­ka­za­le gre­ške u ra­du re­fe­re­na­ta i do­dao da je ka­sni­je me­nadž­ment oci­je­nio da je od­go­vor­nost na stra­ni op­tu­že­nih. On je na ju­če­ra­šnjem su­đe­nju po­ja­snio da su iz­vje­šta­ji hro­no­lo­ški pre­sjek ono­ga što je ra­đe­no pri da­va­nju šest spor­nih kre­di­ta.
–U nji­ma ne­ma pro­pu­sta re­fe­re­na­ta, s ob­zi­rom na dje­lo­krug nji­ho­vog ra­da, a na osno­vu ras­po­lo­ži­ve do­ku­men­ta­ci­je, ni­je­smo do­šli do za­ključ­ka o po­sto­ja­nju od­go­vor­no­sti še­fo­va kre­dit­nog odje­lje­nja – re­kao je Vu­če­vić.
Bo­si Ta­tar, Mil­ki Lju­mo­vić, Du­brav­ki Pa­vi­će­vić, Ve­li­ši Ra­du­no­vi­ću, Je­li­ci Pe­tri­če­vić i Go­ri­ci Vu­ji­sić su­di se po op­tu­žbi da su od 2005. do kra­ja 2007. go­di­ne, zlo­u­po­tre­blja­va­ju­ći po­lo­žaj, odo­bra­va­li kre­di­te bez obez­bje­đe­nja, či­me su OTP ban­ci (vla­sni­ku CKB-a) pri­či­ni­li šte­tu od 6,92 mi­li­o­na eura.
Vu­če­vić je ju­če u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci po­ja­snio da je nad­le­žnost sek­to­ra na či­jem je če­lu da vo­di in­ter­ne is­tra­ge o sum­nji­vim pla­sma­ni­ma ko­ji gla­se na vi­so­ka po­tra­ži­va­nja i ona ko­ja su u ve­li­kom za­ka­šnje­nju ka­da je u pi­ta­nju vra­ća­nje. Me­đu nji­ma su bi­li i ugo­vo­ri fir­ma­ma Da­fin, Ka­ta­ro in­vest­ments, Aka­pul­ko Pod­go­ri­ca, Nik­sen trejd, Hol­der bro­ker i Ocean gold, ko­ji se po­mi­nju u op­tu­žni­ci.
Is­tra­gu za na­ve­de­ne kre­di­te, ka­ko je ob­ja­snio, spro­vo­di­li su u tri fa­ze, po­čev od 2010. za Nik­san trejd, 2011. za Aka­pul­ko, Ocean gold i Hol­der bro­ke­ra, a go­di­nu ka­sni­je za Da­fin i Ka­ta­ro. Vu­če­vić je na­veo da je u okvi­ru is­tra­ge od kre­dit­nog od­bo­ra do­bio 21 za­pi­snik iz 2007. i 2008. go­di­ne, ali se ni­je­dan od tih za­pi­sni­ka ni­je od­no­sio na spor­ne kre­di­te.
Na do­dat­na pi­ta­nja su­da i advo­ka­ta od­bra­ne Go­ra­na Ro­di­ća ka­ko je mo­gu­će da ne­ma tih za­pi­sni­ka i da li su re­fe­ren­ti bi­li du­žni da ih ču­va­ju, on je ka­zao da ni­je si­gu­ran da su ih oni uop­šte do­bi­li.
–Ne znam da li su ovi re­fe­ren­ti bi­li u oba­ve­zi da ču­va­ju za­pi­sni­ke sa sjed­ni­ce kre­dit­nog od­bo­ra jer ta­da ni­je­su bi­le pro­pi­sa­ne pro­ce­du­re. Ge­ne­ral­no, oni su oba­ve­zni da ču­va­ju do­ku­men­ta sa sjed­ni­ce, ali se po­sta­vlja pi­ta­nje da li su ih uop­šte do­bi­li –ka­zao je Vu­če­vić.
On tvr­di da su ta do­ku­men­ta u vi­še na­vra­ta tra­že­na, ali ban­kar­ski is­tra­ži­te­lji ni­je­su uspje­li do­ći do njih.
Pre­ma ri­je­či­ma svje­do­ka, sve što su do­bi­li od kre­dit­nih re­fe­re­na­ta i nji­ho­vih pret­po­sta­vlje­nih na­la­zi se u iz­vje­šta­ji­ma, a ni­je­su tra­ži­li do­dat­ne pro­vje­re o to­me da li im je do­sta­vlje­no sve što u okvi­ru tih po­red­me­ta po­sto­ji.
Vu­če­vić je ob­ja­snio da je nji­ho­va per­ma­nent­na oba­ve­za da vr­še is­tra­ge po spor­nim kre­di­ti­ma, što je advo­ka­ta Go­ra­na Ro­di­ća na­ve­lo da pi­ta ka­ko je mo­gu­će da se ne­ko­li­ko go­di­na če­ka­lo na ot­po­či­nja­nje ove is­tra­ge.
–Ka­da su u pi­ta­nju kre­di­ti za Da­fin i Ka­ta­ro od 2007. go­di­ne, do ka­šnje­nja u vra­će­ni do­šlo dvi­je go­di­ne ka­sni­je, a vi do­la­zi­te 2010. go­di­ne. Za­što is­tra­ga o ta dva spor­na kre­di­ta če­ka do 2012 go­di­ne – upi­tao je Ro­dić, a svje­dok je od­go­vo­rio da je naj­vje­ro­vat­ni­je u pi­ta­nju bi­la pre­za­u­ze­tost dru­gim spor­nim kre­di­ti­ma.
Iz­no­se­ći pri­mjed­be na is­kaz svje­do­ka, Ro­dić je uka­zao da su re­vi­zi­je kre­dit­ne do­ku­men­ta­ci­je vr­še­ne ne­pro­fe­si­o­nal­no i da su pu­ne ne­do­sta­ta­ka. On je za­klju­čio da is­kaz svje­do­ka po­tvr­đu­je na­vo­de od­bra­ne da se u spi­si­ma pred­me­ta na­la­ze prav­no ne­va­lja­ni do­ka­zi.
Su­đe­nje će bi­ti na­sta­vlje­no 8. sep­tem­bra.VJ.D.


Gre­šku ni­je mo­gao oprav­da­ti

Advo­kat Ni­ko­la Me­do­je­vić, bra­ni­lac Je­li­ce Pe­tri­če­vić, uka­zao je su­du da se u spi­si­ma pred­me­ta na­la­ze dva pri­mjer­ka iz­vje­šta­ja ko­ji se od­no­se na kre­dit sa fir­mom Aka­plul­ko, pri če­mu se nji­ho­va sa­dr­ži­na raz­li­ku­je.
–U tač­ki pet jed­nog iz­vje­šta­ja sto­ji da je Je­li­ca Pe­tri­če­vić htje­la svje­sno da za­ta­ška stvar, a tih na­vo­da ne­ma u dru­gom ak­tu – ka­zao je Me­do­je­vić.
Vu­če­vić je na­kon uvi­da ka­zao da je naj­vje­ro­vat­ni­je ri­ječ o na­cr­tu i ko­nač­nom do­ku­men­tu, pri če­mu ko­nač­ni do­ku­ment ne­ma na­ve­de­ni član u ko­jem se po­mi­nje Pe­tri­če­vi­će­va.
–Ka­ko je ta ide­ja o za­ta­ška­va­nju od stra­ne Je­li­ce Pe­tri­če­vić mo­gla da se po­ja­vi u na­cr­tu osim zlo­na­mjer­no, i to za pe­ri­od u ko­jem ona ni­je ni ra­di­la u ban­ci –upi­tao je advo­kat Me­do­je­vić.
Svje­dok je obra­zlo­žio da je to na­ve­de­no na osno­vu ono­ga što je za­klju­čak ci­je­log slu­ča­ja i ma­te­ri­ja­la ko­ji je do­bio od ko­le­gi­ni­ce Mi­le­ne Dra­kić, ko­ja je ra­di­la na spor­nom kre­di­tu.