ATI­NA–BER­LIN – Grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras do­bio je u če­tvr­tak ra­no uju­tro po­dr­šku par­la­men­ta za dru­gi pa­ket re­for­mi po­treb­nih ka­ko bi Grč­ka bi­la u mo­guć­no­sti za do­bi­ja­nje fi­nan­sij­ske po­mo­ći.
Pr­va se­ri­ja re­for­mi, ko­ja se fo­ku­si­ra­la uglav­nom na po­re­ze i bu­džet­sku di­sci­pli­nu, iza­zva­la je pro­šle sed­mi­ce po­bu­nu me­đu čla­no­vi­ma stran­ke Si­ri­za i pro­šla je­di­no za­hva­lju­ju­ći gla­so­vi­ma pro­e­vrop­skih opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka.
Ovaj put na­crt za­ko­na ko­ji sa­dr­ži pra­vo­sud­ne re­for­me i re­for­me ban­kar­skog si­ste­ma la­ko je pro­šao u par­la­men­tu i na kra­ju do­bio po­dr­šku 230 za­stup­ni­ka u par­la­men­tu, od ukup­no 298 pri­sut­nih, 63 par­la­men­tar­ca su gla­sa­la pro­tiv, a pet je bi­lo su­zdr­ža­nih, pre­no­si Hi­na.
Tri­de­set i šest od 149 za­stup­ni­ka Ci­pra­so­ve Si­ri­ze gla­sa­lo je pro­tiv ili je bi­lo uz­dr­ža­no, što je ma­nje ne­go pro­šle sed­mi­ce, ka­da je usva­jan pr­vi pa­ket.
Ovo dru­go gla­sa­nje u se­dam da­na otva­ra put fi­na­li­za­ci­ji tre­ćeg pla­na po­mo­ći za Grč­ku u vri­jed­no­sti naj­ma­nje 80 mi­li­jar­di eura za tri go­di­ne, o če­mu se Grč­ka na­čel­no do­go­vo­ri­la 13. ju­la s Evrop­skom uni­jom i Me­đu­na­rod­nim mo­ne­tar­nim fon­dom.
Ra­di­lo se o „te­škom iz­bo­ru”, re­kao je pred par­la­men­tom Ci­pras, po­zi­va­ju­ći po­sla­ni­ke da po­dr­že re­for­me.
„Da­nas svi mo­ra­mo re­de­fi­ni­sa­ti mo­guć­no­sti ko­je su pred na­ma, s ob­zi­rom na no­ve okol­no­sti”, re­kao je pre­mi­jer.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra za unu­tra­šnju po­li­ti­ku Bun­de­sta­ga Vol­fgang Bo­zbah iz Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske uni­je (CDU) kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel pod­nio je ju­če ostav­ku na tu funk­ci­ju, zbog ne­sla­ga­nja sa po­li­ti­kom vla­de u Ber­li­nu pre­ma Grč­koj, ja­vlja­ju me­di­ji.
„To ni­sam uči­nio iz tvr­do­gla­vo­sti, već iz ubje­đe­nja”, ob­ra­lo­žio je on svo­ju ostav­ku, na­gla­siv­ši da ne že­li da ide istim pu­tem kao vla­da i da će za­dr­ža­ti svoj po­sla­nič­ki man­dat u Bun­de­sta­gu.
Me­di­ji ocje­nju­ju da je Bo­zbah iza­brao sred­nji put i da je „ma­lo dao ostav­ku”.
Bo­zbah je kri­ti­ko­vao svo­ju par­ti­ju zbog mi­li­jar­di eura po­mo­ći Grč­koj i sma­tra da je ri­zik ga­ran­ci­je za po­re­ske ob­ve­zni­ke pre­vi­sok, po­što Grč­ka, pre­ma nje­go­vom uvje­re­nju, kre­di­te ne mo­že vra­ti­ti ni­ti na vri­je­me, ni­ti pot­pu­no.
„Kao po­sla­nik čo­vjek ne mo­že od­lu­či­va­ti o sa­dr­ža­ju, već sa­mo mo­že sa `da` ili `ne` gla­sa­ti... Ja ne mo­gu i ne­ću gla­sa­ti pro­tiv svo­jih ubje­đe­nja...”, re­kao je Bo­zbah ko­ji je od 1994. go­di­ne po­sla­nik u Bun­de­sta­gu i ko­ji je jed­no vri­je­me oba­vljao i du­žnost mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va.
„Ja ću za An­ge­lu Mer­kel da bi­jem sva­ku bit­ku... ali ne mo­gu i ne­ću, ta­ko­đe ni ubu­du­će, da gla­sam pro­tiv svo­jih ubje­đe­nja”, re­kao je Bo­zbah.
Nje­mač­ki Bun­de­stag je pro­šle sed­mi­ce na van­red­noj sjed­ni­ci dao `zeleno svjetlo` za no­vi pa­ket po­mo­ći Grč­koj, vri­je­dan 86 mi­li­jar­di eura, a me­đu pro­tiv­ni­ci­ma da­lje po­mo­ći Ati­ni bi­lo je i oko pe­de­se­tak po­sla­ni­ka iz re­do­va de­mo­hri­šća­na.
Sum­nja me­đu po­sla­ni­ci­ma je, iz­gle­da, ve­li­ka, a ta­bor onih ko­ji su re­kli „ne”, oči­to po­ras­tao, po­što je, u fe­bru­a­ru ka­da se usva­jao pro­du­že­tak dru­gog pa­ke­ta po­mo­ći, 29 de­mo­hri­šća­na bi­lo pro­tiv.
Za no­vi pa­ket po­mo­ći gla­sa­lo je 439 po­sla­ni­ka, pro­tiv je bi­lo 119, a uz­dr­ža­nih 40.
Gla­sa­nju u Bun­de­sta­gu pret­ho­di­lo je i uvod­no iz­la­ga­nje Mer­ke­lo­ve, ko­ja je u svom go­vo­ru uka­za­la na po­tre­bu so­li­dar­no­sti, kom­pro­mi­sa i da­lje po­mo­ći Grč­koj, ka­ko bi ona po­no­vo „sta­la na no­ge” i upo­zo­ri­la da bi al­ter­na­ti­va to­me bio ha­os u Grč­koj i u Evro­pi.
(Tan­jug–RTS)


Zbog Ru­sa pri­hva­tio ul­ti­ma­tum

Grč­ka je tra­ži­la od Ru­si­je de­set mi­li­jar­di do­la­ra za štam­pa­nje drah­mi, ali Mo­skva je to od­bi­la, pa Ati­ni ni­je pre­o­sta­lo ni­šta dru­go sem da pri­hva­ti za­htje­ve po­vje­ri­la­ca – pi­še „Gri­kre­por­ter”, a pre­no­se grč­ke „Vi­je­sti Eko­no­mi­ka”.
Uko­li­ko je ovo isti­na, ocje­nju­ju auto­ri, Grč­ka se, ka­ko su i pret­po­sta­vlja­li mno­gi struč­nja­ci, obra­ti­la Ru­si­ji za fi­nan­sij­sku po­moć, a vje­ro­vat­no i Ki­ni, u na­sto­ja­nju da na­pu­sti „po­lje gra­vi­ta­ci­je” evro­zo­ne.
„Gri­kre­po­re­ter” na­vo­di da je od po­čet­ka go­di­ne pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras imao u pla­nu vra­ća­nje drah­mi, o če­mu su bi­li in­for­mi­sa­ni ključ­ni lju­di u nje­go­voj vla­di, uklju­ču­ju­ći sa­da već biv­šeg mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa.
Osim to­ga, svo­jim po­sje­ta­ma Ru­si­ji Ci­pras je htio da iz­vr­ši pri­ti­sak na Nje­mač­ku i da je uvje­ri da ot­pi­še dio grč­kog du­ga.
Mo­skva je odu­go­vla­či­la do po­sled­njeg tre­nut­ka i od­go­vor je sti­gao u vri­je­me kul­mi­na­ci­je grč­ke dra­me – u no­ći po­sli­je odr­ža­nog re­fe­ren­du­ma.
Na­vod­no, od­go­vor je bio ne­ga­ti­van.
Sve što je pre­o­sta­lo u tom tre­nut­ku Ci­pra­su je­ste da se „pre­da” nje­mač­koj kan­ce­lar­ki An­ge­li Mer­kel – na­vo­di lo­kal­no iz­da­nje „Gri­kre­por­te­ra”.
Me­đu­tim, ko­men­ta­ri­šu­ći na­vo­de grč­kih me­di­ja, port­pa­rol pred­sjed­ni­ka Ru­si­je Dmi­trij Pe­skov tvr­di da Grč­ka ni­je tra­ži­la fi­nan­sij­sku po­moć od Ru­si­je.
„Vi­še pu­ta smo, na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma, re­kli da se grč­ka stra­na i nje­no ru­ko­vod­stvo ni­su obra­ća­li Ru­si­ji za po­moć”, na­vo­di Pe­skov.


Pri­ja­va pro­tiv Va­ru­fa­ki­sa za pre­va­ru i iz­da­ju

ATI­NA – Je­dan atin­ski advo­kat pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv do­ne­dav­nog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Grč­ke Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa op­tu­živ­ši ga za pre­va­ru i iz­da­ju ze­mlje to­kom pre­go­vo­ra s po­vje­ri­o­ci­ma.
Advo­kat Pa­na­jo­tis Ja­no­pu­los je za­tra­žio da Vr­hov­ni sud nje­gov za­htjev pro­sli­je­di Skup­šti­ni Grč­ke ka­ko bi od­u­ze­la po­sla­nič­ki imu­ni­tet Va­ru­fa­ki­su, po­sla­ni­ku Si­ri­ze, i da bi mo­glo da mu se su­di pred Spe­ci­jal­nim su­dom, nad­le­žnim za naj­te­ža kri­vič­na dje­la po­li­ti­ča­ra.
Ja­no­pu­los je na­veo da je Va­ru­fa­kis kao mi­ni­star na­nio Grč­koj šte­tu od 20,8 mi­li­jar­di eura ta­ko što je „bez­ob­zir­no pre­kr­šio po­li­tič­ki i prav­ni man­dat ko­ji je do­bio od grč­kog na­ro­da, pre­mi­je­ra i Skup­šti­ne, kao i za­kle­tvu ko­ju je dao” po iz­bo­ru za čla­na vla­de.
Va­ru­fa­kis je, na­vo­di advo­kat, ti­me „na­nio ne­pro­cje­nji­vu šte­tu jav­nom in­te­re­su ze­mlje i iza­zvao te­ške po­sle­di­ce po ve­ći­nu sta­nov­ni­ka i pred­u­ze­ća”, a Grč­ku „od­veo u eko­nom­sko gu­še­nje, fi­nan­sij­sko pro­pa­da­nje i no­vi ci­klus re­ce­si­je, sra­mo­te­ći Gr­ke i Gr­ki­nje”.
Advo­kat Ja­no­pu­los tra­ži da Vr­hov­ni sud is­tra­ži da li su kri­vič­na dje­la pre­va­re i iz­da­je ze­mlje po­či­ni­li i dru­gi čla­no­vi ak­tu­el­ne vla­de Grč­ke jer sma­tra da za to po­sto­ji osno­va­na sum­nja.