Biv­ši pre­mi­jer i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Šved­ske Karl Bilt upo­re­dio je od­nos predsjednika Ru­si­je pre­ma po­sta­vlja­nju mi­rov­nih sna­ga u Ukra­ji­ni sa od­no­som biv­šeg predsjednika Ju­go­sla­vi­je Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća pre­ma po­sta­vlja­nju mi­rov­nja­ka u is­toč­nu Sla­vo­ni­ju, što on vi­di kao mo­del za rješavanje kri­ze u Ukra­ji­ni.
Bilt je u svom tek­stu, ko­ji je pre­nio Da­nas u bro­ju od utor­ka, na­veo da, ako je Ru­si­ja ozbilj­na u ve­zi s tra­že­njem rje­še­nja za kon­flikt u Ukra­ji­ni, tre­ba da bu­de sprem­na da po­dr­ži ras­po­re­đi­va­nje pri­pad­ni­ka me­đu­na­rod­ne mi­rov­ne mi­si­je i sna­ga, pre­no­si Tan­jug.
– Ta­kvom jed­nom mi­si­jom mo­gao bi se za­po­če­ti pro­ces re­ha­bi­li­ta­ci­je re­gi­o­na, mo­gao bi se omo­gu­ći­ti po­vra­tak onih ko­ji su ra­se­lje­ni zbog na­si­lja i mo­gla bi se olak­ša­ti po­nov­na in­te­gra­ci­ja Don­ba­sa u Ukra­ji­nu sa od­go­va­ra­ju­ćim mje­ra­ma za­šti­te i ras­po­re­dom ovla­šće­nja– na­veo je Bilt.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ko­ri­stan mo­del za ta­kav pri­stup je na ­do­hvat ru­ke i pod­sje­tio na do­ga­đa­je de­ve­de­se­tih u Ju­go­sla­vi­ji i is­toč­noj Sla­vo­ni­ji i mi­si­ju UN­TA­ES.
– Pri­lič­no slič­no ru­skom pred­sjed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu, da­nas ka­da je ri­ječ o ukra­jin­skom pi­ta­nju, ta­da­šnji pred­sjed­nik Sr­bi­je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić tvr­dio je da se pi­ta­nje mo­že ri­je­ši­ti sa­mo pu­tem di­rekt­nih pre­go­vo­ra srp­skih se­pa­ra­ti­sta i hr­vat­ske vla­de u Za­gre­bu. Re­al­nost je, na­rav­no, bi­la da srp­ski se­pa­ra­ti­sti pot­pu­no za­vi­se od po­li­tič­ke, voj­ne i eko­nom­ske po­dr­ške Mi­lo­še­vi­će­ve Sr­bi­je – na­veo je Bilt.
Šved­ski di­plo­ma­ta pod­sje­ća da je Mi­lo­še­vić na kra­ju pri­stao na ras­po­re­đi­va­nje pri­pad­ni­ka mi­si­je i sna­ga UN, či­ji je za­da­tak bio da obez­bi­je­de de­mi­li­ta­ri­za­ci­ju re­gi­o­na i nje­gov po­vra­tak hr­vat­skom su­ve­re­ni­te­tu, na­kon spro­vo­đe­nja za­štit­nih mje­ra za Sr­be ko­ji su ta­mo ži­vje­li.
– To bi mo­gao da bu­de mo­del za pod­ruč­ja Don­ba­sa pod kon­tro­lom se­pa­ra­ti­sta, ako je ta­mo­šnja po­li­tič­ka vo­lja da se uči­ni da ta­kav aran­žman funk­ci­o­ni­še – re­kao je Bilt, ali i po­sta­vio pi­ta­nje da li je Kremlj ozbi­ljan u ve­zi s tim da pri­zna su­ve­re­ni­tet Ukra­ji­ne u Don­ba­su i nor­ma­li­zu­je od­no­se sa Za­pa­dom.
– Tre­nut­no ozbilj­no sum­njam u to – na­veo je Bilt i do­dao da bi, uko­li­ko ukra­jin­ska vla­da i Za­pad osta­nu uje­di­nje­ni, Kremlj mo­žda mo­gao da shva­ti da nje­go­ve en­kla­ve u Don­ba­su pred­sta­vlja­ju pri­jet­nju , uglav­nom, po sa­mu Ru­si­ju.
Bilt is­ti­če da bi ta­kva mi­si­ja mo­gla da obez­bi­je­di pri­mje­nu od­red­bi spo­ra­zu­ma Minsk II, is­ta­kav­ši da slo­bod­ni i po­šte­ni lo­kal­ni iz­bo­ri, uz uče­šće svih ra­se­lje­nih lju­di i iz­bje­gli­ca , ni­ka­da ne­će bi­ti mo­gu­ći bez sna­žnog me­đu­na­rod­nog pri­su­stva.
– Ova ide­ja da­nas si­gur­no ne­ma ni­ka­kve šan­se za uspjeh. Isto je bi­lo i sa UN­TA­ES-om na po­čet­ku raz­go­vo­ra o is­toč­noj Sla­vo­ni­ji. Mi­lo­še­vi­ćev re­žim je ta­da zvu­čao baš kao Kremlj sa­da. Ali, su­tra je za­i­sta no­vi dan i si­gur­no ni­je pre­vi­še ra­no da se poč­ne sa is­tra­ži­va­njem op­ci­ja, ko­je ne pru­ža­ju ga­ran­ci­je sa­mo za upra­vlja­nje kon­flik­tom, već i za nje­go­vo rje­ša­va­nje –za­klju­čio je Bilt.
(RTS)