Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Boj na Mar­ti­ni­ći­ma bio je 22. ju­la 1796. go­di­ne; or­ga­ni lo­kal­ne upra­ve upor­no is­tra­ja­va­ju u kri­vo­tvo­re­nju da­tu­ma i obi­lje­ža­va­ju ga na dru­gi na­čin. Po ne­kom lo­kal­nom „pra­vil­ni­ku“ – be­sjed­ni­ci su bi­li uglav­nom, ne­is­to­ri­ča­ri. To je, iz­me­đu osta­log, raz­lo­g za ovaj tekst.
Da se pod­sje­ti­mo pu­ne isti­ne o ovom pre­lom­nom do­ga­đa­ju u isto­ri­ji Cr­ne Go­re i vi­še­stru­ko iz­u­zet­no zna­čaj­nom. Do­sta je pi­sa­no na ovu te­mu. Naj­po­zna­ti­ja ime­na isto­rij­ske na­u­ke ne sa­mo Cr­ne Go­re. Ne­će­mo ih na­bra­ja­ti. Bio bi to pre­vi­še dug spi­sak. U ko­a­u­tor­stvu sa po­koj­nim prof. dr Ra­do­ma­nom Jo­va­no­vi­ćem, u svo­je vri­je­me – naj­bo­ljim po­zna­va­o­cem isto­ri­je Cr­ne Go­re, pri­pre­mi­li smo knji­gu Bit­ka za Cr­nu Go­ru – Boj na Mar­ti­ni­ći­ma 1796, ko­ju je na­ru­či­la, fi­nan­si­ra­la i ob­ja­vi­la ta­da­šnja lo­kal­na upra­va – po­vo­dom 200 go­di­šnjeg ju­bi­le­ja. Sa­op­šti­ću i slje­de­ći bi­tan po­da­tak: ti­raž ove knji­ge je bio 1000 pri­mje­ra­ka. Re­klo bi se da knji­gu ima sva­ko do­ma­ćin­stvo – u Bje­lo­pa­vli­ći­ma. Sa­mo je, na­ža­lost, ne­ma iz­da­vač, ko­ji nje­gu­je već vi­še go­di­na ne­ku dru­gu – la­ič­ku pri­ču o ovom sud­bo­no­snom do­ga­đa­ju, na­kon ko­je­ga je do­šlo do uje­di­nje­nja pod­lov­ćen­ske Cr­ne Go­re i sed­mo­ro br­da, slič­no onom mno­go ve­ćem i zna­čaj­ni­jem uje­di­nje­nju ju­go­slo­ven­skih na­ro­da i ze­ma­lja 1918. go­di­ne.
Pod­sje­ti­te se bit­nih po­da­ta­ka bez ko­jih ne bi mo­gli shva­ti­ti isto­rij­ski zna­čaj Bo­ja na Mar­ti­ni­ći­ma 22. ju­la 1796. go­di­ne. U svo­je vri­je­me tur­ski Sul­tan je bio što i da­nas ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma. Cr­na Go­ra je bi­la ma­la dr­ža­vi­ca sa sa­mo če­ti­ri na­hi­je. Uz to i za to je bi­la „si­rak tu­žni bez iđe iko­ga“ i „jed­na slam­ka me­đu vi­ho­ro­ve“. Htje­li su je svi opa­sni su­sje­di. A ona je sli­je­di­la na­rod­nu fi­lo­zo­fi­ju – bi­ti svoj na svo­me!
Boj na Mar­ti­ni­ći­ma 22. ju­la 1796. go­di­ne bio je za­i­sta još jed­na bit­ka Da­vi­da i Go­li­ja­ta, u vre­me­nu ka­da je va­že­će pra­vi­lo bi­lo- Ko­me puk­ne če­lo - ku­ku nje­mu! Isto­rij­ski iz­vo­ri upu­ću­ju da je tur­ske voj­ske bi­lo „tri, če­ti­ri pu­ta vi­še“. Jed­ni iz­vo­ri upu­ću­ju na broj­ku od pre­ko 34.000 hi­lja­de, a dru­gi na broj­ku od oko 17.000 tur­skih voj­ni­ka.
Po­da­tak da je u tur­skoj voj­sci bi­lo i cr­no­gor­skih sa­ple­me­ni­ka, upu­ću­je da je Cr­na Go­ra ta­da bi­la že­sto­ko po­di­je­lje­na, za­va­đe­na, pa i za­kr­vlje­na. Vla­di­ka Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski je shva­tio i dru­ge pod­u­ča­vao i mi­rio ri­je­či­ma, i sa­mo ri­je­či­ma, da je slo­ga uslov sva­kog uspje­ha, pa i op­stan­ka. Shva­tio je ta­ko­đe da je je­di­ni pra­vac ši­re­nja ma­le­ne pod­lov­ćen­ske Cr­ne Go­re – pre­ma sed­mo­ro br­da. Bje­lo­pa­vli­ći su bi­li pr­vi u ta­kvoj stre­te­gi­ji Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog. Sa dru­ge stra­ne ču­ve­ni ska­dar­ski ve­zir Bu­ša­tli­ja je, ta­ko­đe, ra­zu­mio da pr­vo tre­ba ovla­da­ti cr­no­gor­skim br­di­ma, pa će se po­tom lak­še ob­ra­ču­na­ti sa uvi­jek ne­mir­nom Cr­nom Go­rom. Sva­ko se uko­pao u svo­ju stre­te­gi­ju - čvr­sto vje­ru­ju­ći: ko­me puk­ne če­lo – ku­ku nje­mu. Uza­lud­ne su bi­le pro­pa­gan­di­stič­ke pri­jet­nje Cr­noj Go­ri i vla­di­ci Sve­tom Pe­tru Ce­tinj­skom – da će ga ži­va uhva­ti­ti i na grd­ne mu­ke uda­ri­ti.
Osva­nuo je i taj sud­bo­no­sni dan 22. ju­li 1796. go­di­ne. Su­dar dvi­je voj­ske po­čeo je u ra­nu zo­ru – na Mar­ti­ni­ći­ma. To go­vo­re svi ar­hiv­ski iz­vo­ri i za­pi­si vla­di­ke Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog:
„Po­če­la je Bit­ka u osvit da­na, ko­ja je po­tra­ja­la do dva sa­ta po­sli­je pod­ne – sa ta­kvom že­sti­nom i upor­no­šću – da mi­slim da ta­kve, kao ove, ni­je ni­ka­da bi­lo iz­me­đu nas i Tu­ra­ka!“
Odu­še­vlje­ni vla­di­ka je po­sve­tio i jed­nu svo­ju ep­sku pje­smu – ju­na­ci­ma ove sud­bo­no­sne bit­ke za Cr­nu Go­ru. Zva­nič­no je oba­vi­je­stio pi­smi­ma sve svo­je su­sje­de i ve­li­ke si­le. I na­ja­vio da će Cr­na Go­ra mo­ra­ti u no­ve bor­be sa istim ne­pri­ja­te­ljem. Usli­je­di­la je po­tom no­va Bit­ka na Kru­si­ma- 3. ok­to­bra iste go­di­ne. I no­va po­bje­da Cr­ne Go­re. Ve­li­ka po­bje­da. Zna­čaj­na po­bje­da. Isto­rij­ska po­bje­da.
Po­bje­de Cr­ne Go­re na Mar­ti­ni­ći­ma 22. ju­la i na Kru­si­ma 3. ok­to­bra iste 1796. go­di­ne – ši­rom su otvo­ri­le vra­ta me­đu­na­rod­nom pri­zna­nju Cr­ne Go­re - do če­ga će do­ći for­mal­no-prav­no 100 go­di­na ka­sni­je – na Ber­lin­skom kon­gre­su. Isto­ri­ja spo­ro ko­ra­ča ali je njen ko­rak sta­bi­lan.