Izložba „Imaginarni Balkan – Identiteti i sjećanja u dugom XIX vijeku”ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re i Na­ci­o­nal­nom ko­mi­si­jom za Une­sko, otvo­re­na je u sve­ča­noj sa­li „Ivan Cr­no­je­vić” u Vla­di­nom do­mu na Ce­ti­nju.
Ri­ječ je o za­jed­nič­koj iz­lo­žbi 12 ze­ma­lja, ko­ja je pod po­kro­vi­telj­stvom Une­ska pr­vi put otvo­re­na u Lju­blja­ni, apri­la 2013. go­di­ne, na­kon če­ga je pri­ka­za­na u Sr­bi­ji, Ru­mu­ni­ji, Ma­ke­do­ni­ji i Grč­koj. Ku­stos cr­no­gor­ske po­stav­ke Isi­do­ra Ko­va­če­vić, re­kla je da je ri­ječ o po­seb­noj iz­lo­žbi, naj­vi­še za­to što su po pr­vi put u isto­ri­ji, na­ci­o­nal­ni i mu­ze­ji na pro­sto­ru Bal­ka­na, a u pe­ri­o­du 19. vi­je­ka, pu­nog po­li­tič­kih tur­bu­len­ci­ja, pre­va­zi­šli po­li­tič­ke gra­ni­ce i pri­ka­za­li da u sop­stve­nom iden­ti­te­tu ima­ju i, pri­la­go­đe­ne, ali ipak oči­gled­ne, ele­men­te dru­gih na­ro­da.
Iz­lo­žbu je otvo­ri­la Ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je za Une­sko u Cr­noj Go­ri Ma­ri­ja Ra­žna­to­vić, is­ti­ču­ći da za­jed­nič­ki iden­ti­tet i sje­ća­nja, kul­tu­ra kao spo­na me­đu na­ro­di­ma či­ja za­jed­nič­ka pro­šlost upu­ću­je na stva­ra­nje jed­nog no­vog pri­stu­pa u po­i­ma­nju bal­kan­skog pro­sto­ra, pred­sta­vlja­ju oko­sni­cu ove iz­lo­žbe.
Na­di­la­že­njem ad­mi­ni­stra­tiv­nih gra­ni­ca i in­sti­tu­ci­o­nal­nih okvi­ra, ka­ko je ka­za­la, struč­nja­ci na­ci­o­nal­nih isto­rij­skih mu­ze­ja re­gi­o­na, uspje­li su da pri­ka­žu jed­nu no­vu, dru­ga­či­ju stra­nu na­še za­jed­nič­ke isto­ri­je, da­ju­ći nam mo­guć­nost da svi iz­no­va za­mi­sli­mo Bal­kan, nje­go­vu isto­ri­ju, tra­di­ci­ju i kul­tu­ru.
– Iz­lo­žba Ima­gi­nar­ni Bal­kan, na­zva­na je po isto­i­me­noj stu­di­ji prof. dr Ma­ri­je To­do­ro­ve, a struk­tu­ri­ra­na je u oko pet te­mat­skih cje­li­na, pri­ka­zu­ju­ći ar­te­fak­te ko­ji oži­vlja­va­ju za­jed­nič­ka sje­ća­nja iz pe­ri­o­da stva­ra­nja ne­za­vi­snih dr­ža­va u 19. vi­je­ku, pe­ri­o­du ko­ji su obi­lje­ži­le naj­zna­čaj­ni­je po­li­tič­ke, ali i du­bo­ke dru­štve­ne pro­mje­ne na Bal­ka­nu. Iz­lo­žba svje­do­či o po­če­ci­ma stva­ra­nja mo­der­nih dru­šta­va, na­ci­o­nal­ne isto­ri­je pre­no­si u ši­ri re­gi­o­nal­ni, pa i glo­bal­ni kon­tekst, da­ju­ći nam mo­guć­nost da na­no­vo sa­gle­da­mo i za­mi­sli­mo pro­stor u ko­jem po­či­nje na­ša po­je­di­nač­na, ali i za­jed­nič­ka pri­ča – ka­za­la je Ra­žna­to­vić.
Broj­ne po­sje­ti­o­ce ko­ji su se oku­pi­li u atri­ju­mu Vla­di­nog do­ma po­zdra­vio je i di­rek­tor Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re Pa­vle Pe­jo­vić na­gla­ša­va­ju­ći da nas ova iz­lo­žba upu­ću­je na no­ve spo­zna­je o svi­ma na­ma ko­ji ži­vi­mo na ne­mir­nom Bal­ka­nu iz ko­jih tre­ba da iz­vu­če­mo po­ru­ku ko­ja će nam obez­bje­đi­va­ti mir i pro­spe­ri­tet.
Pred­stav­nik Une­sko kan­ce­la­ri­je iz Ve­ne­ci­je Si­ni­ša Še­šum re­kao je da je ova iz­lo­žba kon­kre­tan re­zul­tat ini­ci­ja­ti­ve „Kul­tu­ra - Most raz­vo­ja” ko­ju je po­kre­nu­la Ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca Une­sko na de­ve­tom Une­sko Re­gi­o­nal­nom Sa­mi­tu še­fo­va dr­ža­va Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe u Be­o­gra­du u sep­tem­bru 2011. go­di­ne.
Va­žnost ove iz­lo­žbe, ka­ko je is­ta­kao, le­ži u nje­noj pre­zen­ta­ci­ji, ko­ja na nov i mo­žda neo­če­ki­van na­čin po­ka­zu­je da su isto­rij­ski mu­ze­ji u re­gi­o­nu po­no­vo po­sta­li va­žna mje­sta za pro­mo­ci­ju di­ja­lo­ga i ra­zu­mi­je­va­nja. Iz­lo­žba će bi­ti otvo­re­na do sep­tem­bra.
Z.P.


Po­stav­ka od po­gla­vlja

Po­stav­ku iz­lo­žbe for­mi­ra­ju po­gla­vlja: Uvod (Ka­fa­na), Ži­vot u sta­rom svi­je­tu, Pu­to­va­nje i ko­mu­ni­ka­ci­je, For­mi­ra­nje sred­nje kla­se, Ši­re­nje obra­zo­va­nja, Ma­pe, Ko­ri­šće­nje isto­ri­je, He­ro­ji i an­ti­he­ro­ji, Jav­ne pro­sla­ve i Za­klju­čak. Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re je ni­zom fo­to­gra­fi­ja, ste­re­o­sko­pom prin­ce­ze Kse­ni­je, raz­gled­ni­com Lu­ke Bar, Me­štro­vi­će­vom bi­stom Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, ope­rom „Bal­kan­ska ca­ri­ca” i fil­mom „Kru­ni­sa­nje kra­lja Ni­ko­le”, pri­ka­zao da je naš pro­stor, sti­je­šnjen iz­me­đu dva ve­li­ka car­stva, ne sa­mo pre­ži­vlja­vao, već se i ci­vi­li­za­cij­ski raz­vio.


Za­stu­plje­no oko 150 eks­po­na­ta

Alek­san­dar Ber­ku­ljan ko­ji je kao teh­nič­ki sa­rad­nik za­jed­no sa ku­stost­ki­njom Isi­do­rom Ko­va­če­vić bio za­du­žen za re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta u Cr­noj Go­ri ka­zao je za „Dan” da je da je ova ide­ja po­dr­ža­na od eks­pe­ra­ta ICOM-a, EUNA­MUS-a, Sa­vje­ta Evro­pe, EUROC­LIO, i dru­gih evrop­skih na­uč­no-is­tra­ži­vač­kih mre­ža.
– Iz­lo­žba na Ce­ti­nju kon­ci­pi­ra­na je u ne­ko­li­ko seg­me­na­ta mo­du­lar­nog ti­pa i či­ne je 30-tak dvo­stra­nih pa­noa na ko­ji­ma su pred­sta­vlje­ne po­je­di­ne cje­li­ne, od ko­jih je sva­ka po­sve­će­na od­re­đe­noj te­mi. Za­stu­plje­no je oko 150 eks­po­na­ta me­đu ko­ji­ma su ori­gi­na­li i ko­pi­je i oko de­se­tak mul­ti­me­di­jal­nih sa­dr­ža­ja, a uglav­nom se ra­di o do­ku­men­tar­nim fil­mo­vi­ma iz na­ci­o­nal­nih ar­hi­va i ki­no­te­ka – re­kao je Ber­ku­ljan.