Am­ba­sa­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va pro­sla­vi­la je si­noć 239. go­di­šnji­cu De­kla­ra­ci­je o ne­za­vi­sno­sti, ko­ja je ka­men te­me­ljac te dr­ža­ve. Am­ba­sa­dor SAD u Cr­noj Go­ri Mar­ga­ret En Uje­ha­ra po­ja­sni­la je da se Dan ne­za­vi­sno­sti obič­no sla­vi 4. ju­la iako je od­lu­ka o ne­za­vi­sno­sti usvo­je­na 2. ju­la.
–Ve­ze ko­je spa­ja­ju Cr­nu Go­ru i Ame­ri­ku du­bo­ke su i traj­ne i na­sta­ju za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom op­ti­mi­zmu. One se pro­te­žu mi­mo na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa i do­se­žu do sr­ži ono­ga što smo kao na­ci­je – za­jed­nič­kih istri­ja, kul­tu­ra i vri­jed­no­sti. Kao i Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, i Cr­na Go­ra ima ve­li­ko sr­ce i du­go­vječ­nu vi­zi­ju. Naš dvi­je ze­mlje ima­ju ne­vje­ro­vat­ne pri­rod­ne lje­po­te, za ko­je smo se oba­ve­za­li da će­mo da ih šti­ti­ti. I jed­na i dru­ga ze­mlja sna­žni­je su zbog po­ri­je­kla svo­jih gra­đa­na, a di­je­li­mo i sna­žnu tra­di­ci­ju ne­za­vi­sno­sti, sa za­jed­nič­kom že­ljom da mi­je­nja­mo stva­ri u svi­je­tu – na­ve­la je Uje­ha­ra.
Ka­ko je do­da­la, dok se Cr­na Go­ra spre­ma za de­se­to­go­di­šnji­cu ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti, ame­rič­ki na­rod sa po­no­som sto­ji uz nje­ne gra­đa­ne, ko­ji se su­o­ča­va­ju sa istim ko­mli­ko­va­nim pi­ta­nji­ma sa ko­ji­ma su gra­đa­ni SAD su­o­ča­va­li vi­še od 200 go­di­na.
–Pred­sjed­ni­če Vla­de, moj tim i ja obe­ća­va­mo da će­mo na­sta­vi­ti da ra­di­mo sa va­ma ka­ko bi­ste na­pre­do­va­li na pu­tu in­te­gra­ci­ja u evro­tlan­sku fa­mi­li­ju –po­ru­či­la je Uje­ha­ra.
Pre­mi­jer Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić is­ta­kao je da je 4. jul vre­me­nom po­stao sim­bol bor­be za slo­bo­du ši­rom de­mo­krat­skog svi­je­ta. On je na­veo da Cr­na Go­ra zna da ci­je­ni slo­bo­du dru­gih jer je ci­je­la nje­na slav­na isto­ri­ja bi­la bor­ba za slo­bo­du .
–Za nas ima po­se­ban zna­čaj či­nje­ni­ca da se taj pra­znik po­sled­njih de­vet go­di­na sla­vi u ne­za­vi­snoj Cr­noj Go­ri. Du­ga je isto­ri­ja cr­no­gor­skog pri­ja­telj­stva sa Ame­ri­kom. Na­vr­ša­va se 10 go­di­na od ka­ko su pr­vi put us­po­sta­vlje­ni di­plo­mat­ski od­no­si. U to vri­je­me Ame­ri­ka je po­sta­la dru­gi dom mno­gim Cr­no­gor­ci­ma. U na­šoj ze­mlji se ci­je­ne na­po­ri ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Vu­droa Vil­so­na, ko­ji je po­sli­je Ve­li­kog ra­ta po­mo­gao Cr­no­gor­ci­ma da sa­ču­va­ju svoj iden­ti­tet i svo­ju dr­ža­vu. Ovo je pri­li­ka da za­hva­li­mo ame­rič­koj vla­di i na­ro­du na iz­u­zet­noj po­mo­ći u oču­va­nju sta­bil­no­sti, u re­form­skim pro­ce­si­ma i eko­nom­skom i de­mo­krat­skom raz­vo­ju Cr­ne Go­re to­kom po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je. To je u ve­li­koj mje­ri do­pri­ni­je­lo da Cr­na Go­ra po­sta­ne ne­za­vi­sna, da bu­de li­der u re­gi­o­nu i kva­li­tet­nom i di­na­mič­nom pre­go­va­rač­kom pro­ce­su sa Evrop­skom uni­jom, a u oče­kiv­nju po­zi­va za član­stvo u NA­TO-u do kra­ja go­di­ne. To je od pre­sud­ne va­žno­sti za budćnost na­še ze­mlje, a sta­bil­nost re­gi­o­na je od zna­ča­ja i za Ali­jan­su. Vje­ru­jem da će Va­šing­ton na­sta­vi­ti da ak­tiv­no po­dr­ža­va Cr­nu Go u tom prav­cu– ka­zao je Đu­ka­no­vić.
Pro­sla­vi su, iz­me­đu osta­lih, pri­su­stvo­va­li pred­sjed­nik par­la­men­ta Ran­ko Kri­vo­ka­pić, mi­ni­stri vanj­skih i unu­tra­šnjih po­slo­va Igor Luk­šić i Ra­ško Ko­nje­vić, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca, pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić, pred­stav­ni­ci di­lo­mat­skog ko­ra, po­sla­ni­ci, pred­sjed­ni­ci op­šti­na, pred­stav­ni­ci jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta.S.R.