Pi­še: Če­do­mir An­tić


Sa­mo­zva­ni šef cr­no­gor­ske dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić pri­je ne­ko­li­ko da­na dao je iz­ja­vu po­vo­dom na­stu­pa­ju­će go­di­šnji­ce zlo­či­na po­či­nje­nog u Sre­bre­ni­ci. „Za raz­li­ku od ne­kih cr­no­gor­skih opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja, zva­nič­na Cr­na Go­ra ne­ma di­le­mu da se u Sre­bre­ni­ci 1995. go­di­ne do­go­dio ge­no­cid... Isto­vre­me­no, od­la­zim sa osje­ća­njem du­bo­kog po­što­va­nja pre­ma svim ne­vi­no stra­da­lim žr­tva­ma sre­bre­nič­kog ge­no­ci­da. Ovo go­vo­rim ne sa­mo kao pred­sjed­nik Cr­ne Go­re ne­go i kao čo­vjek ko­ji se na­da i vje­ru­je da se ono što se do­go­di­lo u Sre­bre­ni­ci ne­će po­no­vi­ti. Ni­ko­me i ni­ka­da!“
Po­što Ame­ri­kan­ci­ma, Bri­tan­ci­ma i Njem­ci­ma ni­je sta­lo do prav­de već do spro­vo­đe­nja im­pe­ri­ja­li­stič­ke po­li­ti­ke, Đu­ka­no­vi­ću i nje­go­vim sa­u­če­sni­ci­ma je sve za­bo­ra­vlje­no. Da su za vri­je­me ra­ta di­je­li­li sank­ci­je sa Sr­bi­jom, da su mo­že bi­ti ne­ki Mu­sli­ma­ni-Bo­šnja­ci pre­da­va­ni vla­sti­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske iz Cr­ne Go­re, da je pro­tiv­u­stav­na tu­žba za ge­no­cid - ko­ju su bo­šnjač­ki po­li­ti­ča­ri ne­ka­ko u ime BiH pre­da­li Me­đu­an­rod­nom su­du u Ha­gu - upu­će­na sa­mo pro­tiv Sr­bi­je, iako je u to vri­je­me ri­ječ bi­la o SR Ju­go­sla­vi­ji... Ko­li­ka je za­i­sta bi­la za­vi­snost cr­no­gor­skog re­ži­ma od Mi­lo­še­vi­ća svje­do­či či­nje­ni­ca da su ga blan­ko po­dr­ža­li u pro­tiv­u­stav­nom iz­bo­ru pr­vog pred­sjed­ni­ka i pre­mi­je­ra SRJ, da su po­sle gla­sa­li pro­tiv mi­ra smje­nju­ju­ći istu dvo­ji­cu - Pa­ni­ća i Ćo­si­ća – kao i da su po­sla­li pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je da u nji­ho­vo ime pre­go­va­ra u Dej­to­nu...
Po­što je Vu­ja­no­vi­ću naj­va­žni­je da na­pa­da opo­zi­ci­o­ne par­ti­je u Cr­noj Go­ri – či­me ja­sno do­ka­zu­je da se sma­tra pred­sjed­ni­kom sa­mo jed­nog di­je­la gra­đa­na – tre­ba da zna da zlo­u­po­tre­bom te­škog zlo­či­na u Sre­bre­ni­ci i uma­nji­va­njem srp­skih žr­ta­va nje­go­vi sa­ve­zni­ci ra­de na no­vom pro­go­nu i obes­pra­vlji­va­nju. Sva­ki po­li­ti­čar ko­ji go­vo­ri o zlo­či­nu u Sre­bre­ni­ci tre­ba­lo bi da ima i ne­ko­li­ko in­for­ma­ci­ja ko­je se ne od­no­se na hi­lja­de bru­tal­no ubi­je­nih Bo­šnja­ka či­ji dže­la­ti su ma­kar di­je­lom ka­žnje­ni i osu­đe­ni, već i o oni­ma ko­ji su nji­ho­vo stra­da­nje skri­vi­li go­to­vo ko­li­ko i nji­ho­ve ubi­ce Sr­bi, a u Sa­ra­je­vu ih i da­lje sma­tra­ju he­ro­ji­ma. Sre­bre­ni­ca je ve­li­ki i te­žak zlo­čin. Ipak, kao i sva­ki zlo­čin i ona ima spe­ci­fič­no­sti ko­je zah­ti­je­va­ju pa­žljiv pri­stup.
Evo šta o to­me pi­šu svje­do­ci či­je su iz­ja­ve sa­ku­plje­ne i u op­tu­žni­ci ko­ju ni­ka­ko da spro­ve­de la­žno pra­vo­su­đe BiH us­po­sta­vlje­no sa­mo da ne bi bi­la do­ne­se­na prav­da i srp­skim žr­tva­ma: „Pr­ve žr­tve Ori­će­vih (Na­ser Orić bo­šnjač­ki rat­ni ko­man­dant u Sre­bre­ni­ci ko­ji je po­bje­gao pri­je ula­ska srp­skih tru­pa u ovaj gra­dić) je­di­ni­ca bi­le su sta­ri­ca Ko­sa­na Ze­kić, ko­ja je za­kla­na u svo­joj ku­ći, a u Blje­če­vi je ubi­jen 75-go­di­šnji Goj­ko Jo­va­no­vić. Ori­će­vi od­re­di su sa­mo 1992. i 1993. do te­me­lja spa­li­li 50 srp­skih se­la i po­gu­bi­li 1.250 srp­skih ci­vi­la. U se­dam ma­sov­nih grob­ni­ca po­bi­je­nih se­lja­na Do­nje i Gor­nje Ka­me­ni­ce kod Zvor­ni­ka pro­na­đe­na su 53 ti­je­la, od ko­jih je sve­ga tro­je ubi­je­no iz va­tre­nog oruž­ja. Pe­tog ok­to­bra 1992. Na­ser Orić pred­vo­di gru­pu „iz za­šti­će­ne zo­ne“ i na­pa­da­ju Fa­ko­vi­će u op­šti­ni Bra­tu­nac. Mu­če i ubi­ja­ju 27 ci­vi­la. Mi­lo­va­na Đo­ki­ća, Lju­bu Ni­ko­li­ća i De­san­ku Sta­no­je­vić, iz se­la Rat­ko­vi­ći po­red Sre­bre­ni­ce, spa­lju­ju ži­ve. Sre­te­nu Đo­ki­ću od­si­je­ca­ju gla­vu. Gvo­zde­nim pred­me­tom raz­bi­ja­ju lo­ba­nju Ra­do­va­nu Đu­ki­ću. Za­ri­ji Ri­sti­ću i Mi­lo­va­nu Ni­ko­li­ću otva­ra­ju lo­ba­nje. Ti­je­lo Jan­ka Sa­vi­ća, sve­šte­ni­ka iz Kra­vi­ce, na­đe­no je bez ru­ku i no­gu, sa iz­va­đe­nim oči­ma. Ubi­jen je i po­sta­vljen na ze­mlju, a is­pred nje­ga su po­sta­vlje­ni fil­dža­ni, kao da pi­je ka­fu. Ke­mal Meh­me­do­vić Ke­mo, bo­jov­nik zli­kov­ca Na­se­ra ​​Ori­ća, je vi­še pu­ta, po­sle ma­sa­kra u Kra­vi­ci pro­no­sio od­sje­če­ne srp­ske gla­ve po Sre­bre­ni­ci. Po­zna­to je da je od­sje­kao gla­vu An­đel­ku Mla­đe­no­vi­ću iz se­la Je­že­sti­ca, ko­ji je sa­hra­njen bez gla­ve. Ori­će­vi krv­ni­ci ni­su ima­li mi­lo­sti ni pre­ma dje­ci: hlad­no­krv­no su ubi­jeni še­sto­go­di­šnji dje­čak Alek­san­dar Di­mi­tri­je­vić iz Ske­la­na i nje­gov ro­đe­ni brat Ra­di­sav. Do Sr­ba u ovom di­je­lu Re­pu­bli­ke Srp­ske odav­no je do­šlo svje­do­če­nje Ibra­na Mu­sta­fi­ća, ko­ji je u svo­joj knji­zi pre­nio ka­ko mu je Na­ser Orić lič­no opi­sao ka­ko je ubio su­di­ju Ili­ća: „Kad smo onu eki­pu za­ro­blje­nih Sr­ba iz za­tvo­ra po­no­vo po­ve­li pre­ma Za­laž­ju i kad je po­če­lo kla­nje, me­ni je (Na­se­ru Ori­ću) do­pao Slo­bo­dan Ilić: Po­peo sam mu se na pr­sa. Bio je bra­dat i ču­pav kao ži­vo­ti­nja. Gle­dao je u me­ne i ni­je pro­go­vo­rio ni ri­je­či. Iz­va­dio sam ba­jo­net i di­rekt­no ga uda­rio u jed­no oko a za­tim pro­vr­tio no­žem. Ni­je ni za­po­ma­gao. Za­tim sam ga no­žem uda­rio u dru­go oko. Ni­sam mo­gao da vje­ru­jem da ne re­a­gu­je. Iskre­no re­če­no, ta­da sam se pr­vi put upla­šio ta­ko da sam ga od­mah po­sli­je pre­klao – na­veo je Mu­sta­fić u svo­joj knji­zi ‘’Ori­će­vo svje­do­če­nje’’. Naj­mla­đa žr­tva Ori­će­vih ko­lja­ča je Vla­di­mir Ga­jić, ko­ji je imao sa­mo če­ti­ri go­di­ne, Slo­bo­dan Sto­ja­no­vić je­da­na­est No­vi­ca Bo­gi­će­vić če­tr­na­est, dok su me­đu žr­tva­ma i Vla­di­mir Sto­ja­no­vić od 78, Ri­sto Po­po­vić - 73, a naj­sta­ri­ja žr­tva Ma­ra Bo­žić ima­la je 84 go­di­ne. Smrt dje­ča­ka Slo­bo­da­na Sto­ja­no­vi­ća (11 ) po­ka­za­la je ko­li­ko se mr­zje­lo sve srp­sko. On je pro­na­đen sa šest iz­bi­je­nih zu­ba gor­nje vi­li­ce i sa raz­re­za­nim tr­bu­hom u ob­li­ku kr­sta, a ru­ke su mu do la­ka­ta bi­le od­sje­če­ne.”
Pri­jat­no, Fi­li­pe Vu­ja­no­vi­ću, vi ste ve­li­ki re­gi­o­nal­ni po­mi­ri­telj i svjet­ski po­li­ti­čar...
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na
Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu)