Fe­sti­val sa­vre­me­nog kla­vi­ra „For­te Pi­a­no”, u or­ga­ni­za­ci­ji Umjet­nič­ke ško­le za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić” i Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić” odr­žan je prek­si­noć pr­vi put. Na sa­mom po­čet­ku za te­mu fe­sti­va­la oda­bra­li su „Fran­cu­sku mu­zi­ku s po­čet­ka 20. vi­je­ka”. A da je već na sa­mom star­tu ri­ječ o ozbilj­no osmi­šlje­noj kon­cep­ci­ji do­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da iako se odr­ža­vao to­kom jed­nog da­na, fe­sti­val je po­ka­zao i za­čeo sve ono što ozbilj­ni fe­sti­va­li i ima­ju. Ta­ko su Pod­go­ri­ča­ni u pr­vom seg­men­tu ima­li pri­li­ku da uče­stvu­ju u sa­vre­me­noj autor­skoj mu­zi­ci, po­tom u iz­vo­đe­nju mla­dih na­da, a na kra­ju cje­lo­ve­čer­njem kon­cer­tu ko­ji su iz­ve­li pe­da­go­zi i pi­ja­ni­sti. Na taj na­čin re­a­li­zo­va­li su i ini­ci­jal­nu ide­ju da se uče­ni­ci i pro­fe­so­ri ško­le „Va­sa Pa­vić” upo­zna­ju sa kla­vir­skom mu­zi­kom bli­žom vre­me­nu u ko­me ži­ve, kao i nje­nom este­ti­kom i na­či­nom iz­vo­đe­nja. Za­to i ne ču­di te­ma, od­no­sno re­per­to­ar sa­či­njen od dje­la fran­cu­skih kom­po­zi­to­ra K. De­bi­si­ja, M. Ra­ve­la, E. Sa­ti­ja i F. Pu­lan­ka.
Svi pro­gra­mi odr­ža­ni su, na­ža­lost, pri­lič­no pra­znoj sa­li KIC-a. To na­rav­no ni­je uma­nji­lo zna­čaj, te estet­ski do­ži­vljaj i edu­ka­tiv­ni ka­rak­ter iz­ve­de­nih pro­gra­ma.
Na po­čet­ku, pred­sta­vi­li su se mla­di kom­po­zi­to­ri, iz kla­se prof. Mi­li­vo­ja Pi­ću­ri­ća, ko­ji su iz po­moć glu­mi­ce Ju­li­je Mi­la­čić iz­ve­li mu­zič­ku baj­ku za na­ra­to­ra i kla­vir „Mla­di kralj”. Ko­ri­sti se tekst isto­i­me­ne baj­ke Oska­ra Vajl­da, a kom­po­no­va­li su na ovu baj­ku Ke­nan Ko­jić, Ol­ga Bre­dik­hi­na, Velj­ko Vu­jo­vić, Dra­ga­na Bu­la­to­vić, Jo­va­na Ja­ra­maz i Di­mi­tri­je To­do­ro­vić. Ne­ki od njih ak­tiv­no su uče­stvo­va­li iz­vo­de­ći mu­zič­ke ski­ce ove neo­bič­ne pri­če: Ko­jić, Bre­dik­hi­na, Mi­lja­na Ni­ko­lić, Ana Pa­vi­će­vić i Lju­bi­ca Ga­vri­lo­vić. Da bi po­ja­ča­li do­jam, od­no­sno što vi­še uvu­kli slu­ša­o­ca u pri­ču, pu­bli­ku su iz­jed­na­či­li sa so­bom i do­slov­no po­sta­vi­li na sce­nu KIC-a. No, ono što je bit­ni­je is­ka­za­li su za­vi­dan ni­vo i broj ori­gi­nal­nih ide­ja, kao i na­či­na na ko­ji su to ri­je­ši­li mu­zič­ki.
Či­nje­ni­cu da su or­ga­ni­za­to­ri baš nji­ma po­vje­ri­li da otvo­re fe­sti­val kom­po­zi­tor Alek­san­dar Pe­ru­no­vić, i pre­da­vač na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji po­zi­tiv­no je oci­je­nio. Na­ro­či­to či­nje­ni­com da su u pi­ta­nju sred­njo­škol­ci ko­ji ne­ma­ju kao oba­ve­zan, već iz­bor­ni pred­met kom­po­zi­ci­ju.
- Sve če­stit­ke Mi­li­vo­ju na ovom pro­jek­tu, kao i kan­di­da­ti­ma ko­ji su sva­ki na svoj na­čin bi­li za­ni­mlji­vi. Ono što je po me­ni ma­la za­mjer­ka je­ste da je bi­la iz­go­vo­re­na pre­ve­li­ka ko­li­či­na tek­sta, od­no­sno či­ta­va baj­ka, ko­ja je po­ne­gdje ma­lo na­ru­ši­la auten­tič­nost kom­po­zi­ci­ja. Ovo uz ogra­du, jer ne znam da li je ide­ja bi­la da mu­zi­ka bu­de pri­mi­je­nje­na, da po­dra­ža­va tekst, ili ne. Na­čel­no, iz­vr­stan uti­sak, na­ro­či­to ako zna­mo da se ne­što ova­ko baš ri­jet­ko de­ša­va i to još sa sred­njo­škol­ci­ma, za­i­sta sve če­stit­ke – ka­že Pe­ru­no­vić. Po­hva­lio je i na­čin na ko­ji su mla­di auto­ri ri­je­ši­li svo­je za­mi­sli jer je, za ovaj uz­rast, ka­že Pe­ru­no­vić, bi­lo vr­lo mo­der­no i ino­va­tiv­no.
- Sa­mo na­pri­jed, i ako ova­ko na­sta­ve, bi­će ko­nač­no no­vih kom­po­zi­to­ra – ka­že Pe­ru­no­vić. Po­zi­tiv­ne ko­men­ta­re ima­la je i kom­po­zi­tor­ka i pi­ja­nist­ki­nja Ta­tja­na Pre­le­vić.
- Je­ste, bi­lo je vr­lo auten­tič­no i ja sam vr­lo sreć­na što se uop­šte ova ide­ja re­a­li­zo­va­la. Mi­slim da što se ra­ni­je mla­di lju­di poč­nu ba­vi­ti stva­ra­njem, da je to va­žno i za sre­di­nu i za for­mi­ra­nje mla­dog kom­po­zi­to­ra ko­ji tre­ba po­sli­je da stu­di­ra, i da na­đe svoj je­zik. Bi­lo je stvar­no vr­lo, vr­lo in­te­re­sant­nih stva­ri i taj iz­bor baj­ke, jer smo ima­li pri­lič­no ozbilj­nu baj­ku ko­ja zah­ti­je­va ba­vlje­nje ne­kim te­ma­ma ko­je mla­di­ma u pu­ber­te­tu ni­su baš pri­jem­či­ve. No, oni su to do­bro od­ra­di­li, i rad sa glu­mi­com, sva ta sce­na, mi­slim da je to za njih ja­ko do­bro is­ku­stvo. Čak i ono te­a­tral­no ba­ca­nje not­nog za­pi­sa, dio je mu­zič ­kog te­a­tra. To in­sce­ni­ra­nje dio je ci­je­le struk­tu­re, oni su to vr­lo ozbilj­no spro­ve­li i pro­fe­si­o­nal­no na­pra­vi­li, ne­ma šta – na­gla­ša­va Pre­le­vi­će­va.
S ob­zi­rom na sa­dr­žaj­nost pro­gra­ma, or­ga­ni­za­to­ri bi mo­gli raz­mi­sli­ti i da fe­sti­val do­bi­je ba­rem re­gi­o­nal­ni ka­rak­ter, iako nje­go­vo pr­vo iz­da­nje ni­je na­i­šlo na ši­re ra­zu­mi­je­va­nje i odo­bra­va­nje, tač­ni­je po­dr­šku do­ma­ćih sna­ga.
Ž.J.


Kla­vir u dvo­je

Kraj ve­če­ri bio je re­zer­vi­san za ta­ko­đe kon­cert­ni seg­ment, ali na ko­jem su na­stu­pi­la dva pa­ra vr­snih mla­dih pi­ja­ni­sta i kla­vir­skih pe­da­go­ga. Ta­ko su u sklo­pu „Kla­vi­ra udvo­je” na­stu­pi­li svi­ra­ju­ći u če­ti­ri ru­ke Ana Mu­ra­ta­gić i Ida Mu­ra­ta­gić, kao i Ni­ko­la Vuč­ko­vić i Da­vor No­vak. Kao i pret­hod­ni pro­gra­mi, i ovaj je u se­bi spo­jio estet­sku i edu­ka­ti­ov­nu no­tu. Na­i­me, No­vak i Vuč­ko­vić iz­ve­li su nam Ra­ve­lo­vu svi­tu „Mo­ja maj­ka Gu­ska”, dok su Mu­ra­ta­gi­će­ve iz­ve­le De­bi­si­je­vih „Šest an­tič­kih epi­gra­fa” i Pu­lan­ko­vu So­na­tu iz 1918. go­di­ne.


No­si­o­ci no­vih stre­mlje­nja

Dru­gi dio fe­sti­va­la „Im­pre­si­o­ni­sti i no­va fran­cu­skam ško­la” pre­zen­to­vao je in­ter­pre­ta­tor­ska umi­je­ća uče­ni­ka ško­le „Va­sa Pa­vić”. Kla­vir­skog od­sje­ka. Na­stu­pi­li su Sa­ra Jo­vo­vić, Si­mo Ši­še­vić, Ma­ti­ja Mar­ko­vić, An­dri­ja Jo­vo­vić, Jo­va­na Ja­ra­maz, Đi­na Pe­ra­zić, Mi­lja­na Ni­ko­lić, Ena Be­go­vić, Ke­nan Ko­jić, Alek­san­dar Bo­žo­vić, Ana Pa­vi­će­vić i Lju­bi­ca Ga­vri­lo­vić.
Nji­hov na­stup po­hva­li­la je Ta­tja­na Pre­le­vić, kom­po­zi­tor­ka i pi­ja­ni­sta, is­ti­ču­ći da su dje­la ko­ja su iz­ve­li pra­vi ko­ma­di kon­cert­ne li­te­ra­tu­re.
- To su ja­ko ta­len­to­va­na dje­ca s ko­jom se ja­ko do­bro ra­di, a po­treb­no im je što vi­še ova­kvih kon­ce­ra­ta da po­ka­žu što sve zna­ju, jer to je ve­o­ma bit­no za nji­ho­vo sa­zri­je­va­nje. Oni su već sa­da sprem­ni, iako na­rav­no kod mla­dih lju­di spre­ga, čvo­ro­va ko­ji tre­ba da se otvo­re - ri­je­še, ali mi­slim da to ne­će bi­ti ve­li­ki pro­blem. Ta no­va stre­mlje­nja u mu­zi­ci si­gur­no će do­ći i do­la­ze pre­ko njih – is­ti­če Pre­le­vi­će­va.