Pi­še: Ines Mr­do­vić,
ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a

In­ve­sti­ci­je Rud­ni­ka uglja Plje­vlja u otva­ra­nje no­vih le­ži­šta ru­de i ula­ga­nja u re­kul­ti­va­ci­ju ze­mlji­šta i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, ko­je bi mo­ra­le da bu­du re­a­li­zo­va­ne u okvi­ru ukup­nog pro­jek­ta dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja iz­no­si­le bi naj­ma­nje 227 mi­li­o­na eura. Od to­ga bi 145 mi­li­o­na bi­lo iz­dvo­je­no za in­ve­sti­ci­o­ne tro­ško­ve, a 82 mi­li­o­na za re­kul­ti­va­ci­ju i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, po­ka­zu­ju tre­nut­no do­stup­ni po­da­ci ko­ji­ma ras­po­la­že Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a.
Tro­ško­vi otva­ra­nja no­vih ru­do­ko­pa i re­kul­ti­va­ci­je ze­mlji­šta i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne po osno­vu eks­plo­a­ta­ci­je uglja ni­je­su ura­ču­na­ti u ukup­nu vri­jed­nost in­ve­sti­ci­je, iako se pro­je­kat iz­grad­nje no­vog blo­ka za­sni­va na znat­nom uve­ća­nju po­tro­šnje uglja iz Plje­va­lja. Na­i­me, na­cr­tom de­talj­nog pro­stor­nog pla­na za TE Plje­vlja pro­jek­to­va­no je da se do kra­ja ra­da po­sto­je­ćeg blo­ka do 2024. i za 40 go­di­na ra­da dru­gog blo­ka u pot­pu­no­sti is­cr­pe sve re­zer­ve uglja iz užeg plje­valj­skog ba­se­na, ko­ji ob­u­hva­ta lo­ka­ci­je: Po­tr­li­ca, Ka­lu­ši­ći, Oti­lo­vi­ći, Ba­kre­nja­če, Ma­ta­ru­ge i Gli­sni­ca. Plan­skim do­ku­men­tom ukup­ne re­zer­ve uglja na tim lo­ka­ci­ja­ma pro­ci­je­nje­ne su na oko 70 mi­li­o­na to­na. Me­đu­tim, pred­u­slov za iz­grad­nju dru­gog blo­ka prak­tič­no je udvo­stru­če­nje sa­da­šnjeg ka­pa­ci­te­ta Rud­ni­ka uglja, po­seb­no u pe­ri­o­du pa­ra­lel­nog ra­da dva blo­ka. Ve­ći ka­pa­ci­tet Rud­ni­ka zah­ti­je­va­će znat­ne in­ve­sti­ci­o­ne tro­ško­ve, pri­je sve­ga za eks­pro­pri­ja­ci­ju ze­mlji­šta na no­vim lo­ka­ci­ja­ma pla­ni­ra­nim za eks­plo­a­ta­ci­ju uglja, raz­voj no­vih le­ži­šta, na­bav­ku ma­ši­na i opre­me i raz­voj po­treb­ne in­fra­struk­tu­re.
Pre­ma do­ku­men­tu „Teh­no-eko­nom­ska pro­cje­na ter­mo­e­ner­get­skog po­ten­ci­ja­la za snab­di­je­va­nje ugljem dru­gog blo­ka TE Plje­vlja“ iz ju­na 2013. ukup­ni in­ve­sti­ci­o­ni tro­ško­vi za no­ve ru­do­ko­pe iz­no­se oko 145 mi­li­o­na eura, od če­ga je za Po­tr­li­cu iz­dvo­je­no 64 mi­li­o­na, Ka­lu­ši­će 30, Oti­lo­vi­će 12,2, Ba­kre­nja­če 9,8, Ma­ta­ru­ge 20 i za Gli­sni­cu 7,7 mi­li­o­na. Isto­vre­me­no, od ukup­nog in­ve­sti­ci­o­nog tro­ška od 150 mi­li­o­na za tro­ško­ve eks­pro­pri­ja­ci­je je pro­jek­to­va­no ne­pu­nih 37 mi­li­o­na, od če­ga za Po­tr­li­cu pre­ko šest, Ka­lu­ši­će 10, Oti­lo­vi­će 1,9, Ba­kre­nja­če 5,7, Ma­ta­ru­ge 9,7 i za Gli­sni­cu ne­pu­na dva mi­li­o­na. Sa dru­ge stra­ne, shod­no Za­ko­nu o ru­dar­stvu tro­ško­vi re­kul­ti­va­ci­je eks­plo­a­ti­sa­nog ze­mlji­šta mo­ra­li bi bi­ti ura­ču­na­ti u ukup­nu in­ve­sti­ci­ju. Ka­da je 2010. Rud­nik uglja do­nio do­pu­nje­ni pro­je­kat za eks­plo­a­ta­ci­ju na ko­pu Po­tr­li­ca do 2014. ka­ko bi do­bio do­zvo­lu za va­đe­nje uglja ko­li­či­ne 7,65 mi­li­o­na to­na, pro­sječ­ne tro­ško­ve za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i re­kul­ti­va­ci­je ra­ču­nao je po 1,17 eura po to­ni uglja, što je da­va­lo ukup­nu su­mu od 8.925.000 eura. Od te su­me za za­šti­tu ze­mlji­šta na po­vr­šin­skim ko­po­vi­ma, od­la­ga­li­štu i ka­me­no­lo­mu bi­la su pla­ni­ra­na 7,3 mi­li­o­na, za za­šti­tu vo­da 300 hi­lja­da, za­šti­tu va­zdu­ha ne­pu­nih po­la mi­li­o­na, a na osta­le tro­ško­ve ne­što pre­ko 600 hi­lja­da. Su­de­ći pre­ma fi­nan­sij­skim iz­vje­šta­ji­ma Rud­ni­ka uglja, iako je u tom pe­ri­o­du kom­pa­ni­ja za­ra­đi­va­la od eks­plo­a­ta­ci­je ru­de, u re­kul­ti­va­ci­ju ze­mlji­šta i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne taj no­vac ni­je ulo­žen.
Ka­da bi se ci­je­na od 1,17 eura po to­ni uglja (iako je re­al­na ci­je­na u me­đu­vre­me­nu vje­ro­vat­no i ve­ća) ob­ra­ču­na­la na pro­jek­to­va­nu ko­li­či­nu od 70 mi­li­o­na to­na, ko­li­ko će bi­ti po­treb­no za rad pr­vog i dru­gog blo­ka, do­la­zi se do ne­pu­na 82 mi­li­o­na, ko­li­ko bi mo­ra­lo da se do­da na ukup­ne tro­ško­ve pro­jek­ta dru­gog blo­ka TE. Kraj­nje je ne­pri­hva­tlji­vo što auto­ri na­cr­ta DPP-a ni­je­su pri­ka­za­li te tro­ško­ve, či­me je eko­nom­ska ana­li­za oprav­da­no­sti iz­grad­nje dru­gog blo­ka do­ve­de­na u pi­ta­nje, već su se oči­gled­no vo­di­li či­nje­ni­com da dr­ža­va go­di­na­ma to­le­ri­še Rud­ni­ku uglja i Elek­tro­pri­vre­di dra­stič­no uni­šta­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne i ži­vo­ta gra­đa­na Plje­va­lja, a da za to ni­šta ne pla­ća­ju.
Tekst je sa­či­njen uz po­dr­šku EU u sklo­pu pro­jek­ta „Nul­ta to­le­ran­ci­ja na ko­rup­ci­ju”. Za sa­dr­žaj tek­sta od­go­vo­ran je is­klju­či­vo MANS, a sta­vo­vi u tek­stu se ni u kom slu­ča­ju ne mo­gu sma­tra­ti sta­vo­vi­ma EU.

Ne­ma no­vih za­po­šlja­va­nja

Iz na­cr­ta DPP se ne mo­že za­klju­či­ti da će bi­ti no­vih za­po­šlja­va­nja u Rud­ni­ku, ko­ji je kra­jem 2003. imao 1.922 za­po­sle­na, a da­nas oko hi­lja­du. Slič­no je i sa za­po­šlja­va­njem u dru­gom blo­ku TE, ko­je će bro­ja­ti od 50 do 100 lju­di, znat­no ma­nje ne­go u po­sto­je­ćem blo­ku, što se ob­ja­šnja­va pri­mje­nom no­vih teh­no­lo­gi­ja ko­je zah­ti­je­va­ju ma­nji broj za­po­sle­nih.

Fin­gi­ra­na
jav­na ras­pra­va

Jav­na ras­pra­va o na­cr­tu DPP TE Plje­vlja bi­će odr­ža­na da­nas u Plje­vlji­ma. Na­cr­tom je pri­ka­zan ukup­ni in­ve­sti­ci­o­ni tro­šak za iz­grad­nju dru­gog blo­ka od 366 mi­li­o­na, ko­ji se od­no­se sa­mo na grad­nju objek­ta, ali ni­je­su ura­ču­na­ti tro­ško­vi od ka­ma­ta, tro­ško­va eks­pro­pri­ja­ci­je, re­vi­ta­li­za­ci­je po­sto­je­ćeg blo­ka, iz­grad­nje no­vih de­po­ni­ja i od­la­ga­li­šta ot­pa­da, pre­ko tro­ško­va otva­ra­nja no­vih ru­do­ko­pa, za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlja lju­di. Već sa­da je upit­na eko­nom­ska oprav­da­nost iz­grad­nje dru­gog blo­ka i da će stva­r­ni tro­ško­vi pre­ma­ši­ti mi­li­jar­du eura, pri če­mu ni­je po­znat mo­del fi­nan­si­ra­nja. EPCG je kao pr­vo­ran­gi­ra­nu iza­bra­la po­nu­du če­ške kom­pa­ni­je Ško­da ko­ja je po­nu­di­la ci­je­nu grad­nje od 338,5 mi­li­o­na eura.
Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja je jav­nu ras­pra­vu ob­ja­vi­lo kra­jem ma­ja, a okru­gli sto u Plje­vlji­ma je je­di­ni ko­ji će bi­ti or­ga­ni­zo­va­n i to na­kon vi­še ne­rad­nih da­na u ze­mlji. Či­nje­ni­ca da mi­ni­star­stvo ni­je na­ja­vi­lo jav­nu ras­pra­vu, ni­ti se po­tru­di­lo da sa­op­šti bi­lo šta u ve­zi sa pro­jek­tom, svje­do­či da se po­stu­pak že­li za­vr­ši­ti sa što ma­nje pri­su­stva u jav­no­sti. Kri­je se i re­le­vant­na do­ku­men­ta­ci­ja na osno­vu ko­je je iz­ra­đe­na eko­nom­ska ana­li­za is­pla­ti­vo­sti pro­jek­ta, što do­vo­di u pi­ta­nje tran­spa­rent­nost či­ta­vog po­stup­ka i po­ka­zu­je da je jav­na ras­pra­va fin­gi­ra­nje i far­sa, ka­ko bi se za­do­vo­lji­la for­ma, a od jav­no­sti sa­kri­la su­šti­na i ko­šta­nje iz­grad­nje dru­gog blo­ka TE.