Mla­di ta­len­to­va­ni Pod­go­ri­ča­nin Mi­lan Bu­ki­lić cr­no­gor­skoj jav­no­sti po­znat je odav­no. Od dje­či­jih pje­sa­ma, uče­šća na tak­mi­če­nju Let ka zvi­je­zda­ma, go­sto­va­nju na kon­cer­tu Ser­ge­ja Ćet­ko­vi­ća, Su­nač­nim ska­la­ma pa do da­nas ka­da ga pu­bli­ka gle­da pu­tem ma­lih ekra­na na re­gi­o­nal­nom tak­mi­če­nju Iks Fak­tor gdje je uspio da se pla­si­ra u sle­de­ći krug tak­mi­če­nja i ta­ko uđe u Ku­ću su­di­ja. Iako na sva­kom na­stu­pu da­je svoj mak­si­mum pri­zna­je da je kon­ku­ren­ci­ja ja­ka te da će o po­bjed­ni­ku od­lu­či­va­ti sa­mo ni­jan­se. Za men­tor­ku Alek­san­dru Ko­vač ima sa­mo ri­je­či hva­le, te da je pri­ja­telj­stvo naj­bo­lja ri­ječ ko­ja opi­su­je nji­hov od­nos. U raz­go­vo­ru za Ra­dio D Mi­lan pri­ča o po­če­ci­ma, uče­šću a fe­sti­va­li­ma, o Iks Fak­to­ru i da­ljim pla­no­vi­ma...
Tvoj pr­vi ve­ći uspjeh se ve­zu­je za go­sto­va­nje na kon­cer­tu Ser­ge­ja Ćet­ko­vi­ća?
- I pri­je to­ga je mo­rao da se de­si ne­ki uspjeh jer ne mo­že sva­ko da sta­ne na bi­nu sa Ser­ge­jem. Ra­ni­je sam uče­stvo­vao na tim dječ­jim fe­sti­va­li­ma, mo­žda se sje­ća­te pje­sme „Na­đa”, „Ja­bu­ka” i dru­gih, ali moj pr­vi ve­li­ki uspjeh je bio na tak­mi­če­nju „Let ka zvi­je­zda­ma”. U fi­na­lu sam bio pe­ti, naj­mla­đi mu­ška­rac i to mi je po­mo­glo da stek­nem ne­ku sla­vu u Cr­noj Go­ri, što je Ser­gej pri­mi­je­tio. Sa njim se znam du­go go­di­na, ali da ni­sam do­volj­no do­bar si­gur­no ne bih pje­vao na nje­go­vom kon­cer­tu. Pje­va­li smo za­jed­no pje­smu „Sa­ti, da­ni, go­di­ne”, to je pje­sma ko­ja nas ve­že.
Na­stu­pao si i na Sun­ča­nim ska­la­ma. Ka­kve te uspo­me­ne ve­žu za taj na­stup?
- To je bi­lo ve­li­ko is­ku­stvo i dra­go mi je što sam bio dio tog fe­sti­va­la, za­i­sta je ve­li­ka čast. Ove go­di­ne ne­mam u pla­nu po­ja­vlji­va­nje na Sun­ča­nim ska­la­ma jer ozbilj­no mo­ram da se po­sve­tim obra­zo­va­nju i da za­vr­šim sred­nju ško­lu.
In­te­re­sant­no je tvo­je uče­šće u Iks Fak­to­ru, ot­krij nam ka­ko si do­šao na ide­ju da se pri­ja­viš?
- Sve je to kre­nu­lo ne­ka­ko spon­ta­no. Mo­žda i je­sam do­sa­dan sa pri­ja­vlji­va­nji­ma na tak­mi­če­nja, ali to je je­di­ni na­čin da se do­đe do ne­kog uspje­ha jer je pro­sto ta­kvo vri­je­me da se bez ve­li­kog nov­ca i ne­či­je po­mo­ći te­ško mo­že us­pje­ti. Ja po­ku­ša­vam da na­đem svo­ju sre­ću i uspjeh na tim tak­mič­nji­ma, i pri­ja­vio sam se eto da pro­bam, da vi­dim šta mo­gu. Na audi­ci­ji sam osta­vio do­bar uti­sak, imao sam čast da me vo­di men­tor­ka Alek­san­dra Ko­vač i pro­šao sam da­lje u ku­ću su­di­ja. Vi­dje­će­mo šta će bi­ti, spre­mam se za to tak­mi­če­nje, mo­ram da dam svoj mak­si­mum da bih ušao u lajv emi­si­je.
Znaš li mo­žda sa ko­jom ćeš se sle­de­ćom pje­smom pred­sta­vi­ti na tak­mi­če­nju?
- Ne znam još, sad ša­lje­mo pred­lo­ge na­šoj men­tor­ki. Tre­nut­no se do­go­va­ra­mo još ni­je ni­šta si­gur­no, ali bih že­lio da ovo­ga pu­ta pje­vam ne­što do­ma­će.
Ka­kva je Alek­san­dra kao men­tor?
- Ni­sam imao ne­ko od­re­đe­no mi­šlje­nje o njoj pri­je ovog tak­mi­če­nja. Ci­je­nio sam je kao mu­zi­ča­ra, ali za­i­sta nam je sa­mi Bog nju po­slao u to tak­mi­če­nje. Ona je ve­li­ki struč­njak i pri­je sve­ga pri­ja­telj, kao da se zna­mo od ra­ni­je. Sa svi­ma na­ma je u do­brim od­no­si­ma, kon­sta­no se ču­je­mo pre­ko skaj­pa i fej­sbu­ka, da­je nam sa­vje­te, uka­že gdje gri­je­ši­mo.
Ka­kav je Ma­si­mo Sa­vić ?
- Ma­si­mo je mu­zič­ki ge­ni­ja­lac, to­li­ko je mu­zič­ki ob­da­ren i ra­zu­mi­je se u mu­zi­ku da je to ne­vje­ro­vat­no, pri­mi­je­ti i naj­ma­nju gre­šku ko­ju ni­ko dru­gi ne vi­di.
A Ton­či Hu­ljić?
- On će vam jed­nog da­na da­ti do­bre kri­ti­ke, dru­gog da­na će da­ti lo­še, ali to sve ra­di do­bro­na­mjer­no. Za­i­sta je ove go­di­ne ži­ri mno­go bo­lji ne­go pro­šle, svi su mu­zič­ki ge­ni­jal­ci i za­i­sta je čast sa­ra­đi­va­ti sa nji­ma.
Kad mo­že­mo oče­ki­va­ti tvoj pr­vi zva­nič­ni singl ?
- Naj­vi­še sam se pri­ja­vio na ovo tak­mi­če­nje da bih uspio ste­ći ne­ko ime i da bih sju­tra mo­gao da ra­dim kao kan­ta­u­tor. Znam da od Iks Fak­to­ra ne mo­gu po­sta­ti ve­li­ka zvi­je­zda, ali mo­gu da do­bi­jem ne­ku osno­vu da imam svo­ja dje­la i ta­ko gra­dim ka­ri­je­ru. Pro­ba­ću po­sle ovog tak­mi­če­njea da na­pra­vim ne­ku pje­smu.
Šta mi­sliš ka­kav će bi­ti tvoj da­lji pla­sman u Iks Fak­to­ru?
- Ne znam, za­i­sta je kon­ku­ren­ci­ja ja­ka, ali je na ovom tak­mi­če­nju pre­ja­ka. Nas je šest i tu će sa­mo ni­jan­se od­lu­či­va­ti jer je za­i­sta te­ško. Vi­dje­će­mo mo­je je da dam sve od se­be.A.Š.


Tre­sem se od Želj­ka

Od ko­ga imaš naj­ve­ću tre­mu?
- Naj­vi­še se tre­sem od Želj­ka Jok­si­mo­vi­ća, po­što mi je on od ma­le­na je­dan od uzo­ra. Tru­dim se da ra­dim kao on, svi­đa mi se nje­gov stil i za­i­sta kad on da ne­ku lo­šu kri­ti­ku to me ma­lo po­go­di. Me­đu­tim te kri­ti­ke su do­bro­na­mjer­ne i ja to že­lim da pre­to­čim u uspjeh.
Da li si mo­žda že­lio da ti on bu­de men­tor?
- Pri­je ne­go što smo upo­zna­li men­to­ra, naj­ve­ći san mi je bio da sa­ra­đu­jem sa Želj­kom, ali kad smo upo­zna­li Alek­san­dru sad mi je dra­že što nam je ona men­tor.