Udru­že­nje rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912-1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca do­ni­je­lo je od­lu­ku da u sep­tem­bru, za­jed­no sa mje­snom or­ga­ni­za­ci­jom Mu­ri­na i op­štin­skom or­ga­ni­za­ci­jom An­dri­je­vi­ca, obi­lje­ži­ti 90 go­di­šnji­cu od po­sje­te kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća Va­so­je­vi­ći­ma i Cr­noj Go­ri. Or­ga­ni­za­to­ri su na­ja­vi­li da će ma­ni­fe­sta­ci­ja, ko­ja će se odr­ža­va­ti pod na­zi­vom „Od Ča­ko­ra do Ti­fra­na –pu­te­vi­ma Kra­lja Alek­san­dra”, po­red sta­nov­ni­ka op­šti­na Plav, An­dri­je­vi­ca i Be­ra­ne, oku­pi­ti i broj­ne po­sje­ti­o­ce iz či­ta­ve Cr­ne Go­re i biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, me­đu ko­ji­ma će bi­ti zna­čaj­ne lič­no­sti iz dru­štve­nog, po­li­tič­kog i kul­tur­nog ži­vo­ta. Is­ta­kli su da će se to­kom ma­ni­fe­sta­ci­je sve­ča­no­sti odr­ža­va­ti na pla­nin­skom pre­vo­ju Ča­kor, iz­nad se­la Ve­li­ka, za­tim Mu­ri­ni, An­dri­je­vi­ci i Be­ra­na­ma, gdje će bi­ti upri­li­če­na sve­ča­na aka­de­mi­ja. Ka­za­li su da odr­ža­va­nje na­zna­če­ne ma­ni­fe­sta­ci­je ima vi­še­stru­ki zna­čaj i da, iz­me­đu osta­log, tre­ba da da pod­sti­caj je­din­stvu i ja­čem zbli­ža­va­nju svih na­ro­da ko­ji ži­ve na na­šim ši­rim pro­sto­ri­ma.
- Kralj Alek­san­dar je bio ve­li­ki dr­žav­nik i vi­zi­o­nar. Ra­di se o čo­vje­ku, ko­ji je pra­ve­ći gran­di­o­zna dje­la, po­tvr­đi­vao svo­ju ve­li­či­nu. To su dje­la ko­ja su ob­je­di­nja­va­la na­ro­de. Svo­ju ju­go­slo­ven­sku ide­ju po­tvr­dio je i 1925. go­di­ne ka­da je po­sje­tio Cr­nu Go­ru i Va­so­je­vi­će. Ta­da je ci­je­la Lim­ska do­li­na usta­la da vi­di ve­li­kog kra­lja. Mi da­nas 90 go­di­na na­kon tog ve­li­kog do­go­đa­ja imao mo­ral­nu oba­ve­zu da se pod­sje­ti­mo na nje­go­vu pa­tri­ot­sku mi­si­ju. Za­to smo od­lu­či­li da or­ga­ni­zu­je­mo ma­ni­fe­sta­ci­ju ko­ji će sta­vi­ti do zna­nja da na­rod ovo­ga kra­ja ne za­bo­ra­vlja isto­rij­ske ve­li­či­ne, po­put kra­lja Alek­san­dra - na­gla­sio je Mi­lič­ko Tri­fu­no­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912-1918., nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca.
Ka­zao je da će se uče­sni­ci ma­ni­fe­sta­ci­je pro­kr­sta­ri­ti pu­te­vi­ma od Ča­ko­ra do Ti­fra­na ko­je je upra­vo gra­dio kralj Alek­san­dar.
- Kralj Alek­san­dar je u ovom kra­ju, iz­me­đu osta­log, iz­gra­dio put Peć – Ča­kor – An­dri­je­vi­ca, ško­lu u Trep­či, Dom tre­zve­no­sti u Be­ra­na­ma, zgra­du Be­ran­ske gim­na­zi­je i Op­šti­ne, kao i sa­o­bra­ćaj­ni­cu Be­ra­ne - Bi­je­lo Po­lje. To su dje­la ko­ja su ob­je­di­nja­va­la na­ro­de, dje­la ko­ja su po­ve­zi­va­la Cr­nu Go­ru sa Sr­bi­jom i Me­to­hi­jom. Za­to će se sve­ča­na po­vor­ka kre­ta­ti od Ča­ko­ra do Ti­fra­na, tač­ni­je do mje­sta na ko­jem je vjer­ni na­rod, u znak za­hval­no­sti, 1929. go­di­ne kra­lju Alek­san­dru sa­gra­dio spo­me­nik. Na­še Udru­že­nje je 2006. go­di­ne ob­no­vi­lo taj spo­me­nik, ko­ji bi od dr­ža­ve Cr­ne Go­re tre­ba­lo da do­bi­je spe­ci­jal­nu za­šti­tu - is­ta­kao je Tri­fu­no­vić, po­zi­va­ju­ći i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da po­dr­že odr­ža­va­nje na­ja­vlje­nih sve­ča­no­sti.
Odr­ža­va­nje ma­ni­fe­sta­ci­je ko­ja će se, ka­ko je pla­ni­ra­no, za­vr­ši­ti ve­li­kom sve­ča­nom aka­de­mi­jom u be­ran­skom Cen­tru za kul­tu­ru, bla­go­slo­vio i epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je. Ide­ju je po­dr­ža­la i op­šti­na Be­ra­ne, uz na­zna­ku da će da­ti pu­ni do­pri­nos da se ona na ade­kva­tan na­čin spro­ve­de u dje­lo.
- Kao od­go­vor­na lo­kal­na vlast du­žni smo da da­je­mo po­dr­šku obi­lje­ža­va­nju da­tu­ma iz na­še slav­ne isto­ri­je. Ta­ko mo­ra­mo po­dr­ža­ti i ak­tiv­no­sti Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912 -1918., nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca, jer oni ba­šti­ne sje­ća­nje na rat­no do­bro­vo­lja­štvo ko­je se raz­vi­lo kao iz­raz vje­kov­ne opre­di­je­lje­no­sti srp­skog na­ro­da u ko­me je is­ti­ca­no da slo­bo­da i ljud­sko do­sto­jan­stvo mo­ra­ju bi­ti iz­nad sve­ga. Po­seb­nu oba­ve­zu ima­mo ka­da je u pi­ta­nju obi­lje­ža­va­nje 90 go­di­šnji­ce od po­sje­te kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća Va­so­je­vi­ći­ma i Cr­noj Go­ri, jer se ra­di o isto­rij­skom da­tu­mu ko­ji je od po­seb­ne va­žno­sti. Tim pri­je, jer je kralj Alek­san­dar iza se­be osta­vio broj­ne gra­đe­vi­ne ko­je su i dan da­nas u pu­noj funk­ci­ji. Ta­ko i dr­ža­va Cr­na Go­ra ima oba­ve­zu vi­še kad je kralj Alek­san­dar u pi­ta­nju, jer je on ro­đen u svo­joj uj­če­vi­ni na Ce­ti­nju. Po­red to­ga, isto­rij­ski po­da­ci ja­sno uka­zu­ju da pre­ci kra­lja Alek­san­dra vu­ku ko­ri­je­ne iz Kra­lja kod An­dri­je­vi­ce što sve za­jed­no tre­ba da nam slu­ži na čast - is­ta­ko je pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić i pred­sjed­nik Od­bo­ra za odr­ža­va­nje na­zna­če­ne ma­ni­fe­sta­ci­je.D.J.


Kralj za­du­žio Be­ra­ne

Pro­fe­sor Velj­ko Bu­ba­nja je na­gla­sio da isto­rij­ski po­da­ci uka­zu­ju da je kralj Alek­san­dar po­seb­no za­du­žio pro­stor Va­so­je­vi­ća.
- Pu­canj to­po­va 1925. go­di­ne je ozna­čio je do­la­zak kra­lja Alek­san­dra u Be­ra­ne. Cio grad je bio oki­ćen cvi­je­ćem, ku­će za­str­te ći­li­mi­ma, br­šlja­ni­ma i bo­ro­vi­nom. Po­sli­je krat­kog od­mo­ra u zgra­di na­čel­stva kralj je po­šao u ma­na­stir Đur­đe­ve stu­po­ve, pra­ćen ur­ne­be­snim kli­ca­njem i pje­va­njem mno­gih mje­šta­na. Kralj je pred po­la­zak po­da­rio 3.000 di­na­ra Do­mu tre­zve­no­sti, za­tim 1.000 di­na­ra Žen­skoj rad­nič­koj ško­li, 1.000 di­na­ra naj­bo­ljem đa­ku Uči­telj­ske ško­le, 3.000 di­na­ra Rad­nič­kom za­na­tlij­skom udru­že­nju, 3.000 di­na­ra pod­mlad­ku Cr­ve­nog kr­sta gim­na­zi­je, 10.000 di­na­ra si­ro­ti­nji, za do­vr­še­tak sud­ske zgra­de 5.000 di­na­ra, za grad­nju zgra­de gim­na­zi­je je obe­ćao nov­ča­na sred­stva i pri­hva­tio po­tre­bu iz­grad­nje pu­ta Be­ra­ne-Ro­ža­je-Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca. Sve to go­vo­ri ko­li­ko je kralj Alek­san­dar za­du­žio Be­ra­ne - na­vo­di Bu­ba­nja.